Озринићи (племе)
Озринићи су племе Катунске нахије Црногорског вилајета некадашње Кнежевине Црне Горе[1]. Друго име племена, Чевљани (по Чеву), је преовладало највјероватније у доба књаза Николе. У 20. веку (могуће и раније) јавља се и назив Озровићи,
Историја[уреди | уреди извор]
Јован Цвијић је на територији Старе Црне Горе набројао 21 племе, 7 у Брдима (Висоније), 16 у Старој Херцеговини и 2 у Приморју (Црногорско приморје). Били су подељени у две различите групе; Староцрногорски, и племена у горју. Потоњи су били концентрисани на североистоку реке Зете, и углавном су их чинила племена која су избегла од османске окупације, а која су се укључила у Црну Гору након борби на Мартинићима и Крушима. Племе Озринићи помињу се као део старих црногорских племена (1796).
Озринићи се први пут помињу у повељи Ивана Црнојевића 1489. године, затим у тефтеру (пореском регистру) Дукађина 1570–1571. Пет породица Озринића основало је 1597. године насеље Озринићи на никшићком подручју. Озринићи су били највеће племе у Катунској нахији, једној од четири провинције Старе Црне Горе.
1829. године Озринићи и Цуце имали су оружани сукоб против суседних Бјелица, а Петар I Петровић Његош послао је Симу Милутиновића Сарајлију и Мојсија да преговарају о миру међу њима [2].
Антропологија[уреди | уреди извор]
Озринићи су обухватали села Барјамовица, Велестово, Марковина, Маклен, Чево, Плоча, Ластва, Ожеговићи. Сви Озринићи имају славу (гозбу) Аранђеловдан[3][4]
Истакнути људи[уреди | уреди извор]
- Милена Вукотић
- Сула Радов Радуловић
- Јанко Вукотић
- Душан Вукотић
- Момчило Вукотић
- Вито Николић
- Живко Николић
- Мило Ђукановић
- Ацо Ђукановић
- Жељко Штурановић
- Жарко Варајић
- Војо Гардашевић
- Блажо Перутовић
- Рођа Раичевић
- Поп Мило Јововић
- Брано Мићуновић
- Драгољуб Мићуновић
- Пеко Павловић
- Душан Спасојевић
- Андрија Драшковић
- Бранко Радуловић (црногорски политичар)
- Саша Радуловић
- Новак Ђоковић
- Игор Николе Миловић
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Петар Влаховић. Гласник Етнографског музеја у Београду, књ. 64. Etnografski muzej u Beogradu. стр. 231—. GGKEY:7LRL4EYK77W.
- ^ Miloš Oben; Michel Aubin (1989). Njegoš i istorija u pesnikovom delu. Književne novine. стр. 63. Приступљено 7. 5. 2013. „Бјелице су племе у Катунској нахији. Водили су 1829. оружану бор- бу са два суседна племена, Озринићима и Цуцама. Да би успоставио мир, Петар I је решио да им пошаље Симу Милутиновића и Мојсија”
- ^ Kaiserl. Akademie der Wissenschaften in Wien; Österreichische Akademie der Wissenschaften. Philosophisch-Historische Klasse (1987). Schriften der Balkankommission, Linguistische Abteilung. Alfred Hölder.
- ^ Vidak Vujačić (1980). Etos Crnogorke: tradicionalni oblici i sadržaji u životu Crnogorke. NIO "Pobjeda," OOUR Izvadačko-publicistička djelatnost. „Na primjer, svi Ozrinići slave Aranđelovdan. Neorganizovanija plemena, pak, nijesu imala zajedničku slavu, kao na primjer: Crmničani, Njeguši, Cuce, Bjelice, Ceklići, Grahovljani, Kuči, Rudinjani i drugi. Naravno, svako posebno bratstvo u ...”