Стара Херцеговина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Стара Херцеговина (у Црној Гори)

Стара Херцеговина је историјска област која је обухватала територије које су раније биле Херцеговина, а сада се формално не убрајају у њу, па отуда и назив Стара Херцеговина. Област обухвата данашњу западну Црну Гору, простор од Херцег Новог преко Никшића до Пријепоља, те дијелове Полимља (Пријепоље, дијелови Рудог и Чајнича) и горњег Подриња, преко Фоче до Калиновика. Старом Херцеговином се називају и области које се сматрају изворном Херцеговином.

Назив[уреди]

Њен назив потиче од средњовјековног Великог Херцештва од Светог Саве, које је установио Стефан Вукчић Косача, у оквиру Краљевине Босне, мијењајући дотадашњи назив Велико Војводство. Преко четири вијека овај дио се називао Херцеговина. Стара Херцеговина је новији назив, у смислу некадашња Херцеговина. У историографији се тај назив користи, користио га је и академик Обрен Благојевић у свом монографском дјелу „Пива“. Такође и дио Републике Србије и Републике Српске се зове Стара Херцеговина, у истом смислу некадашње Херцеговине.

Историја[уреди]

Стара Херцеговина је највећим дијелом обухватала територију која се претходно називала Захумље, затим након османлијске окупације Херцеговачки санџак, а кратко и Херцеговачки пашалук, односно дијелове који данас не спадају у Херцеговину.

Југоисточна граница некадашњег Великог Војводства (касније Херцештва) са Српском деспотовином (посједима породице Бранковић и Зетом) налазила се у предјелима данашње Црне Горе. Забиљежене су средњовјековне тврђаве, насеља, тргови и жупе у овој области: Соко, Козник, Сусјед, Клобук, Кукањ, Оногоште, Нови, Пљевља као и називи влашких сточарских дружина.

Улазак дијела Старе Херцеговине у Црну Гору[уреди]

Послије Херцеговачког устанка (18751878) и Берлинског конгреса, Књажевина Црна Гора добија од Турске добар дио Херцеговине. Ослобођењем у Првом балканском рату, односно Лондонским уговором о миру, 30. маја 1913. године, Пљевља су као неодвојив дио Херцеговине припала Краљевини Црној Гори.

Градови[уреди]

Стара Херцеговина обухвата шест општина у Републици Црној Гори: Пљевља, Жабљак, Плужине, Шавник, Никшић и Херцег Нови, као и дио општине Котор (Рисански залив и Кривошије). У овој историјској области данас је највећи град Никшић, а након њега Пљевља и Херцег Нови. Стара Херцеговина обухвата и Пријепоље у Републици Србији, те Фочу и Калиновик у Републици Српској.

Племена у Старој Херцеговини[уреди]

Стара Херцеговина састављена је од племена: Дробњаци (са Језерима), Ускоци, Пива, Шаранци, Никшићи, Бањани, Грахово, Кривошије, Требјешани, Опутне Рудине и Трепачке Рудине.

Види још[уреди]

Галерија (историја)[уреди]

Спољашње везе[уреди]