Бјелопавлићи

	Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Бјелопавлићи је једно од седам брдских племена на територији Црна Гора. У историјским изворима, у Дубровнику, први пут се спомињу 1411. године. Потичу од Бијелог Павла чији потомци данас славе Свету Петку.

Бијели Павле, који је био оснивач племена, имао је два сина:

• Шћепана, који је имао 2 сина, који чине породице
  • Вражегрмци
  • Мартинићима
• Митра, који је имао 5 сина, који чине породице
  • Петрушиновићи
  • Павковићи
  • Матијашевићи
  • Томашевићи
  • Калезићи

Гроб Бијелог Павла налази се у „Градац Јовановића“

Познати Бјелопавлићи

• Бошковићи из Орје Луке
• Кадићи из Боана
• Хаџи Милутин Савић-Гарашанин
• Илија Гарашанин
• Милутин Гарашанин
• Васо Брајовић
• Бајо Станишић
• Мићо Станишић
• Јовица Станишић
• Благоје Јововић
• Андрија Радовић
• Милан Распоповић
• Драган Јочић
• Косто Милоњић
• Војин Ћетковић
• Тања Бошковић
• Петар Шобајић
• Милош Шобајић
• Зоран Филиповић
• свети владика Николај Велимировић
• Зоран Калезић

Племенска област

Бјелопавлићи се налазе на странама и у долини Зете. На западу се граниче са Пјешивцима, на истоку са Ровцима и Пиперима, на севру са Жупом Никшићком, а на југу са племеном Загарач. Племе се делило на четири највећа огранка (од Острога до Подгорице): Вражегрмци(по месту Вражји грм), Павковићи, Петрушиновићи, Мартинићи. Према статистици Среског Начелства у Даниловграду 1920. године, у Бјелопавлићима има 2665 домова и око 14000 душа. Према броју становника оно је једно од највећих племена на простори Црне Горе. Територија племена Бјелопавлића се простирала у правцу исток-запад 25 километара, а у правцу севера ка југу на појединим местима такође до 25 километара.

Племенска организација-Вође и скупштине

Племе се делило на огранке, а огранци на братства. Северно од Даниловграда налази се место Вучица, где су се одржавале племенске скупштине. Оне су се оджавале неколико пута у току године, зависно од потребе. На њима се расправљало о унутрашњим питањима племена, међусобним односима братственика. Такође, доношене су и одлуке о отпору Турцима. Племе је предводио војвода, а свако братство је предводио по један кнез. У миру војвода и кнезови су судили и решавали разне спорове међу братственицима, а у рату су били главне војне старешине. Сваки од њих је на том простору где се одржавала скупштина имао своју камену плочу-столицу. Скупштину су сачињавали сви племеници који су могли да носе пушку. За решавање мањих ствари сваки огранак је имао своје зборно место: Петрушиновићи су се окупљали око цркве светих Врача у Слатини, Вражегрмци на Врелима, а Павковићи на месту званом Поротиште.

Види још

• Пипери
• Ровца
• Горња Морача
• Доња Морача
• Васојевићи
• Братоножићи
• Кучи

Литература

• Петар Шобајић, Бјелопавлићи, Београд 1923.
• Медо Пуцић, Споменици српски од године 1395. до 1423., Београд 1858.

Спољашње везе

• „Предања о заједничком пореклу неких црногорских и неких арбанашких племена“