Књажевина Црна Гора
 |
Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове), али његови извори нису најјаснији зато што нису унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете унети изворе у сам текст. |
| Књажевина Црна Гора |
|||||||
|
|||||||
| Географија | |||||||
| Континент | Европа | ||||||
| Регија | Балканско полуострво | ||||||
| Химна | Убавој нам Црној Гори | ||||||
| Престоница | Цетиње | ||||||
| Друштво | |||||||
| Званични језици | Српски језик | ||||||
| Религија | Православље | ||||||
| Валута | Црногорски перпер | ||||||
| Владавина | |||||||
| Облик владавине | монархија | ||||||
| Титула владара | књаз | ||||||
| Владар | Данило Петровић Никола I Петровић |
||||||
| Оснивање | 1852. | ||||||
| Престанак | 1910. | ||||||
| Статус | Бивша држава | ||||||
| Догађаји | |||||||
| Претходници и наследници | |||||||
| Претходиле су: | Наследиле су: | ||||||
| [[Портал:Историја Црне Горе]] | |||||||
Књажевина Црна Гора је период у историји Црне Горе. Постојала је од 1852. до 1910. године. Пре ње Црна Гора била је наследна епископија, а постојала је све док 1910. није проглашена за краљевину. Имала је два владара из династије Петровић-Његош, књаза Данила и књаза Николу.
Садржај |
Историја [уреди]
 Овај чланак је део серије о |
| Главни чланци |
| Категорија: Историја Црне Горе |
Данило Петровић [уреди]
Након смрти владике Петра II Петровића Његоша 1851, његово место је наследио Данило Петровић. Данило се 1852. оженио и одбацио своју духовну титулу, с пристанком рускога цара Николе I., и преуезо титулу књаза и претворио своју земљу у секуларну књажевину. То стварање свјетовне кнежевине од Ц. Г. довело је до рата с Турцима 1852/53, из кога је Црна Гора изишла без тежих посљедица, интервенцијом Аустрије и Русије. Кад је Турска, на Париском конгресу, дала изјаву, да Црну Гору сматра за саставни дио свога подручја, довело је то до нових сукоба. Кнез Данило предузео је дипломатску акцију, да изради признање црногорске независности, а кад то није донијело жељеног резултата, он је кренуо и устаничку акцију по сусједним областима. 1857 избио је устанак Луке Вукаловића. Да пресијече опасне нити и посједне Грахово као легло одметника и спорно мјесто, кренула је турска војска, крајем априла 1858, на границу. 1. маја 1858. дошло је до велике борбе на Граховцу, у којој су Турци страховито поражени. Иза тога дошло је одмах посредовање Француске и других великих сила, које изведоше разграничење Црне Горе и тим признадоше, ма и у пола, њену државну егзистенцију. 1. августа 1860. кнез Данило је убијен у Котору.
Никола Петровић [уреди]
.svg)
Након убиства књаза Данила 1860, на престо је дошао његов братић, син војводе Мирка, Никола Петровић 14. августа 1860. Везе његовог стрица с херцеговачким устаницима биле су настављене и развијане још више помоћу италијанских и мађарских револуционара. Током 1861. и 1862, Никола је водио неуспешан рат против Турске, а Црна Гора је уз велике муке сачувала своју независност.
Књаз Никола је водио много успешнији рат од 1875. за вријеме новог великог херцеговачког устанка, делимично покренутог уз његову помоћ, и рата, који је Ц. Г. повела против Турске, у савезу са Србијом. 1876—78 (Вучији До, Фундина). Код ликвидације тог рата, Берлинским Конгресом, Црна Гора је добила признање потпуне независности, проширење својих граница на истоку (читав подгорички крај), на сјеверу (цијелу никшићску област) и домало излазак на море (Бар и Улцињ). Тај успјех дигао је углед Ц. Г. — Али, нажалост, односи између Србије и Црне Горе нису били добри због супарништва њихових династија. 1866 био је склопљен савез између кнежевине Црне Горе и Србије, и кнез Никола био је спреман да се одрекне пријестоља у корист кнеза Михаила, свога кума. Послије тога везе хладне. У унутрашњој политици књаз Никола је био превише својевољан и нетрпељив и отуђио је од себе велики дио својих сарадника и готово сву народну интелигенцију. Давање Устава 1905 није много поправило узајамно неповјерење.
Територијална подела (нахије) [уреди]
- Катунска нахија
- Ријечка нахија
- Црмничка нахија
- Приморска нахија
- Љешанска нахија
- Зетска нахија
- Брдска нахија
- Васојевићка нахија
- Морачка нахија
- Никшићка нахија
Литература [уреди]
- ЗЕМЉОПИС КЊАЖЕВИНЕ ЦРНЕ ГОРЕ - Ђуро Поповић и Јован Рогановић, Цетиње 1895
Види још [уреди]
Галерија [уреди]
-
Књаз Никола
-
Проглашење Краљевине
-
Књаз Данило, син књаза Николе
