Петровац на Млави

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Петровац (вишезначна одредница).
Петровац на Млави

Централни трг у Петровцу на Млави
Централни трг у Петровцу на Млави

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Браничевски
Општина Петровац на Млави
Становништво
Становништво (2011) 7851
Положај
Координате 44°22′22″N 21°25′05″E / 44.372833, 21.418166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 348 m
Петровац на Млави на мапи Србије
{{{alt}}}
Петровац на Млави
Петровац на Млави на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 12300
Позивни број 012
Регистарска ознака PT/ПТ


Координате: 44° 22′ 22" СГШ, 21° 25′ 05" ИГД

Петровац на Млави је градско насеље у Србији у општини Петровац на Млави у Браничевском округу. Према попису из 2002. било је 7851 становника (према попису из 1991. било је 7728 становника). До 2007. године званичан назив насеља је био Петровац (Сл. гласник Републике Србије 129/07).

Петровац је удаљен 116 km од Београда, а саграђен 1859. године, по наређењу кнеза Милоша Обреновића, и коју му надене назив по његовом пријатељу, а на захтев мештана села Свине, крајинском војводи и касније државном саветнику Милутину Петровићу Ери, млађем брату Хајдук Вељка Петровића.

Становништво[уреди]

У насељу Петровац на Млави живи 6334 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,2 година (38,5 код мушкараца и 41,8 код жена). У насељу има 2753 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Иако општина Петровац припада групи депопулацијских подручја, у самом насељу Петровац на Млави број становника расте.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 4327 [1]
1953. 4673
1961. 5261
1971. 6231
1981. 7383
1991. 7728 7109
2002. 8772 7851
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
7.475 95,21%
Власи
  
57 0,72%
Македонци
  
35 0,44%
Хрвати
  
27 0,34%
Црногорци
  
22 0,28%
Роми
  
21 0,26%
Румуни
  
19 0,24%
Југословени
  
18 0,22%
Муслимани
  
9 0,11%
Мађари
  
6 0,07%
Словаци
  
4 0,05%
Словенци
  
3 0,03%
Чеси
  
2 0,02%
Руси
  
2 0,02%
Бугари
  
2 0,02%
Украјинци
  
1 0,01%
Немци
  
1 0,01%
непознато
  
103 1,31%


Географски положај[уреди]

Поглед са градског моста на реку Млаву у центру Петровца на Млави

Град се налази у долини реке Млаве. На подручју града се укрштају важни путеви који су водили према моравској долини и долином Млаве према Дунаву. Петровац се налази на једном од најзначајнијих праваца у оквиру Подунавског региона који повезује Бор, Жагубицу и Петровац на Млави на једној са Пожаревцом и ауто-путем Београд-Ниш, на другој страни.

Град Петровац на Млави, највеће и једино градско насеље у оквиру општине, представља индустријски, трговачки, здраствени, културни, саобраћајни и административни центар. Град се налази у средишњем делу територије општине, лоциран непосредно на левој и десној обали реке Млаве и на раскрсници путева који повезују Пожаревац са Жагубицом, а Велику Плану, Жабаре и Свилајнац са Кучевом.

Школство[уреди]

Гимназија „Младост“ у Петровцу на Млави

У општини Петровац на Млави мрежу школских установа чини 8 осмогодишњих матичних школа које су лоциране у Петровцу и селима Шетоње, Велико Лаоле, Буровац, Мелница, Рашанац, Рановац и Орешковица са 25 подручних одељења и Средња школа Младост - Гимназија општег смера са одељењима Трговачке и Економске школе.

У Петровцу на Млави постоји једна предшкоска установа-Дечји вртић „Галеб“ који спроводи заштиту деце од 18 месеци до предшкоског узраста.

Култура[уреди]

Црква Вазнесења Господњег

Носилац културно-уметничких активности је Културно-просветни центар у Петровцу на Млави. Културне манифестације се организују у згради Гимназије и Дому културе. Некада је у граду радио и биоскоп „Дело“.

Петровац на Млави има Народну библиотеку „Ђура Јакшић“ и Завичајни музеј са археолошким одељењем, одељењем за историју уметности и одељењем за етнологију.

Постоји и Удружење ликовних уметника Петровац (УЛУП) које ликовне ствараоца са територије општине, а делује и Клуб књижевника „Орфеј са Млаве“, са седиштем у селу Каменову.

У Петровцу на Млави живи велики број књижевника од којих су шесторица чланови Удружења књижевника Србије (УКС). Међу њима је најпознатији професор књижевности Мирољуб Милановић, аутор неколико књига прозе и књиге Пола века ћутања за коју је добио престижну књижевну награду Госпођин вир Центра за културу Пожаревац.

У оквиру Културно-просветног центра ради и Позориште, основано 1908. године, које од 1950. године носи назив Позориште Бата Булић по Драгољубу Бати Булићу, правнику и револуционару, који је између два рата дао велики допринос раду позоришта.

У граду се налази црква Вазннесења Господњег.

Привреда[уреди]

Општина Петровац на Млави је дуги низ година имала статус недовољно развијених подручја. Обележја неразвијености проистичу правасходно из недовољно разуђене привредне структуре. Високо учешће у формирању друштвеног производа има примарни сектор, а знатно мањи секундарни и терцијални. Индустријализација је започета са великим закашњењем и спроведена је у скромној мери па је изграђен скроман број предузећа.

Сви главни путни правци пролазе кроз подручје самог града што омета саобраћајне токове и угрожава виталне функције града.

У самом граду водопривредна инфраструктура је развијена. Кроз цео град је регулисано корито реке Млаве. Долином Млаве од Петровца на Млави до Рашанца урађена је каналска мрежа за одводњавање. На истој мрежи изградњом пумпи и брана могућа је реализација система са наводњавање.

Основни проблеми из области комуналне инфраструктруре са којима је суочена општина су питање водоснабдевања и депоновања отпада. Градски водовод изграђен 1973. године снабдева се водом из красног извора у селу Шетоње. У водоснабдевању су присутни одређени проблеми јер потребе превазилазе капацитет водовода, а није изграђено ни постројење за прераду воде. Град Петровац на Млави има изграђену примарну и секундарну канализациону мрежу дужине 15 километара којом је обухваћено око 80% домаћинстава. Отпадне воде се изливају у Млаву и загађују је.

Градска депонија се налази поред пута Петровац на Млави-Добрње, ван града на површини од око 70 ари и намењена је за одлагање смећа из домаћинства. На њој више нема простора за депоновање отпада, па је нужно обезбедити земљиште за проширење. За припрему земљишта и нове парцеле, као и за санирање и рекултивација постојеће потребна су знатна материјална средства што је уједно и највећи проблем.

У Петровцу на Млави ради топлана капацитета 60.000 m² животних простора, али је сада у функцији 2/3 капацитета.

У граду постоје зелена и сточна пијаца. На удаљености од 2-3 километара налазе се 2 гробља сеоског типа без капеле, а урађен је урбанистички пројекат за изградњу новог гробља на новој локацији и започети су радови на изградњи капеле у самом Петровцу.

У граду је уређен парк на око 5 хектара и обала Млаве са уређеним кејом на левој обали Млаве између 2 велика моста и шеталиштем на десној обали од пешачког до Жабараског моста.

Информисање[уреди]

У општини ради: Радио-телевизија „Млава-медија“ са сопственим радио и ТВ програмом, Радио-телевизија „Руф“ која програм емитује и преко интернета, Радио Петровац. Од почетка 2013. године, у Петровцу се може пратити и програм телевизије Лаки која у свим кабловским системима емитује програм за подручје централне и источне Србије као и на интернету.

Здравствена и социјална заштита[уреди]

Здравствени центар Петровац

Здравствену заштиту организује и спроводи Здравствени центар Петровац, у чијем саставу раде Дом здравља и болница општег типа.

Социјалну заштиту организује и спроводи Центар за социјални за општине Петровац на Млави и Жагубица.

Спорт[уреди]

У општини Петровац на Млави физичка култура је изузетно развијена. Најзаступљенији је фудбал. Већина насеља има фудбалске клубове. ФК „Слога“ из Петровца на Млави се такмичи у српској лиги. У Петровцу на Млави постоји фудбалски стадион капцитета 2500 гледалаца, отворени стадион малих спортова у оквиру Гимназије и спортска хала капацитета 1.500 седишта која носи име Драгутин Томашевић, по маратонцу и једном од првих српских олимпијаца. У граду постоји 3 рукометна клуба и то 1 мушки (Слога) и 2 женска (ЖРК Слога и ЖОРК), кошаркашки клуб, шаховски клуб, боди билдинг клуб и Клуб борилачких вештина Петровац.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]