Портал:Златибор/Шаблони

Ово је страница са шаблонима који се користе на википорталу Златибор.

Чланак мјесеца[уреди извор]

Златиборски говор је народни говор становништва ужичког краја. Део је ијекавског источнохерцеговачког дијалекта.

Народни златиборски говор је веома близак књижевном српском језику.

Златиборски говор препознаје 5 самогласника и 24 сугласника. За разлику од књижевног језика, не постоје сугласници ф и х, али зато постоји сугласник тзв. меко ш, које настаје јотовањем гласа с испред сугласничке групе је којом се у ијекавским говорима замењује слово јат у слоговима са кратким акцентом.

...даље...

Други изабрани чланци

Слика мјесеца[уреди извор]

уреди

Види друге слике Златибора и Златибораца... Види списак изабраних слика википортала Златибор

Јесте ли знали да...[уреди извор]

уреди

Најмлађи пјесник на свијету, Добросав Обрадовић, родом је Златиборац из Чајетине.
Најпознатији златиборски пјесник Михаило Ћуповић - Ћупо умро је у ноћи пред свој 70-ти рођендан, 12-тог септембра 2004-те године.
Златибор је био насељен још у праисторији. Ријетка неолитска насеља налазила су се скривена у густим шумама крај брзих планинских рјечица и потока.
Први становници Златибора били су Илири, односно њихова племена Партини и Аутаријати.
На Златибору расте једна веома ријетка врста бијелог бора. То је тзв. златни бор чија је четина боје као злато. Данас су преостала само два оваква бора у селу Негбини. Вјерује се да је Златибор добио име управо по овим боровима.
За почетак правог туризма на Златибору сматра се посјета србијанског краља Петра I Карађорђевића Краљевој Води септембра 1905-те године, иако је туриста било и раније.
Краљеве Воде, су, током своје историје, носиле пет различитих назива, зависно од политичких прилика на Златибору и у Србији.
Највиши врх Златибора је Торник (1496 метара).
Иако је Златибор веома богат водом (ријеке, потоци, врела, извори, чесме, бунари...), на територији Златибора не постоји ниједно природно језеро.
Сви Златиборци су православни Срби.
Златибор је пао под турску власт 1463-ће године, када је освојен заједно са Босном, а ослобођен је 1807-ме, током Првог српског устанка, заједно са Ужицем.
Највећи број златиборских породица досељен је из области јужног Старог Влаха (Прибој, Пријепоље, Нова Варош), и то 51,40% породица. Слиједи простор Старе Херцеговине (Гацко, Пива, Дробњак, Никшић) са 14,95% породица, а затим Босне (Гласинац, Велетово, Вишеград, Бијела Брда): 10,59% породица. Златиборци су досељени и из ариљског и ужичког краја, са црногорских Брда, из моравичког Старог Влаха...
Златиборска породица Тарабић из села Кремана дала је двојицу највећих српских видовњака. Видовити Милош и Митар Тарабић су предвидјели телевизију, ратове и сукобе свјетских сила, а Милош је чак предвидио и годину сопствене смрти. Пророчанства Тарабића записао је њихов кум, прота Захарије Захарић, а на основу његовог казивања настало је "Креманско пророчанство" др Радована Казимировића.

Потребни чланци[уреди извор]

уреди

Уколико желите да помогнете у стварању портала Златибор, овдје ћете наћи чланке које је потребно направити или побољшати. Ако сте примијетили да неки чланак везан за Златибор, његову историју, Златиборце и сл. недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо Вас да га унесете овдје.

Потребно направити:
Нешко Шишаковић - Милан Смиљанић - Слободан Шуљагић

Потребно проширити:
Велики Рзав - Љубивоје Ршумовић - Димитрије Туцовић - Златиборска пршута

Земљопис Златибора[уреди извор]

уреди

Повијест Златибора[уреди извор]

уреди

Златиборци[уреди извор]

уреди

Спољашње повезнице[уреди извор]

уреди

Категорије везане за Златибор[уреди извор]

уреди