Гацко
| Гацко |
|
|---|---|
|
|
|
 |
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет |  Република Српска |
| Општина | Општина Гацко |
| Становништво | |
| Становништво (1991) | 4.584 |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | централноевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 940 m |
 Гацко
Гацко на мапи БиХ
|
|
| Остали подаци | |
| Поштански број | 89240 |
| Позивни број | 059 |
.jpg)
Координате: 43° 09′ 33" СГШ, 18° 32′ 17" ИГД
Гацко је градско насеље и сједиште истоимене општине у Републици Српској, БиХ. Налази се у сјевероисточном дијелу Источне Херцеговине.
Садржај |
Географија [уреди]
Гацко је као територијална јединица Републике Српске смјештено од 43°01’ до 43°23’ сјеверне географске ширине и од 18°20’до 18°42’ источне географске дужине од Гринича. По надморској висини је најуздигнутији горски дио Херцеговине, с просјечном надморском висином изнад 1.000 метара. С Требињем, Билећом и Невесињем чини источну област Херцеговине познату под именом Источна Херцеговина.
На истоку Херцеговине Гацко је гранична општина према Црној Гори и с дијелом Пиве и Оногошта (Никшића) једно вријеме је чинило административно-територијалну јединицу окружног значаја са сједиштем у Гацку. Нестанком „Старе Херцеговине“ гацконска жупа је изгубила већи дио територије и свој простор сузила на међупланинску област данашње општине са 736 km² површине.
Историја [уреди]
Гацко је у средњем вијеку било важан центар на дубровачком трговачком путу, који је водио до Фоче. Гатачка жупа припадала је области Подгорје, а Гацко се први пут спомиње 1276. као мјесто сукоба између краља Уроша и његовог сина Драгутина.
Док су западни дијелови Захумља ушли у првој половини XIV века у састав Босанске државе, Гацко је остало у оквиру Душанове државе. Од краја XIV века припада босаннској држави и налази се у посједу рода Хранића.
Од средине XIX века средиште је кадилука, од 1875. центар новог округа са мутесарифом хришћанином, а за аустријске владавине сједиште среза.
Највећи број научника и хроничара историјског времена, изводили су име Гацко из ријечи ГÂТ (1120m). Владимир Ћоровић је мишљења да је Гацко добило име по Готима, који су кратко вријеме владали овим крајевима. Треће, и најмање заступано гледиште, полази од становишта да је име изведено из ријечи ГÂЗ.
Саобраћај [уреди]
Исто као што се некада налазило на раскршћу четири путна праваца који су водили на четири стране свијета, Гацко је у том положају остало и након реконструкције и модернизације спорих путних праваца, и у основи задржало свој ранији положај.
Гацко је дакле, на раскршћу путева који га пресијецају на четири, скоро идентична, дијела: Према Никшићу (југоисточни правац), Билећи и Требињу (јужни правац), Невесињу и Мостару (западни правац) и Фочи и Сарајеву (сјеверни правац). Од поменутих праваца није још увијек у потпуности асфалтиран пут према Никшићу. Пут је потпуно изграђен до границе са Црном Гором (око 20 km), а одатле је у претходних пар година асфалтиран већи дио пута, па се сада много брже може стићи до Никшића.
Спорт [уреди]
Фудбалски клуб Младост основан је 1970. године. У бившој Југославији клуб се такмичио у регионалној лиги (4. ранг), а највећи успјех је био пласман у Републичку лигу СР БиХ. У послијератном периоду клуб је изборио пласман у 1. лигу Републике Српске, а највећи успјеси су пласман у четвртфинале купа БиХ у сезони 2000/01 и пласман у Премијер лигу БиХ 2001/02. Младост је те сезоне испала из Премијер лиге и од тада се опет такмичи у 1. лиги Републике Српске. У овом клубу je поникао Немања Супић.
Кошаркашки клуб Младост Гацко основан је 1996. године. Највећи успјех клуба је освајање купа Републике Српске. Клуб је угашен 2005. Тренутно у Гацку постоји ОКК Гацко који се такмичи у 1. лиги Републике Српске.
У Гацку постоји и одбојкашки клуб Гацко који се такмичи и у мушкој и у женској конкуеренцији. У овом клубу су поникли Сања и Саша Старовић. У Гацку успјешно ради и Планинарско друштво „Волујак“.
Становништво [уреди]
| Националност[1] | 1991. | 1981. | 1971. |
| Муслимани [a] | 2.253 (49,14%) | 1.235 (47,46%) | 776 (48,37%) |
| Срби | 2.144 (46,77%) | 1.100 (42,27%) | 776 (48,37%) |
| Хрвати | 28 (0,61%) | 17 (0,65%) | 10 (0,62%) |
| Југословени | 78 (1,70%) | 207 (7,95%) | 15 (0,93%) |
| остали и непознато | 81 (1,76%) | 43 (1,65%) | 27 (1,68%) |
| Укупно | 4.584 | 2.602 | 1.604 |
| Демографија | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1879. | 9.295 (котар) | |
| 1885. | 10.582 (котар) | |
| 1895. | 12.675 (котар) | |
| 1910. | 15.107 (котар) | |
| 1921. | 13.667 (котар) | |
| 1931. | 15.235 (срез) | |
| 1948. | 1.527 | [1] |
| 1953. | 5.911 (општина) | |
| 1961. | 1.368 | |
| 1971. | 1.604 | |
| 1981. | 2.602 | |
| 1991. | 4.549 | |
Види још [уреди]
Напомене [уреди]
Референце [уреди]
Спољашње везе [уреди]
- Општина Гацко ((sr))
Спољашње везе [уреди]
|
||||||||||
