Развој светског рекорда на 400 метара за жене

С Википедије, слободне енциклопедије
Светска рекордерка у трци на 400 метара Марита Кох

Први светски рекорд на 400 метара у атлетици за жене признат је од ИААФ (International Association of Athletics Federations – Међународна атлетска федерација), 1957. године. Први рекорди су мерени ручно (штоперицом).

Од 1975, ИААФ прихватала је резултате мерене ручно и елекронским путем за дисциплине трчања на 100, 200 и 400 метара. Од 1. јануара, 1977, ИААФ за ове дисцилине прзнаје само резултате мерене електронским путем и приказаном времену на стотинке секунде.

ИААФ је до данас (2015) ратификовала 26 светских рекорда у женској конкуренцији.[1]

Рекорди мерени ручно 1957–76.[уреди | уреди извор]

Ручно Елекронски Атлетичарка Земља Место Датум
57,0у Марлен Вилард  Аустралија Сиднеј, Аустралија 6. јануар 1957.[1]
57,0у Марис Чемберлен  Нови Зеланд Крајстчерч, Нови Зеланд 16. фебруар 1957.[1]
56,3у Ненси Бојл  Аустралија Сиднеј, Аустралија 24. фебруар 1957.[1]
55,2 Полина Лазарева  Совјетски Савез Москва, СССР 10. мај 1957.[1]
54,0 Марија Иткина  Совјетски Савез Минск, СССР 8. јун 1957.[1]
53,6 Марија Иткина  Совјетски Савез Москва, СССР 6. јул 1957.[1]
53,4+ Марија Иткина  Совјетски Савез Краснодар, СССР 12. септембар 1959.[1]
53,4 Марија Иткина  Совјетски Савез Београд, СФРЈ 14. септембар 1962.[1]
51,9 Shin Geum-Dan  Северна Кореја Пјонгјанг, Северна Кореја 23 October 1962[1]
51,7 51,72 Никол Дукло  Француска Атина, Грчка 18. септембар 1969.[1]
51,7 51,74 Колет Бесон  Француска Атина, Грчка 18. септембар September 1969[1]
51,0 51,02 Marilyn Neufville  Јамајка Единбург, Шкотска 23. јул 1970.[1]
51,0 51,08 Моника Зерт  Источна Немачка Париз, Француска 4. јул 1972.[1]
49.9 Ирена Шевинска  Пољска Варшава, Пољска 22. јун 1974.[1]

+ Резултат постигнут као пролазно време трке на дужој дистанци

Рекорди мерени електронски 1975[уреди | уреди извор]

Резултат Рите Салин 50,14 био је први рекорд мерен само електронски.

Време Атлетичарка Земља Место Датум Трајање
50,14 Рита Салин  Финска Рим, Италија 4. септембар 1974.[1] 1 година и 248 дана
49,77 Кристина Бремер  Источна Немачка Дрезден, Источна Немачка 9. мај 1976.[1] 44 дана
49,75 Ирена Шевинска  Пољска Бидгошч, Пољска 22. јун 1976.[1] 37 дана
49,29 Ирена Шевинска  Пољска Монтреал, Канада 29. јул 1976.[1] 1 година и 338 дана
49,19 Марита Кох  Источна Немачка Лајпциг, Источна Немачка 2. јули 1978.[1] 48 дана
49,03 Марита Кох  Источна Немачка Потсдам, Источна Немачка 19. август 1978.[1] 12 дана
48,94 Марита Кох  Источна Немачка Праг, Чехословачка 31. август 1978.[1] 332 дана
48,89 Марита Кох  Источна Немачка Потсдам, Источна Немачка 29. јул 1979.[1] 6 дана
48,60 Марита Кох  Источна Немачка Торино, Италија 4. август 1979.[1] 3 године и 35 дана
48,16 Марита Кох  Источна Немачка Атина, Грчка 8. септембар 1982.[1] 336 дана
47,99 Јармила Кратохвилова  Чехословачка Хелсинки, Финска 10. август 1983.[1] 2 године и 57 дана
47,60 Марита Кох  Источна Немачка Канбера, Аустралија 6. отобар 1985.[1] 38 година и 220 дана

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц „12th IAAF World Championships In Athletics: IAAF Statistics Handbook. Berlin 2009.” (PDF). Monte Carlo: IAAF Media & Public Relations Department. 2009. стр. 546, 641. Архивирано из оригинала (pdf) 4. 1. 2015. г. Приступљено 2. 8. 2009. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]