Развој светског рекорда на 60 метара у дворани за мушкарце

С Википедије, слободне енциклопедије

У трци на 60 метара ИААФ је до 31. 1. 2018. године ратификовала 7 светских рекорда у мушкој конкуренцији.[1]

Рекорди мерени ручно 1914.–2004.[уреди | уреди извор]

Ручно Атлетичар Земља Место Датум
7,0 Ричард Рау  Немачка Берлин, Немачка 18. јануар 1914.[1]
6,9 Ханс Шулер  Немачка Берлин, Немачка 18. јануар 1914.[1]
Ричард Рау  Немачка Берлин, Немачка 10. децембар 1921.
6,8 Ричард Рау  Немачка Берлин, Немачка 10. децембар 1921.[1]
6,7 Фридрих Рајсман  Немачка Берлин, Немачка 6. јануар 1923.[1]
Хелмут Керниг  Немачка Вроцлав, Пољска 6. фебруар 1927.
Хелмут Керниг  Немачка Вроцлав, Пољска 6. фебруар 1927.
6,6 Хелмут Керниг  Немачка Штутгарт, Немачка 5. март 1927.[1]
Хелмут Керниг  Немачка Штутгарт, Немачка 5. март 1927.
Хелмут Керниг  Немачка Магдебург, Немачка 25. јануар 1930.
Хелмут Керниг  Немачка Магдебург, Немачка 25. јануар 1930.
Артур Јонат  Немачка Штутгарт, Немачка 21. март 1931.
Хелмут Керниг  Немачка Штутгарт, Немачка 21. март 1931.
Хелмут Керниг  Немачка Штутгарт, Немачка 21. март 1931.
Артур Јонат  Немачка Штутгарт, Немачка 21. март 1931.
Хелмут Керниг  Немачка Магдебург, Немачка 21. март 1931.
Хелмут Керниг  Немачка Магдебург, Немачка 23. јануар 1932.
Волфганг Вент  Немачка Магдебург, Немачка 23. јануар 1932.
Хелмут Керниг  Немачка Шчећин, Пољска 7. фебруар 1932.
Хелмут Керниг  Немачка Штутгарт, Немачка 20. фебруар 1932.
Хелмут Керниг  Немачка Штутгарт, Немачка 20. фебруар 1932.
Артур Јонат  Немачка Берлин, Немачка 4. децембар 1932.
Артур Јонат  Немачка Берлин, Немачка 4. децембар 1932.
Артур Јонат  Немачка Штутгарт, Немачка 1. април 1933.
Џеси Овенс  САД Њујорк, САД 23. фебруар 1935.
Роберт Грив  САД Чикаго, САД 22. март 1936.
Бен Џонсон  САД Њујорк, САД 26. фебруар 1938.
Херб Томпсон  САД Њујорк, САД 25. фебруар 1939.
Херб Томпсон  САД Њујорк, САД 25. фебруар 1939.
6,5 Хајнц Фитерер  Западна Немачка Кил, Западна Немачка 12. март 1955.[1]
Хајнц Фитерер  Западна Немачка Кил, Западна Немачка 12. март 1955.
Јежи Јусковјак  Пољска Варшава, Пољска 10. фебруар 1962.
Јохен Бендер  Западна Немачка Западни Берлин, Западна Немачка 9. март 1963.
Вјеслав Мањак  Пољска Варшава, Пољска 22. фебруар 1964.
Александр Лебедев  Совјетски Савез Москва, СССР 30. јануар 1967.
6,4 Фјодор Панкратов  Совјетски Савез Кијев, СССР 17. фебруар 1967.[1]
Валериј Борзов  Совјетски Савез Кијев, СССР 22. децембар 1968.
Василис Папагеоргопоулос  Грчка Солун, Грчка 19. јануар 1972.
Александар Корнељук  Совјетски Савез Москва, СССР 29. јануар 1972.
Александар Корнељук  Совјетски Савез Москва, СССР 18. фебруар 1972.
Александар Корнељук  Совјетски Савез Москва, СССР 19. фебруар 1972.
Ерик Густафсон  Финска Турку, Финска 29. фебруар 1972.
Зенон Новош  Пољска Варшава, Пољска 4. март 1972.
Александар Корнељук  Совјетски Савез Москва, СССР 1. март 1973.
Александар Корнељук  Совјетски Савез Москва, СССР 1. март 1973.
Владимир Отставнов  Совјетски Савез Москва, СССР 2. фебруар 1974.
Зенон Новош  Пољска Букурешт, Мађарска 9. фебруар 1974.
Дорел Кристудор  Румунија Букурешт, Мађарска 9. фебруар 1974.
Валериј Борзов  Совјетски Савез Москва, СССР 14. фебруар 1974.
Јурис Силовс  Совјетски Савез Москва, СССР 14. фебруар 1974.
Клиф Оутлин  САД Москва, СССР 2. март 1974.
Александар Корнељук  Совјетски Савез Москва, СССР 2. март 1974.
Александр Аксинин  Совјетски Савез Лењинград, СССР 5. јануар 1975.
Александр Аксинин  Совјетски Савез Будимпешта, Мађарска 4. фебруар 1975.
Лајош Греса  Мађарска Будимпешта, Мађарска 17. јануар 1976.
Клаудиу Суселеску  Румунија Будимпешта, Мађарска 14. фебруар 1976.
Генадиј Мурашов  Совјетски Савез Рига, СССР 30. јануар 1981.
Јохан Шром  Румунија Будимпешта, Мађарска 14. фебруар 1981.
Пјотр Воробјов  Совјетски Савез Омск, СССР 29. јануар 1982.
Владимир Игнатенко  Совјетски Савез 1982.
6,3 Андреј Прокофјев  Совјетски Савез Чељабинск, СССР 5. фебруар 1982.[1]
Виктор Бризгин  Совјетски Савез Кијев, СССР 4. фебруар 1983.
Виктор Бризгин  Совјетски Савез Ворошиловград, СССР 12. јануар 1985.
Сергеј Пенјев  Совјетски Савез Москва, СССР 12. јануар 1985.
Алексеј Гејетс  Совјетски Савез Москва, СССР 12. јануар 1985.
Виктор Бризгин  Совјетски Савез Кијев, СССР 2. фебруар 1985.
Александр Надуда  Совјетски Савез Кијев, СССР 2. фебруар 1985.
Виталиј Савин  Совјетски Савез Омск, СССР 23. јануар 1988.
Виктор Бризгин  Совјетски Савез Кијев, СССР 30. јануар 1988.
Виктор Бризгин  Совјетски Савез Кијев, СССР 30. јануар 1988.
Николај Разгонов  Совјетски Савез Кијев, СССР 30. јануар 1988.
Виктор Бризгин  Совјетски Савез Кијев, СССР 30. јануар 1988.
Николај Разгонов  Совјетски Савез Кијев, СССР 30. јануар 1988.
Виктор Бризгин  Совјетски Савез Луганск, СССР 15. јануар 1991.
Андреас Бергер  Аустрија Карлсруе, Немачка 24. фебруар 1991.
Виктор Бризгин  Украјина Луганск, Украјина 5. јануар 1992.
Виктор Бризгин  Украјина Луганск, Украјина 11. јануар 1992.
Игор Грошев  Русија Москва, Русија 8. фебруар 1992.
Дмитриј Бартенјев  Русија Липецк, Русија 22. јануар 1993.
Сергеј Осович  Украјина Лавов, Украјина 3. фебруар 1995.
Сергеј Осович  Украјина Кијев, Украјина 11. фебруар 1995.
Сергеј Слукин  Русија Орел, Русија 24. јануар 1998.
Педро Пабло Нолет  Шпанија Орел, Русија 15. јануар 2000.
Костантин Рурак  Украјина Запорожје, Украјина 7. фебруар 2004.

Рекорди мерени електронски од 1970.[уреди | уреди извор]

       Рекорди ратификовани од ИААФ-а

Време Атлетичар Земља Место Датум Трајање
6,7a Валериј Борзов  Совјетски Савез Беч, Аустрија 14. март 1970.[1]
6,6a Валериј Борзов  Совјетски Савез Беч, Аустрија 14. март 1970.[1] 11 месеци и 27 дана
6,6a Валериј Борзов  Совјетски Савез Софија, Бугарска 13. март 1971.[1] 11 месеци и 13 дана
6,90 Герхард Вухерер  Западна Немачка Штутгарт, Западна Немачка 26. фебруар 1972.[1]
6,83 Манфред Шуман  Западна Немачка Штутгарт, Западна Немачка 26. фебруар 1972.[1]
6,80 Ролф Левандовски  Западна Немачка Штутгарт, Западна Немачка 26. фебруар 1972.[1]
6,75 Ролф Левандовски  Западна Немачка Штутгарт, Западна Немачка 26. фебруар 1972.[1]
6,74 Герхард Вухерер  Западна Немачка Штутгарт, Западна Немачка 26. фебруар 1972.[1]
6,72 Герхард Вухерер  Западна Немачка Штутгарт, Западна Немачка 26. фебруар 1972.[1] 11 месеци и 29 дана
6,68 Ханс-Јоахим Зенк  Источна Немачка Зенфтенберг, Источна Немачка 24. фебруар 1973.[1]
6,62 Манфред Кокот  Источна Немачка Зенфтенберг, Источна Немачка 24. фебруар 1973.[1] 1 година и 13 дана
6,58 Манфред Кокот  Источна Немачка Гетеборг, Шведска 9. март 1974.[1] 3 године, 9 месеци и 29 дана
Валериј Борзов  Совјетски Савез Гетеборг, Шведска 9. март 1974.[1]
Валериј Борзов  Совјетски Савез Минхен, Западна Немачка 21. фебруар 1976.[1]
6,54 Хјустон Мактир  САД Лонг Бич, САД 7. јануар 1978.[1] 8 година и 8 дана
6,50 Бен Џонсон  Канада Осака, Јапан 15. јануар 1986.[1] 1 година и 0 дана
Бен Џонсон  Канада Едмонтон, Канада 22. фебруар 1986.[1]
6,44 Бен Џонсон  Канада Осака, Јапан 15. јануар 1987.[1] 1 месец и 20 дана
Бен Џонсон  Канада Едмонтон, Канада 21. фебруар 1987.[1]
6,50 Ли Макреј  САД Индијанаполис, Бразил 7. март 1987.[1] 3 године, 11 месеци и 6 дана
6,48 Лирој Барел  САД Мадрид, Шпанија 13. фебруар 1991.[1] 11 месеци и 16 дана
6,45 Андре Кесон  САД Гент, Белгија 29. јануар 1992.[1] 16 дана
6,41 Андре Кесон  САД Мадрид, Шпанија 14. фебруар 1992.[1] 5 година, 11 месеци и 20 дана
Морис Грин  САД Гент, Белгија 1. фебруар 1998.[1]
6,39 Морис Грин  САД Мадрид, Шпанија 3. фебруар 1998.[1] 19 година, 11 месеци и 16 дана
Морис Грин  САД Гент, Белгија 3. март 2001.[1]
6,37 Кристијан Колеман  САД Клемсон, САД 19. јануар 2018.[1] 30 дана
6,34 Кристијан Колеман  САД Албукерки, САД 18. фебруар 2018.[1] 6 година и 70 дана

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае „17. Светско првенство у атлетици у дворани: IAAF Statistics Handbook. Бирмингем 2018.” (PDF). Monte Carlo: IAAF Media & Public Relations Department. 2018. стр. 326. Архивирано из оригинала 26. феб 2018. г. Приступљено 21. јун 2018.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |archive-date= (помоћ)


Спољашње везе[уреди | уреди извор]