Општина Темерин
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
|
|
 |
Предложено је да се овај чланак или један његов део споји са чланком Темерин. (Разговор) |
| Општина Темерин | |
|---|---|
|
|
|
 |
|
| Опште информације | |
| Површина (2004) | 170 km² |
| пољопривредна | 15657 ha |
| шуме | 10 ha |
| Становништво (2002) | 28275 ст. |
| Природни прираштај (2004) | -3 ‰ |
| Број насеља | 3 |
| Администрација | |
| Покрајина | АП Војводина |
| Округ | Јужнобачки округ |
| Општина | Темерин |
| Председник општине | Владислав Цапик |
| Владајуће странке | ДС Мађарска коалиција СПС ДС Група грађана „Просперитет“ |
| Статистика | |
| Дужина путева (2008) | 53 km |
| Број запослених становника | 5788 |
| Основне школе (2007/2008) | 4 |
| Број ученика | 2677 |
| Средње школе (2007/2008) | 1 |
| Број ученика | 188 |
| Интернет страница | http://www.temerin.rs/ |
Општина Темерин је општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Јужнобачки округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 170 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 15657 ha, а на шумску 10 ha).
Седиште општине је град Темерин. Општина Темерин се састоји од 3 насеља. По подацима из 2002. године у општини је живело 28275 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -3‰, a број запослених у општини износи 5788 људи. У општини се налазе 4 основне и 1 средња школа.
Општина се састоји из три места:
Садржај |
Природне одлике[уреди]
Територија општине Темерин се налази у југоисточном делу Бачке. Са источне стране се граничи са општином Жабаљ, са севера са општином Србобран, општином Врбас на западу и градом Новим Садом на југу.
Највећи значај за развој Темерина има близина најравијенијег центра у Војводини – Новог Сада. Територија општине Темерин покрива површину од око 170 квадратних километара и има облик неправилног трапеза, пружајући се у смеру северозапад-југоисток. Дужа основица, која покрива правац Сириг-Темерин је дуга 14 километара, а краћа основица у правцу Бачки Јарак-Темерин је дугачка 11 километара. Границе општине су вештачке линије, већином праволинијске. Једина природна граница је она на североисточној страни која прати ток реке Јегричка. На југоисточној страни граница је повучена насипом звани Римски шанац II.
У односу на рељеф Војводине, цела територија општине Темерин се налази на јужном делу Бачке лесне заравни. Она оставља утисак скоро сасвим равне површине. Река Јегричка тече кроз северни део општине са неколико мањих канала-притока. Утврђено је присуство термоминералних вода. Састав тла је врло уједначен и плодност је природно висока. Различити типови чернозема доминирају површином општине. Дуж обале реке су мочварне врсте земљишта и слатине.
Општина Темерин има три насеља: Темерин, Бачки Јарак и Сириг, а територија је подељена у четири катастра: Темерин, Бачки Јарак, Сириг и Камендин. Географски положај општине Темерин је врло повољан. У меридијанском правцу је секу три важна пута. Најважнији је међународни пут Е-75 који води од Новог Сада до Суботице и даље ка Мађарској. Део пута Нови Сад-Србобран, који сече западни део општине Темерин, је пуштен у употребу 1984. Други важни пут је пут М-22 (од недавно међународни пут Е-5), који има скоро исти правац. М-22 води мало источније од пута Е-75 и пролази кроз Сириг. Трећи пут је регионалног значаја (Р120) и иде кроз Нови Сад, Бачки Јарак и Темерин и води ка Бечеју, Сенти и Кањижу. У Сиригу и Темерину, сва три пута пресеца регионалну пут Р-104 који иде у правцу Оџаци-Змајево-Сириг-Темерин-Жабаљ. Од одавде главни пут води преко Тисе у Зрењанин и друге градове у Банату. Кроз југоисточни део општине и два њена насеља иде железничка пруга од Новог Сада ка Жабљу, Бечеју и Сенти.
Рељеф[уреди]
Територија општине Темерин је равна површина са скоро занемарљивим разликама у висини. Цела површина општине Темерин се налази на источном делу Бачке лесне заравни. Надморска висина варира од 81 до 83 метара. Монотоност Бачке равнице нарушавају само усамљени брежуљци и корита малих речних токова.
Клима[уреди]
Пошто је део Панонске низије, општина Темерин има њене климатске особине. Панонска низија је доста удаљена од Јадранског и Средоземног мора на југу и Атлантског океана на западу. Ове удаљености су још веће због Динарских и Алпских планинских венаца који спречавају да влажне ваздушне струје дођу од мора и океана. Ваздушне струје и промене времена током године су изазване због неједнаког загревања Земљине површине и различитог атмосферског притиска изнад Јадрана, Медитерана, Атлантика и широког евро-азијског копна. Водене површине изазивају пробој влажних ваздушних маса у Панонску низију, а копнене масе са севера и истока утицај сувог, врло хладне ваздушне струје током зиме и врло топлих ваздушних струја током лета. Под утицајем свих ових услова, Панонска низија има најконтиненталнију климу у Србији.
Реке[уреди]
Нема више природних водених токова на територији општине Темерин, сви су претворени у канале и укључени у хидросистем Дунав—Тиса—Дунав тако да се могу користити за одводњавање и за пољопривредне сврхе.
Јегричка је највећи водени ток у јужном делу Бачке лесне заравни и подручју општине Темерин. Јегричка је дуга 64,5 километара и улива се у Тису са десне стране. Речни ток се формирао током холоцена, најмлађег периода историје Земље. У том периоду, земља у јужном делу Бачке се спустила, створивши линију коју је касније наследио речни ток.
Јегричка се ствара од вода из неколико бара из околине Деспотова, Силбаша, Парага, Раткова и Пивнице. Река улази у територију Темерина са западне стране, из општине Врбас. Део Јегричке који пролази кроз општину Темерин је дуг 18 километара, што је 28% укупне дужине. Река протиче око један километар северно од Сирига и око 2 километра северно од Темерина. На месту где она сече пут Темерин-Бечеј је постала граница општина.
Термоминерални извори[уреди]
Термоминералне воде су утврђене у Темерину још 1914. године када је почело и њихово коришћење. Тада је у југоисточном делу насеља избушен бунар дубине 417 m. Овај бунар просеца квартарне и палудинске седименте и даје воду температуре 27 целзијусових степени. Количина воде је износила 397 литара у минути, а касније је нешто смањена. Будући да су ове воде присутне и на дубини 200-1.000 метара у центру Темерина, Нафтагас из Новог Сада је у току 1968. године израдио истражну бушотину дубоку 2.004,5 метара.
Хемијску анализу је 1979. године извршио Институт за физику Универзитета у Новом Саду и утврдио слабо-алкалну реакцију (рН- 7,8), укупну минерализацију 2,669 грама по литру, карактеристични јони су натријум (0,708), хидрокарбонат (1,512) и хлор (0,337). Од лековитих састојака утврђено је присуство јода, брома, флуора, литијума и стронцијума. Анализе су утврдиле и садржај угљендиоксида у води. Присутан је био и метан који се након издвајања користио за загревање воде и просторија.
Овај термоминерални извор користи се и данас у савременом кадском купатилу. Сличан састав и минерализацију има и бушотина крај олимпијског базена и спортске хале чија вода се користи за топли отворени термоминерални базен (температура око 37 целзијусових степени), са дубине од 690 метара. Ове базене користе и грађани Новог Сада, Жабља, Кисача, Петровца и свих околних насеља.
Политика[уреди]
На Локалним изборима 2008. у највише одборника је добила Српска радикална странка (11), затим Мађарска коалиција (8), Демократска странка (6), Демократска странка Србије (2), Социјалистичка партија Србије (2) и Покрет снага Србије (2), као и два независна канидата. Локалну власт чине Мађарска коалиција, ДС, ДСС, СПС и независни посланици. Председник општине је Андраш Густон, док је председник скуптшине општине Михаљ Матушка.
Становништво[уреди]
Национална структура општине Темерин према попису из 2002. је:
- Срби = 18155 (64,2%)
- Мађари = 8341 (29,49%)
- Југословени = 407 (1.44%)
Сва три насеља у општини имају већинско српско становништво.
Општина Темерин је вишенационална заједница да 16 народности и око 28.300 становника. Тренд раста становништва подручја Темерина је врло специфичан. Током последњих пар векова, број становника се повећао за 72%.
Сеобе су у великом делу утицале на структуру становништва Темерина. 1800. Срби су са 1.610 становника и 210 породица напустили село и основали ново око 20 километара источно од Темерина. Данас се оно зове Ђурђево и налази се поред Жабља. То је оставило Темерин без Срба све до 1920. Те године су добровољци основали ново насеље звано Старо Ђурђево, које је сада месна заједница општине Темерин. 1991. је имало 3.718 становника, а данас више од 4.000 људи живи тамо.
Бачки Јарак, до 1944. насељен већином Немцима, је током 1946-47 насељен колонистима, већином из Босне и Херцеговине. Досељено је 2.276 становника, да би као најближе насеље Новом Саду брзо повећао број становника који данас достиже 6000 (1991).
Сириг је такође досељенички јер у њему досељено становништво (до 1961) чини 63,0%. Сириг је такође колонизован, у овом месту 63% становника су колонисти. Током шездесетих и седамдесетих, неколико стотина породица из села Врбљани (општина Кључ), Босна и Херцеговина) се доселило у Старо Ђурђево. Разлог за то је била економска ситуација.
Сам Темерин је једно од места где су староседеоци апсолутна већина. 1961. 9447 становника је било у овој категорији, само су трећина (3.258) били досељеници. Према попису из 1991, Темерин има 8.174 домаћинства; 3.059 од тог броја су пољопривредна домаћинства са 8.595 соба. Старо Ђурђево (3.718 становника) је чак премашило Сириг (2.546 становника). Коначно, грађански рат на територији бивше СФРЈ је довео до значајних промена у националној структури општине. Темерин је био последња станица за 9.650 избеглица, 4.950 још увек живи тамо код својих рођака и пријатеља, а постоји и 4 организована прихватилишта за избеглице. Ове промене су довеле број становника до 30.000 1999. године.
Види још[уреди]
Спољашње везе[уреди]
| Јужнобачки управни округ |
|---|
|
Градске општине Града Новог Сада: Нови Сад • Петроварадин |
