Општина Деспотовац
| Општина Деспотовац | |||
|---|---|---|---|
 Библиотека у Деспотовцу
| |||
| |||
| Основни подаци | |||
| Држава |  Србија
| ||
| Управни округ | Поморавски | ||
| Седиште | Деспотовац | ||
| Становништво | |||
| Становништво |  18.278 (2022)[1]
| ||
| Географске карактеристике | |||
| Површина | 623 km2 | ||
|
| |||
| Остали подаци | |||
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) | ||
| Веб-сајт | www.despotovac.rs | ||
Општина Деспотовац се налази у Поморавском округу у Србији, око 130 km југоисточно од Београда. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 18.278 становника[1] (према попису из 2011. било је 23.191 становник).[2] На територији општине се налази Манастир Манасија.
Река Ресава протиче кроз овај крај па се и читав овај крај зове Ресава. Горњи ток Ресаве је живописан са кањонима и клисурама, а од села Двориште тече наредна 24 километра ка ушћу у Велику Мораву мирнијим током кроз плодну равницу.
Насеља[уреди | уреди извор]
Општина Деспотовац се састоји од 33 насеља од којих су Деспотовац и Ресавица градска насеља и 31 села.
| Насеље | Број становника | Промена (%) | |
|---|---|---|---|
| Попис 2011.[2] | Попис 2022.[3] | ||
| Балајнац | 360 | 310 | -13,89% |
| Баре | 19 | 6 | -68,42% |
| Бељајка | 251 | 180 | -28,29% |
| Богава | 533 | 345 | -35,27% |
| Брестово | 334 | 225 | -32,63% |
| Буковац | 490 | 305 | -37,76% |
| Велики Поповић | 1.254 | 1.123 | -10,45% |
| Витанце | 689 | 552 | -19,88% |
| Војник | 880 | 692 | -21,36% |
| Грабовица | 670 | 547 | -18,36% |
| Двориште | 458 | 437 | -4,59% |
| Деспотовац | 4.197 | 3.595 | -14,34% |
| Жидиље | 83 | 39 | -53,01% |
| Златово | 461 | 509 | +10,41% |
| Јасеново | 959 | 586 | -38,89% |
| Језеро | 366 | 275 | -24,86% |
| Јеловац | 278 | 255 | -8,27% |
| Липовица | 502 | 381 | -24,10% |
| Ломница | 997 | 739 | -25,88% |
| Маквиште | 30 | 57 | +90,00% |
| Медвеђа | 838 | 632 | -24,58% |
| Милива | 1.073 | 793 | -26,10% |
| Пањевац | 518 | 356 | -31,27% |
| Плажане | 1.369 | 1.036 | -24,32% |
| Поповњак | 305 | 216 | -29,18% |
| Равна Река | 276 | 180 | -34,78% |
| Ресавица | 2.035 | 1.568 | -22,95% |
| Ресавица (село) | 132 | 105 | -20,45% |
| Сењски Рудник | 438 | 291 | -33,56% |
| Сладаја | 691 | 576 | -16,64% |
| Стењевац | 608 | 458 | -24,67% |
| Стрмостен | 783 | 642 | -18,01% |
| Трућевац | 314 | 267 | -14,97% |
| Општина Деспотовац | 23.191 | 18.278 | -21,18% |
Становништво[уреди | уреди извор]
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
Географија[уреди | уреди извор]
Општина Деспотовац се простире на површини од 623 километра квадратна. Обједињује 3 геоморфолошке средине: Бељаницу, Кучај и Моравску долину. Граничи се са 8 општина: на северу са Петровцем на Млави и Жагубицом, на истоку са Бором и Бољевцем, на југу са Параћином и Ћупријом, и на западу са Свилајнцем и Јагодином. Источни део је брдовито-планински, док је западни претежно равничарски. Најнижу надморску висину има село Јасеново (143 м), док је врх Бељанице (1.339 м) највиша кота општине Деспотовац.
Историјат[уреди | уреди извор]
Деспотовац се први пут помиње 1381. године као село Воинци (Војник) у повељи даровници кнеза Лазара, којом оснива манастир и властелинство Светог Успења Господњег у Раваници. У време турске владавине Деспотовац је обично село под именом Војник. По предању име је добио по великом броју војника који су из тог места отишли у Косовски бој. Неки историчари везују име Војник за пребивалиште војске деспота Стефана Лазаревића. У аустријским списима из 1783. године Војник (Деспотовац) има 30, 1819. 45 хришћанских кућа. Краљ Милан 16. јуна 1882. године доноси одлуку да се село Војник убудуће зове Деспотовац, у знак сећања на деспота Стефана Лазаревића, који је ту од 1407. до 1418. подигао Манастир Манасију. Истовремено, Деспотовац је проглашен за варошицу и седиште новог, Деспотовачког среза.
Образовање[уреди | уреди извор]
Основним образовањем око 1.600 деце у општини Деспотовац бави се 5 основних школа:
- Основна школа „Деспот Стефан Високи” у Деспотовцу
- Основна школа „Вук Караџић” у Ресавици
- Основна школа „Стефан Немања” у Стењевцу
- Основна школа „Стеван Синђелић” у Великом Поповићу
- Основна школа „Ђура Јакшић” у Плажану.
Техничка школа Деспотовац је једина установа за средње образовање у Деспотовцу. Има образовне профиле: електротехничар рачунара, туристички техничар, конобар и кувар.
Култура[уреди | уреди извор]
Центар за културу „Свети Стефан, деспот српски” основан је 1994. године с циљем да својим активностима задовољава интересе грађана Деспотовца у области културе. При Центру ради Театар „Ресава” са сценом за децу и одрасле, а 2004. је формирана и фолклорна секција. У галерији Центра за културу и Манастирској воденици током године се организују бројне изложбе. Од 1986. године активно ради Удружење ликовних уметника „Манасија”,а чији су чланови били и Мирољуб Обрадовић Моб, Војислав Јакић и Драгутин Алексић. Културно-уметничко друштво „Бранислав Нушић” основано је 1945. у Ресавици. Окупља око 150 чланова фолклорне, музичке и драмске секције. Осим редовних наступа широм Србије, КУД је имао велики број запажених гостовања у многим европским земљама.
Ресавска школа[уреди | уреди извор]
Ресавска школа била је највећа и најбоље организована скрипторија српског средњег века и једна од истакнутих у Европи. Основао ју је деспот Стефан Лазаревић у својој задужбини Манасији,а руковођење поверио Константину Филозофу, свом биографу. Школа је основана с циљем да се изврши исправка погрешно преписаних и превођених текстова црквене књижевности и да се учини измена тадашњег правописа. Иако је постојала свега десетак година (1427. престаје да постоји) била је и остала угледан споменик српске културе.
Библиотека[уреди | уреди извор]
Народна библиотека Ресавска школа Деспотовац основана је 1966. Библиотека је смештена у најстаријој и најлепшој згради у граду која је грађена од 1901. до 1905. за потребе среског начелства, а током своје историје била је и дом здравља, суд и банка. Библиотека данас има 60.000 књига, богату завичајну збирку и више од стотину књига у сопственом издању.
Манифестације[уреди | уреди извор]
- април - Ресавска џипијада
- мај - Мајске аматерске позоришне свечаности (Плажане)
- јун - Ликовна колонија „Ресава”
- јул - Ресавска моторијада
- 21. јул - Градски вашар (Свети Прокопије)
- јул - Ресава еко фест
- 6. август - Дан рудара (Ресавица)
- 19-28. август - Дани српскога духовног преображења
- август - Витешки фестивал „Just out”
Привреда[уреди | уреди извор]
Пољопривреда и шумарство[уреди | уреди извор]
Пољопривредна делатност се обавља на око 25.000 хектара обрадивог земљишта. У пољопривредној производњи доминантно место заузима сточарство. Последњих година развија се и воћарска и повртарска производња. Скоро половина општине Деспотовац налази се под шумом. Најпространије и најквалитетније су букове шуме, потом храстове, четинарске и др.
Рударство[уреди | уреди извор]
Рударство је најстарија грана привреде овог краја. Покренуто је одлуком српског Правитељства 1853. године, како би се тополивница у Крагујевцу, иначе једина индустрија тадашње Србије снабдевала „горећим материјалом”. Данас се, под називом Рудник мрког угља „Рембас ” са 1.200 запослених, налази у саставу Јавног предузећа за експлоатацију угља са седиштем у Ресавици. Активне су јаме „Сењски рудник”, „Јеловац” и „Стрмостен”, које годишње дају од 150.000 тона угља, највише за потребе Термоелектране „Морава” у Свилајнцу.
Знаменитости[уреди | уреди извор]
- Споменик деспоту Стефану Лазаревићи у Деспотовцу
- Манастир Манасија
- Манастирска воденица
- Народна библиотека „Ресавска школа”
- Бела црква (Бељајка)
- Црква Огњена Марија (Миливска клисура)
- Црква Свете Барбаре (Равна река)
- Музеј угљарства (Сењски рудник)
- Парк макета
Природне лепоте[уреди | уреди извор]
- Хидрокомплекс Лисине
- Водопад Велики Бук
- Водопад Прскало
- Ресавска пећина
- Прашума Винатовача
- Миливска клисура
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Коначни резултати пописa становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 9. 7. 2023.
- ^ а б „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014.
- ^ „Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 25. 5. 2023. Приступљено 12. 02. 2024.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
