Фрањо Глазер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Фрањо Глазер

Фрањо Глазер
Фрањо Глазер

Лични подаци
Пуно име Franjo Glazer (Glaser)
Датум рођења 13. јануар 1913.
Место рођења Сарајево[1], Босна и Херцеговина,
Аустроугарска
Позиција голман
Сениорски клубови *
Год. Клуб Ута. (Гол.)
1929-1930
1930-1933
1933-1937
1937-1945
1945-1947
1947-1949
ФК Хајдук Сарајево
Славија Осијек
БСК
Грађански
ФК Партизан
ФК Морнар





Репрезентација **
Год. Репрезентација Ута. (Гол.)
1933-1940
1940-1944
Југославија
Хрватска
35 (0)
11 (0)

* Датум актуелизовања:
** Датум актуелизовања:

Фрањо Глазер (Сарајево, 7. јануар 1913Загреб, 1. март 2003) је бивши југословенски и хрватски[2] фудбалер (голман). Глазер је био један од прве тројице Партизанових голмана од оснивања клуба. Друга двојица су била Ристо Николић и Фрањо Шоштарић. Према личној евиденцији Фрање Глазера, у периоду од 1933. па до 1949. године, бранио је укупно на 1.225 утакмица[3]. Био је мајстор за једанаестерце од укупно 94 пенала одбранио је 73[4].

Спортска биографија[уреди]

Глазер је своју каријеру голмана започео са петнаест година, 1928. године, у сарајевском Хајдуку. У Хајдуку је провео пет година и после тога је, у јесен 1933. године, прешао у Београдски спортски клуб БСК

У БСК је провео четири сезоне и освојио три титуле шампиона краљевине Југославије, 1932/33., 1934/35. и 1935/36. и одиграо је 269 утакмица. Гол репрезентације Београда је бранио укупно 26 пута.

После низа несрећних околности, из приватних разлога, напушта Београд и сели се у Загреб, где стаје на гол Грађанског. За Грађански игра у периоду од 1937. па све до 1945. године. У седам година за Грађански је бранио на 623 утакмице и освојио је једну титулу шампиона краљевине Југославије, 1940. године. У том периоду је 41[3]. пут бранио и за репрезентацију Загреба.

После Другог светског рата, 1945. године прелази у београдски Партизан. Бранио је боје Партизана на 91 утакмици, а уједно је био и први тренер Партизана. Са Партизаном је у сезони 1946/47. освојио и титулу шампиона Југославије. То је Глазеру била укупно четврта шампионска титула.

После Партизана, Глазер се 1947. године сели у Сплит, где учествује у оснивању ФК Морнар. У ФК Морнар уједно брани и ради као тренер. Бранио је на 84 утакмице, све до расформирања клуба 1949. године, када је прекинуо са активном играчком каријером.

Фудбалска репрезентација[уреди]

За Југославију је бранио у периоду 1933. па до 1940. године. Бранио је на укупно 42 утакмице, од тога за Б тим једну утакмицу, шест незваничних утакмица за А тим и 35 званичних утакмица.

Свој деби за репрезентацију Глазер је имао на пријатељској утакмици против Шпаније, 30. априла 1933. године, у Београду. У то време на голу шпанске репрезентације је стајао легендарни Замора. За репрезентацију су већином играли играчи из два тима БСКа и Грађанског. Утакмица је завршена нерешеним резултатом 1:1.

Репрезентација је играла у следећем саставу:


30. април 1933.
Пријатељска утакмица
Краљевина Југославија Краљевина Југославија 1-1 Шпанија Шпанија Град: Београд Стадион БСК
Судија: Михаљ Иванчић (Мађарска)
Гледалаца: 17.000
Марјановић Погодак у 60 минуту 60' (Статистика) Арсенијевић Погодак у 37 минуту 37' (Аутогол)

Задњу утакмицу за репрезентацију Југославије, Глазер је одиграо 3. новембра, 1940. године у Загребу, против репрезентације Немачке. Репрезентација је била састављена од играча БСКа и Грађанског. Крајњи резултат је био 2:0 за Југославију.

Репрезентација је играла у следећем саставу:


3. новембар 1940.
Пријатељска утакмица
Краљевина Југославија Краљевина Југославија 2-0 Трећи рајхНемачка Град: Загреб Стадион ХШК Конкордија
Судија: Ђузепе Скарпи (Италија)
Гледалаца: 15.000
Божовић Погодак у 44 минуту 44'
Цимерманчић Погодак у 63 минуту 63'
(Статистика)

За репрезентацију Хрватске је бранио у периоду од 1940. па све до 1944. године. Бранио је на једанаест утакмица и постигао је пет голова.

Тренерска каријера[уреди]

Престанком активне фудбалске каријере, Глазер се потпуно посветио тренерском послу.

У току тренерске каријере тренирао је Партизан, сплитски ФК Морнар, Динамо из Загреба, мостарски Вележ, бањалучки Борац, ФК Братство из Новог Травника, Осијек (тада Пролетер), ФК Слогу из Добоја, Ријеку (тада Кварнер), НК Трешњевку из Загреба, Клагенфурт из Аустрије, НК Загреб, НК Љубљану и ФК Смедерево.

Титуле[уреди]

Уз Мирослава Брозовића једини је фудбалер који је освајао титуле првака пре и после Другог светског рата и то са сваким од клубова у којем је бранио. Укупно је освојио пет титула шампиона Југославије .

Са БСК је освојио три шампионске титуле Југославије

Са Грађанским је освојио једну шампионску титулу Југославије

У периоду проведеном у Партизану је освојио једну шампионску титулу Југославије

Референце[уреди]

  1. ^ Nogometni leksikon, (str.163); Leksikografski zavod Miroslav Krleža, Zagreb, 2004.
  2. ^ Играчи који су играли у две или више репрезентација, Приступљено 29. 4. 2013.
  3. ^ а б Извор, страница фудбалске репрезентације, Приступљено 29. 4. 2013.
  4. ^ Енциклопедија фудбала, Научна књига и Спортски журнал од 2006.

Спољашње везе[уреди]