Фритјоф Нансен
| Фритјоф Нансен | |
|---|---|
|
|
|
| Пуно име | Фритјоф Ведел-Јарлсберг Нансен |
| Општи подаци | |
| Датум рођења | 10. октобар 1861. |
| Место рођења | Кристијана (Норвешка) |
| Датум смрти | 13. мај 1930. |
| Место смрти | Лисакер (Норвешка) |
| Рад | |
Фритјоф Ведел-Јарлсберг Нансен (нор. Fridtjof Wedel-Jarlsberg Nansen; Осло, 10. октобар 1861—Лисакер, 13. мај 1930), норвешки истраживач, зоолог и дипломата.
Фритјоф Нансен, један од најпознатијих светских поларних истраживача, стекао је светску славу својим експедицијама преко Гренланда и путовањем бродом Фрам преко Арктичког океана. На скијама је прешао цели Гренланд 1888. Први је открио је постојање сталног дебелог слоја леда на Арктику. Пошто је схватио да неће моћи бродом до Северног Пола кренуо је пешице. Заједно са Хјалмаром Јохансеном дошао је најдаље на север од свих људи дотада. Њих двојица су дошли априла 1895. до 86° 14´. Презимили су на Земљи Франца Јозефа једући месо поларних медведа. Једна британска експедиција их је спасила и покупила у лето 1896. Био је научник, касније професор зоологије и океанографије, али и способан скијаш, што му је било од велике користи у поларним истраживањима.
Године 1888. био је први који је на санкама са псећом вучом истражио унутрашњост Гренланда. Северни ледени океан је истраживао од 1893-96. Добитник је Нобелове награде за мир 1922. године. Придонео је потписивању женевског протокола о избеглицама за које је уведен пасош названа његовим именом - Нансенов пасош. Руководећи Високим поверенством за избеглице збринуо је на стотине хиљада избеглица.
Спољашње везе [уреди]
- Биографија
- Слике Нансена
- Фритјоф Нансен
- Биографија на сајту Нобелове награде
- Институт Фритјоф Нансен
1901. Анри Динан и Фредерик Паси | 1902. Ели Дикомен и Шарл Албер Гоба | 1903. Вилијам Рандал Кример | 1904. Институт за међународно право | 1905. Берта фон Сутнер | 1906. Теодор Рузвелт | 1907. Ернесто Теодоро Монета и Луј Рено | 1908. Клас Понтус Арнолдсон и Фредрик Бајер | 1909. Огист Бернер и Пол де Констан
1910. Стална међународна мировна канцеларија | 1911. Тобијас Асер и Алфред Фрид | 1912. Елиху Рут | 1917. Црвени крст | 1919. Вудро Вилсон
1920. Леон Буржоа | 1921. Јалмар Брантинг и Кристијан Ланге | 1922. Фритјоф Нансен | 1925. Остин Чејмберлен и Чарлс Доз | 1926. Аристид Бријан и Густав Штреземан | 1927. Фердинанд Буисон и Лудвиг Квиде | 1929. Франк Келог
1930. Ларс Седерблом | 1931. Џејн Адамс и Николас Батлер | 1933. Норман Ејнџел | 1934. Артур Хендерсон | 1936. Карл фон Осјецки | 1937. Роберт Сесил | 1938. Нансенов међународни уред за избеглице
1944. Црвени крст | 1945. Кордел Хал | 1946. Емили Грин Болч и Џон Мот | 1947. Амерички комитет пријатељских услуга | 1949. Џон Бојд Ор
1950. Ралф Банч | 1951. Леон Жуо | 1952. Алберт Швајцер | 1953. Џорџ Катлет Маршал | 1954. Висок комесаријат УН за избеглице | 1957. Лестер Боулс Пирсон | 1958. Жорж Пир | 1959. Филип Ноел-Бејкер
1960. Алберт Лутули | 1961. Даг Хамаршелд | 1962. Лајнус Карл Полинг | 1963. Црвени крст | 1964. Мартин Лутер Кинг | 1965. УНИЦЕФ | 1968. Рене Касен | 1969. МРО
1970. Норман Борлог | 1971. Вили Брант | 1973. Хенри Кисинџер | 1974. Шон МекБрајд и Еисаку Сато | 1975. Андреј Дмитријевич Сахаров | 1976. Бети Вилијамс и Марејд Кориган | 1977. Амнести интернешонал | 1978. Анвар ел Садат и Менахем Бегин | 1979. Мајка Тереза
1980. Адолфо Перез Ескивел | 1981. Канцеларија ВК за избеглице УН | 1982. Алва Мирдал и Алфонсо Роблес | 1983. Лех Валенса | 1984. Дезмонд Туту | 1985. МГФПНР | 1986. Ели Визел | 1987. Оскар Аријас Санчез | 1988. МСУН | 1989. Тензин Гјатсо
1990. Михаил Горбачов | 1991. Аунг Сан Су Ћи | 1992. Ригоберта Менчу Тум | 1993. Нелсон Мандела и Фредерик де Клерк | 1994. Јасер Арафат, Шимон Перес и Јицак Рабин | 1995. Џозеф Ротблат и ПКНСП | 1996. Карлос Бело и Жозе Рамос Орта| 1997. МПЗМ и Џоди Вилијамс | 1998. Џон Хјум и Дејвид Тримбл | 1999. Међународна хуманитарна организација „Лекари без граница“
2000. Ким Дае-Јунг | 2001. Организација уједињених нација и Кофи Анан | 2002. Џими Картер | 2003. Ширин Ебади | 2004. Вангари Матаи | 2005. МАНЕ и Мухамед Ел Барадеј | 2006. Мухамед Јонус и банка Грамен | 2007. МПКП и Ал Гор | 2008. Марти Ахтисари | 2009. Барак Обама
2010. Љу Сјаобо | 2011. Елен Џонсон Серлиф, Лејма Гбови и Тавакул Карман | 2012. Европска унија
