Дезмонд Туту

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Дезмонд Туту
Дезмонд Туту, архиепископ
Датум рођења	7. октобар 1931.
Место рођења	Клерксдорп, Јужноафричка Република
Титула	почасни архиепископ кејптаунски
Претходник	Филип Расел
Наследник	Њонгонкулу Ндунгане
Порекло
Породица

Дезмонд Туту (енгл. Desmond Tutu; 7. октобар 1931.) је јужноафрички активиста и пензионисани англикански надбискуп који је светску славу стекао током осамдесетих година 20. века као противник апартхејда. Добио је Нобелову награду за мир 1984. године.

Биографија [уреди]

Након школовања постао је англикански ђакон. Посвећен је за свештеника 1961. године, а у Лондон је отпутовао 1962. године, где је усавршавао англиканску теологију. Током боравка у Енглеској, обављао је и свештеничке дужности у више жупа Англиканске Цркве. Године 1967., враћа се у Јужноафричку Републику, а од 1970. године предавао је на Националном универзитету у Лесоту. Био је у служби у Јоханесбургу од 1975., а 1977. године постао је бискуп Лесота. Године 1978. изабран је за генералног секретара Јужноафричког већа Цркава. Борио се против апартхејда као један од главних лидера и морална вертикала. Критиковао је власт, противио се ксенофобији и расизму, залагао се за права црнаца. Био је бискуп Јоханесбурга од 1984. до 1986. године. Постао је надбискуп Кејптауна 1986. године, а од 1987. и председник Афричке конференције цркава и један најутицајнијих верских вођа Африке. Представља морални узор, портпарол је људи без права гласа.

Године 1984., Туту је постао други Јужноафриканац који је добио Нобелову награду, након што ју је Алберт Лутули добио 1960. године. Био је први црни јужноафрички англикански надбискуп Кејптауна, Јужне Африке, и примат цркве Провинције Јужне Африке, данас Англиканске цркве у Јужној Африци. Туту је борац за људска права, а свој углед користи у кампањама за помоћ потлаченима и у борби против АИДСа, туберкулозе, хомофобије, сиромаштва и расизма. Нарочито се заузима за проблеме трећег света.

Добио је Нобелову награду за мир 1984., затим награду Алберт Швајцер за хуманост 1986., Гандијеву награду за мир 2005., као и председничку медаљу слободе 2009. године, те многе друге награде. Туту је саставио неколико књига својих говора и изрека, те је један од аутора бројних других књига.