Густав Штреземан
| Густав Штреземан | |
Густав Штреземан |
|
| Биографија | |
|---|---|
| Датум рођења | 10. мај 1878. |
| Место рођења | Берлин (Немачко царство) |
| Датум смрти | 3. октобар 1929. |
| Место смрти | Берлин (Вајмарска Немачка) |
| уреди |
|
Густав Штреземан (нем. Gustav Stresemann; Берлин, 10. мај 1878 — Берлин, 3. октобар 1929) је био немачки државник и најзначајнија личност Вајмарске Немачке. Заслужан је за стабилизацију Немачке у међуратном периоду и враћање поверења међународне заједнице у њу.
Животопис [уреди]
Рођен је у Берлину, а образовао се на универзитетима у Берлину и Лајпцигу. Године 1907. постао је најмлађи посланик парламента. Током Првог светског рата подржавао је немачку империјалну политику. После пораза, Штреземан је усвојио републиканске форме владавине, али се жестоко противио одредбама Версајског уговора. Као лидер Народњачке партије - Volkspartei (чији је био и оснивач) Штреземан је постао канцелар коалиционог кабинета (1923.), кратко након француске и белгијске окупације Рура. У неколико следећих кабинета био је министар спољних послова (1923 — 1929) и преоријентисао је немачку спољну политику путем помирења са Савезницима. Евакуисао је Рур 1924. године, потписао Локарно пакт 1925. (којим је потврђена непромењивост граница између Немачке, Француске и Белгије) и установио Рајнску област као неутралну територију. Наредних година вршио је притисак на савезнике да евакуишу прву зону Рајнске области и радио на укључењу Немачке у Лигу народа. За свој рад, заједно са француским колегом Аристидом Бријаном, добио је 1926. године Нобелову награду за мир. Штреземан је био потписник Бријан-Келоговок пакта (1928), којим је рат стављен ван закона, и управо је прихватио Јангов план када га је смрт задесила у Берлину, 1929. године.
Спољашње везе [уреди]
| Овај незавршени чланак Густав Штреземан је везан за политичаре. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
1901. Анри Динан и Фредерик Паси | 1902. Ели Дикомен и Шарл Албер Гоба | 1903. Вилијам Рандал Кример | 1904. Институт за међународно право | 1905. Берта фон Сутнер | 1906. Теодор Рузвелт | 1907. Ернесто Теодоро Монета и Луј Рено | 1908. Клас Понтус Арнолдсон и Фредрик Бајер | 1909. Огист Бернер и Пол де Констан
1910. Стална међународна мировна канцеларија | 1911. Тобијас Асер и Алфред Фрид | 1912. Елиху Рут | 1917. Црвени крст | 1919. Вудро Вилсон
1920. Леон Буржоа | 1921. Јалмар Брантинг и Кристијан Ланге | 1922. Фритјоф Нансен | 1925. Остин Чејмберлен и Чарлс Доз | 1926. Аристид Бријан и Густав Штреземан | 1927. Фердинанд Буисон и Лудвиг Квиде | 1929. Франк Келог
1930. Ларс Седерблом | 1931. Џејн Адамс и Николас Батлер | 1933. Норман Ејнџел | 1934. Артур Хендерсон | 1936. Карл фон Осјецки | 1937. Роберт Сесил | 1938. Нансенов међународни уред за избеглице
1944. Црвени крст | 1945. Кордел Хал | 1946. Емили Грин Болч и Џон Мот | 1947. Амерички комитет пријатељских услуга | 1949. Џон Бојд Ор
1950. Ралф Банч | 1951. Леон Жуо | 1952. Алберт Швајцер | 1953. Џорџ Катлет Маршал | 1954. Висок комесаријат УН за избеглице | 1957. Лестер Боулс Пирсон | 1958. Жорж Пир | 1959. Филип Ноел-Бејкер
1960. Алберт Лутули | 1961. Даг Хамаршелд | 1962. Лајнус Карл Полинг | 1963. Црвени крст | 1964. Мартин Лутер Кинг | 1965. УНИЦЕФ | 1968. Рене Касен | 1969. МРО
1970. Норман Борлог | 1971. Вили Брант | 1973. Хенри Кисинџер | 1974. Шон МекБрајд и Еисаку Сато | 1975. Андреј Дмитријевич Сахаров | 1976. Бети Вилијамс и Марејд Кориган | 1977. Амнести интернешонал | 1978. Анвар ел Садат и Менахем Бегин | 1979. Мајка Тереза
1980. Адолфо Перез Ескивел | 1981. Канцеларија ВК за избеглице УН | 1982. Алва Мирдал и Алфонсо Роблес | 1983. Лех Валенса | 1984. Дезмонд Туту | 1985. МГФПНР | 1986. Ели Визел | 1987. Оскар Аријас Санчез | 1988. МСУН | 1989. Тензин Гјатсо
1990. Михаил Горбачов | 1991. Аунг Сан Су Ћи | 1992. Ригоберта Менчу Тум | 1993. Нелсон Мандела и Фредерик де Клерк | 1994. Јасер Арафат, Шимон Перес и Јицак Рабин | 1995. Џозеф Ротблат и ПКНСП | 1996. Карлос Бело и Жозе Рамос Орта| 1997. МПЗМ и Џоди Вилијамс | 1998. Џон Хјум и Дејвид Тримбл | 1999. Међународна хуманитарна организација „Лекари без граница“
2000. Ким Дае-Јунг | 2001. Организација уједињених нација и Кофи Анан | 2002. Џими Картер | 2003. Ширин Ебади | 2004. Вангари Матаи | 2005. МАНЕ и Мухамед Ел Барадеј | 2006. Мухамед Јонус и банка Грамен | 2007. МПКП и Ал Гор | 2008. Марти Ахтисари | 2009. Барак Обама
2010. Љу Сјаобо | 2011. Елен Џонсон Серлиф, Лејма Гбови и Тавакул Карман | 2012. Европска унија