Кофи Анан
| Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Кофи Анан | |
Гански политичар и генерални секретар Уједињених нација |
|
| Биографија | |
|---|---|
| Датум рођења | 8. април 1938. |
| Место рођења | Кумаси (Гана) |
| уреди |
|
Кофи Анан дипломата из Гане је седми генерални секретар Уједињених нација од 1997. године. Рођен 8. априла 1938 (Кумаси, Гана). Завршио је Институт за напредне међународне студије у Женеви, (Швајцарска). Био је функционер Светске здравствене организације и помоћник генералног секретара за мировне операције УН у Босни и Херцеговини.
Анан је своју каријеру започео године 1962. у Светској здравственој организацији. Од 1972. до 1974. био је директор туризма у Гани. Од године 1987. држао је неке од најважнијих положаја у УН, уживајући титулу помоћника генералног секретара. У 1990-им је био задужен за мировне операције, а од октобра 1995. је био специјални изасланик УН за бившу Југославију.
У то време Аннан је уживао велику подршку америчке администрације Била Клинтона, незадовољне дотадашњим генералним секретаром УН Бутросом Бутросом Гхлијем и његовом инсистирању на процедури приликом америчке војне интервенције у бившој Југославији. Уз амерички дипломатски притисак, Савет безбедности УН је 13. децембра 1996. именовао Анана генералним секретатром. Мандат му је обновљен године 2002.
Године 2001. добио је Нобелову награду за мир.
У последњим годинама мандата Анан је дошао у сукоб с новом америчком администрацијом Џорџа В. Буша, јер је изразио противљење нападу на Ирак. Након неког времена је организација УН дошла под жестоки удар критика због неспособности, корупције, сексуалног злостављања и проневере средстава из ирачког програма „Храна за нафту“, у што је наводно упетљан и Ананов син Коџо.
| Претходник: Бутрос Бутрос Гали Египат |
Генерални секретар УН-а 1997 — 2007. |
Наследник: Бан Ки-Мун Јужна Кореја |
| Претходник: {{{пре2}}} |
{{{списак2}}} | Наследник: {{{после2}}} |
| Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
| Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |
| Претходник: {{{пре5}}} |
{{{списак5}}} | Наследник: {{{после5}}} |
| Претходник: {{{пре6}}} |
{{{списак6}}} | Наследник: {{{после6}}} |
| Овај незавршени чланак Кофи Анан је везан за политичаре. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
1901. Анри Динан и Фредерик Паси | 1902. Ели Дикомен и Шарл Албер Гоба | 1903. Вилијам Рандал Кример | 1904. Институт за међународно право | 1905. Берта фон Сутнер | 1906. Теодор Рузвелт | 1907. Ернесто Теодоро Монета и Луј Рено | 1908. Клас Понтус Арнолдсон и Фредрик Бајер | 1909. Огист Бернер и Пол де Констан
1910. Стална међународна мировна канцеларија | 1911. Тобијас Асер и Алфред Фрид | 1912. Елиху Рут | 1917. Црвени крст | 1919. Вудро Вилсон
1920. Леон Буржоа | 1921. Јалмар Брантинг и Кристијан Ланге | 1922. Фритјоф Нансен | 1925. Остин Чејмберлен и Чарлс Доз | 1926. Аристид Бријан и Густав Штреземан | 1927. Фердинанд Буисон и Лудвиг Квиде | 1929. Франк Келог
1930. Ларс Седерблом | 1931. Џејн Адамс и Николас Батлер | 1933. Норман Ејнџел | 1934. Артур Хендерсон | 1936. Карл фон Осјецки | 1937. Роберт Сесил | 1938. Нансенов међународни уред за избеглице
1944. Црвени крст | 1945. Кордел Хал | 1946. Емили Грин Болч и Џон Мот | 1947. Амерички комитет пријатељских услуга | 1949. Џон Бојд Ор
1950. Ралф Банч | 1951. Леон Жуо | 1952. Алберт Швајцер | 1953. Џорџ Катлет Маршал | 1954. Висок комесаријат УН за избеглице | 1957. Лестер Боулс Пирсон | 1958. Жорж Пир | 1959. Филип Ноел-Бејкер
1960. Алберт Лутули | 1961. Даг Хамаршелд | 1962. Лајнус Карл Полинг | 1963. Црвени крст | 1964. Мартин Лутер Кинг | 1965. УНИЦЕФ | 1968. Рене Касен | 1969. МРО
1970. Норман Борлог | 1971. Вили Брант | 1973. Хенри Кисинџер | 1974. Шон МекБрајд и Еисаку Сато | 1975. Андреј Дмитријевич Сахаров | 1976. Бети Вилијамс и Марејд Кориган | 1977. Амнести интернешонал | 1978. Анвар ел Садат и Менахем Бегин | 1979. Мајка Тереза
1980. Адолфо Перез Ескивел | 1981. Канцеларија ВК за избеглице УН | 1982. Алва Мирдал и Алфонсо Роблес | 1983. Лех Валенса | 1984. Дезмонд Туту | 1985. МГФПНР | 1986. Ели Визел | 1987. Оскар Аријас Санчез | 1988. МСУН | 1989. Тензин Гјатсо
1990. Михаил Горбачов | 1991. Аунг Сан Су Ћи | 1992. Ригоберта Менчу Тум | 1993. Нелсон Мандела и Фредерик де Клерк | 1994. Јасер Арафат, Шимон Перес и Јицак Рабин | 1995. Џозеф Ротблат и ПКНСП | 1996. Карлос Бело и Жозе Рамос Орта| 1997. МПЗМ и Џоди Вилијамс | 1998. Џон Хјум и Дејвид Тримбл | 1999. Међународна хуманитарна организација „Лекари без граница“
2000. Ким Дае-Јунг | 2001. Организација уједињених нација и Кофи Анан | 2002. Џими Картер | 2003. Ширин Ебади | 2004. Вангари Матаи | 2005. МАНЕ и Мухамед Ел Барадеј | 2006. Мухамед Јонус и банка Грамен | 2007. МПКП и Ал Гор | 2008. Марти Ахтисари | 2009. Барак Обама
2010. Љу Сјаобо | 2011. Елен Џонсон Серлиф, Лејма Гбови и Тавакул Карман | 2012. Европска унија