Albert Švajcer
| Albert Švajcer | |
|---|---|
|
|
|
| Информације | |
| Датум рођења | 14. januar 1875. |
| Место рођења | Kajzersberg (Njemačko carstvo) |
| Датум смрти | 4. septembar 1965. |
| Место смрти | Lambarene (Gabon) |
| Рад | |
Albert Švajcer (nem. Albert Schweitzer; Kajzersberg, 14. januar 1875 — Lambarene, 4. septembar 1965) bio je alzaško-nemački ljekar, protestantski teolog, filozof i muzičar.
Studirao je teologiju, filozofiju u Strazburu, Parizu i Berlinu. Bio je protestantski vikar i docent na protestantskom teološkom fakultetu u Strazburu. Istvremeno je započeo koncertnu i muzikološku delatnost revolucionarnom monografijom o Johanu Sebastianu Bahu i raspravom o gradnji orgulja.
Studirao je i medicinu, a kao ljekar misionar posvetio se humanitarnom radu u Francuskoj Ekvatorijalnoj Africi. Od 1913. do 1917. godine izradio je u Lambareneu tropsku bolnicu sa stacionarom za leprozne bolesnike. U prisnoj saradnji s lokalnim stanovništvom liječio je i suzbijao tropske bolesti, prosvijećivao, pomagao, pobijao rasne predrasude i kolonijalizam. Upozorio je na etičku vrijednost ljekarskog rada i dao uzoran prijemer.
Kao muzički pisac doprineo je novoj interpretaciji Bahove muzike i inicirao, u gradnji orgulja, tzv. Alzašku reformu — pokret za obnovom tradicionalnih tipova orgulja.
Za njegov humanitarni rad dodijeljene su mu mnoge počasti i nagrade, među ostalima i Nobelova nagrada za mir 1952. godine.
Djela:
- Tajna spasenja i patnje
- J. S. Bah, muzičar-pesnik
- Nemačko i francusko umijeće gradnje orgulja
- Kultura i etika
- Pisma iz bolnice
memoari:
- Između vode i prašume
autobiografska djela:
- Iz mog detinjstva i mladenačkog doba
- Iz mog života i mišljenja
Spoljašnje veze [уреди]
1901. Анри Динан и Фредерик Паси | 1902. Ели Дикомен и Шарл Албер Гоба | 1903. Вилијам Рандал Кример | 1904. Институт за међународно право | 1905. Берта фон Сутнер | 1906. Теодор Рузвелт | 1907. Ернесто Теодоро Монета и Луј Рено | 1908. Клас Понтус Арнолдсон и Фредрик Бајер | 1909. Огист Бернер и Пол де Констан
1910. Стална међународна мировна канцеларија | 1911. Тобијас Асер и Алфред Фрид | 1912. Елиху Рут | 1917. Црвени крст | 1919. Вудро Вилсон
1920. Леон Буржоа | 1921. Јалмар Брантинг и Кристијан Ланге | 1922. Фритјоф Нансен | 1925. Остин Чејмберлен и Чарлс Доз | 1926. Аристид Бријан и Густав Штреземан | 1927. Фердинанд Буисон и Лудвиг Квиде | 1929. Франк Келог
1930. Ларс Седерблом | 1931. Џејн Адамс и Николас Батлер | 1933. Норман Ејнџел | 1934. Артур Хендерсон | 1936. Карл фон Осјецки | 1937. Роберт Сесил | 1938. Нансенов међународни уред за избеглице
1944. Црвени крст | 1945. Кордел Хал | 1946. Емили Грин Болч и Џон Мот | 1947. Амерички комитет пријатељских услуга | 1949. Џон Бојд Ор
1950. Ралф Банч | 1951. Леон Жуо | 1952. Алберт Швајцер | 1953. Џорџ Катлет Маршал | 1954. Висок комесаријат УН за избеглице | 1957. Лестер Боулс Пирсон | 1958. Жорж Пир | 1959. Филип Ноел-Бејкер
1960. Алберт Лутули | 1961. Даг Хамаршелд | 1962. Лајнус Карл Полинг | 1963. Црвени крст | 1964. Мартин Лутер Кинг | 1965. УНИЦЕФ | 1968. Рене Касен | 1969. МРО
1970. Норман Борлог | 1971. Вили Брант | 1973. Хенри Кисинџер | 1974. Шон МекБрајд и Еисаку Сато | 1975. Андреј Дмитријевич Сахаров | 1976. Бети Вилијамс и Марејд Кориган | 1977. Амнести интернешонал | 1978. Анвар ел Садат и Менахем Бегин | 1979. Мајка Тереза
1980. Адолфо Перез Ескивел | 1981. Канцеларија ВК за избеглице УН | 1982. Алва Мирдал и Алфонсо Роблес | 1983. Лех Валенса | 1984. Дезмонд Туту | 1985. МГФПНР | 1986. Ели Визел | 1987. Оскар Аријас Санчез | 1988. МСУН | 1989. Тензин Гјатсо
1990. Михаил Горбачов | 1991. Аунг Сан Су Ћи | 1992. Ригоберта Менчу Тум | 1993. Нелсон Мандела и Фредерик де Клерк | 1994. Јасер Арафат, Шимон Перес и Јицак Рабин | 1995. Џозеф Ротблат и ПКНСП | 1996. Карлос Бело и Жозе Рамос Орта| 1997. МПЗМ и Џоди Вилијамс | 1998. Џон Хјум и Дејвид Тримбл | 1999. Међународна хуманитарна организација „Лекари без граница“
2000. Ким Дае-Јунг | 2001. Организација уједињених нација и Кофи Анан | 2002. Џими Картер | 2003. Ширин Ебади | 2004. Вангари Матаи | 2005. МАНЕ и Мухамед Ел Барадеј | 2006. Мухамед Јонус и банка Грамен | 2007. МПКП и Ал Гор | 2008. Марти Ахтисари | 2009. Барак Обама
2010. Љу Сјаобо | 2011. Елен Џонсон Серлиф, Лејма Гбови и Тавакул Карман | 2012. Европска унија
