Тавакул Карман
| Тавакул Карман | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења: | 7. фебруар 1979. |
| Место рођења: | Таиз (Јемен) |
Тавакул Карман (арап. توكل كرمان; Tawak[k]ul Karmān), Таиз, Јемен, 7. фебруар 1979) јеменска је политичарка и активисткиња за људска права. Чланица је највеће опозиционе партије у Јемену, Јеменске конгрегације за реформе. Године 2005, основала је организацију Жене новинарке без ланаца, на чијем челу је и данас. Организација има за циљ промоцију људских права посебно слободе мишљења и изражавања, као и демократских права.[1]
Карманова наводи да добија „претње и искушења“ од власти путем телефона и писама због њеног одбијања да прихвати одлуку Министарства за информације које је одбило захтев њене организације да покрене новине и радио-станицу.[1] Од 2007. до 2010, Карманова је редовно организовала демонстрације на Тргу слободе у Сани.[1]
Током Протеста у Јемену 2011, предводила је студентске демонстрације у Сани. Током овог периода два пута је хапшена.[2]
Заједно са Лејмом Гбови и Елен Џонсон Серлиф добитница је Нобелове награде за мир 2011. због, како је образложено, „ненасилне борбе за сигурност жена и женска права за пуно учешће у изградњи мира“.[3]
Референце[уреди]
- ^ а б в Al-Sakkaf, Nadia. „Renowned activist and press freedom advocate Tawakul Karman to the Yemen Times: "A day will come when all human rights violators pay for what they did to Yemen"“. Women Journalists Without Chains
- ^ Finn, Tom. „Yemen arrests anti-government activist“. The Guardian (London).
- ^ „The Nobel Peace Prize 2011“. Nobelprize.org
Спољашње везе[уреди]
 |
Овај незавршени чланак Тавакул Карман је везан за политичаре. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
1901. Анри Динан и Фредерик Паси | 1902. Ели Дикомен и Шарл Албер Гоба | 1903. Вилијам Рандал Кример | 1904. Институт за међународно право | 1905. Берта фон Сутнер | 1906. Теодор Рузвелт | 1907. Ернесто Теодоро Монета и Луј Рено | 1908. Клас Понтус Арнолдсон и Фредрик Бајер | 1909. Огист Бернер и Пол де Констан
1910. Стална међународна мировна канцеларија | 1911. Тобијас Асер и Алфред Фрид | 1912. Елиху Рут | 1917. Црвени крст | 1919. Вудро Вилсон
1920. Леон Буржоа | 1921. Јалмар Брантинг и Кристијан Ланге | 1922. Фритјоф Нансен | 1925. Остин Чејмберлен и Чарлс Доз | 1926. Аристид Бријан и Густав Штреземан | 1927. Фердинанд Буисон и Лудвиг Квиде | 1929. Франк Келог
1930. Ларс Седерблом | 1931. Џејн Адамс и Николас Батлер | 1933. Норман Ејнџел | 1934. Артур Хендерсон | 1936. Карл фон Осјецки | 1937. Роберт Сесил | 1938. Нансенов међународни уред за избеглице
1944. Црвени крст | 1945. Кордел Хал | 1946. Емили Грин Болч и Џон Мот | 1947. Амерички комитет пријатељских услуга | 1949. Џон Бојд Ор
1950. Ралф Банч | 1951. Леон Жуо | 1952. Алберт Швајцер | 1953. Џорџ Катлет Маршал | 1954. Висок комесаријат УН за избеглице | 1957. Лестер Боулс Пирсон | 1958. Жорж Пир | 1959. Филип Ноел-Бејкер
1960. Алберт Лутули | 1961. Даг Хамаршелд | 1962. Лајнус Карл Полинг | 1963. Црвени крст | 1964. Мартин Лутер Кинг | 1965. УНИЦЕФ | 1968. Рене Касен | 1969. МРО
1970. Норман Борлог | 1971. Вили Брант | 1973. Хенри Кисинџер | 1974. Шон МекБрајд и Еисаку Сато | 1975. Андреј Дмитријевич Сахаров | 1976. Бети Вилијамс и Марејд Кориган | 1977. Амнести интернешонал | 1978. Анвар ел Садат и Менахем Бегин | 1979. Мајка Тереза
1980. Адолфо Перез Ескивел | 1981. Канцеларија ВК за избеглице УН | 1982. Алва Мирдал и Алфонсо Роблес | 1983. Лех Валенса | 1984. Дезмонд Туту | 1985. МГФПНР | 1986. Ели Визел | 1987. Оскар Аријас Санчез | 1988. МСУН | 1989. Тензин Гјатсо
1990. Михаил Горбачов | 1991. Аунг Сан Су Ћи | 1992. Ригоберта Менчу Тум | 1993. Нелсон Мандела и Фредерик де Клерк | 1994. Јасер Арафат, Шимон Перес и Јицак Рабин | 1995. Џозеф Ротблат и ПКНСП | 1996. Карлос Бело и Жозе Рамос Орта| 1997. МПЗМ и Џоди Вилијамс | 1998. Џон Хјум и Дејвид Тримбл | 1999. Међународна хуманитарна организација „Лекари без граница“
2000. Ким Дае-Јунг | 2001. Организација уједињених нација и Кофи Анан | 2002. Џими Картер | 2003. Ширин Ебади | 2004. Вангари Матаи | 2005. МАНЕ и Мухамед Ел Барадеј | 2006. Мухамед Јонус и банка Грамен | 2007. МПКП и Ал Гор | 2008. Марти Ахтисари | 2009. Барак Обама
2010. Љу Сјаобо | 2011. Елен Џонсон Серлиф, Лејма Гбови и Тавакул Карман | 2012. Европска унија
