Марти Ахтисари

Из Википедије, слободне енциклопедије
Марти Ахтисари

Martti Ahtisaari.jpg

Биографија
Датум рођења 23. јун 1937.
Место рођења Випури (Финска)
Држављанство Застава Финске Финска
Народност Финац
Политичка партија Социјалдемократска партија Финске
Мандат(и)
Председник Финске
1. март 1994 — 1. март 2000.
Претходник Мауно Коивисто
Наследник Тарја Халонен

Марти Оива Калеви Ахтисари (фин. Martti Oiva Kalevi Ahtisaari; Випури, 23. јун 1937) је бивши председник Финске као и дипломата и медијатор Уједињених нација. Био је и специјални изасланик УН-а за статус Косова и Метохије.

Марти Ахтисари је добио Нобелову награду за мир 2008. „за вишедеценијско ангажовање и посредовање у успостављању мира и решавању конфликата на више континената“.[1] Ахтисари је почасни доктор више познатих универзитета, међу којима су Московски и Кијевски.

Младост[уреди]

Рођен је 23. јуна 1937. године у Випурију (Viipuri) (сада Виборг (Vyborg)), граду који је 1944. године анектирао СССР. Његов отац, пореклом Норвежанин, био је официр. Дипломирао је на универзитету у Ослу, определио се за каријеру наставника у Пакистану.

Дипломатска каријера[уреди]

Марти Ахтисари је познат међу светским политичарима, дипломатама и аналитичарима. Репутацију је стекао као дипломата у Министарству иностраних послова Финске, а после као дипломата који је посредовао, оцењивао, договарао и пресуђивао на многим „врућим тачкама“ (у Израелу је испитивао акције израелских снага у избегличким логорима, у Северној Ирској се завлачио у тајне базе ИРА).

Пре тога, Ахтисари је био амбасадор Финске у Танзанији, Мозамбику, Замбији и Сомалији.

Тада је обављао више важних функција у институцијама које су се бавиле економском помоћи земљама у развоју, а 1987. године постаје подсекретар у Уједињеним нацијама. У Намибији је био специјални представник Уједињених нација од 1978. године до раних 90-их. У Намибији су преговори о независности трајали више од десет година: Ахтисари пише да је најтеже било да људи који су учествовали у преговорима схвате да им ништа повољније неће бити понуђено ни касније.

Намибија је у знак признања и захвалности Ахтисарија прогласила почасним грађанином. Следеће године постаје министар иностраних послова Финске, а 1992—1993. године председава међународном конференцијом о СФРЈ. Он је специјални представник генералног секретара УН-а. Маја 1999. године добровољно се понудио да буде неутрални представник у разговорима о окончању рата у СРЈ. Посредовао је између руског представника Виктора Черномирдина и америчког Строба Талбота.

Председник Финске[уреди]

Марти Ахтисари на Светском економском форуму

Иако никада није био активан на домаћој политичкој сцени, као кандидат Социјалдемократске парије побеђује у фебруару 1994. године на председничким изборима. Постаје први председник Финске који је изабран на директним изборима гласовима свих бирача. На положају председника остаје до 2000. године. Понајвише захваљујући његовој политици и његовом личном ангажману, Финска званично постаје члан Европске уније 1995. године. У Финској је стекао велику популарност због успешних дипломатских мисија, али и отворених критика рата у Персијском заливу, због чега је изгубио наклоност САД.

Специјални изасланик за Космет[уреди]

Бивши генерални секретар УН-а Кофи Анан именовао га је за специјалног изасланика УН-а за преговоре о будућем статусу Косова и Метохије. Његов план је, иако одбачен од стране савета безбедности и Срба, постао основа за проглашење независности Косова. 8. августа је изјавио да су Срби криви као народ.[2] Крајем јуна и почетком јула 2007. године у многим српским гласилима се појавила вест да је Ахтисари примао мито од албанске мафије[3]. Цифре се крећу од 2 до 40 милиона евра[3]. Крајем јуна 2007. године прву вест о миту је демантовала канцеларија Мартија Ахтисарија[3], али већ почетком јула наводе немачке обавештајне службе БНД да је Ахтисари примио мито је потврдио и Глобални информативни систем[4]. И председник америчког савета за КиМ - Џим Џатрас је потврдио да има сазнања о примању мита од стране Ахтисарија.

Контроверза око Нобелове награде[уреди]

Info non-talk.svg Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање.

То подразумева уклапање потпунијег и тачнијег садржаја, уклањање сувишног и неодговарајућег текста, додавање референци и слична уређивања, како би се добио квалитетан и енциклопедијски чланак.

Чланак је означен овим шаблоном дана.месеца.године. и не налази се ни у једној од постојећих категорија.
Погледајте како се мења страница или страницу за разговор за помоћ. Уклоните ову поруку када завршите.

2008. године добио је Нобелову награду за мир. Додељивање Нобелове награде бившем финском председнику Мартију Ахтисарију је скандалозно јер се ради о „архитекти” насилне сецесије Косова и Метохије од Србије, оценио је шведски институт ТФФ. ТФФ, један од водећих светских института за мировне студије, оценио је да „избор Мартија Ахтисарија не задовољава ниједан од критеријума који се налазе у завету Алфреда Нобела, а то су: допринос пријатељству у свету, смањење војски и стварање мировних конференција”.„Ахтисари је упорно функционисао као 'творац мира' за западне политичке елите. Он је 1999. убедио српску државу да одустане после 78 дана бомбардовања који је предузео НАТО, најбруталнијег догађаја у Европи након 1945, које је учињено без мандата Савета безбедности УН”, додаје се у саопштењу прослеђеном Танјугу.

ТФФ даље наводи како је Ахтисари затим изабран за „архитекту” плана о сецесији „независног” Косова, које се након бомбардовања отцепило од Србије… а независно Косова данас признаје само 25 % држава света”.„Дакле, Ахтисари је човек који својим 'посредништвом' помаже 'мир' који је постигнут милитаристичким начином и кршењем међународног права, а не пратећи норму УН 'до мира мирним путем'“, оценио је шведски институт.[5]

Мартију Ахтисарију треба дати Нобелову награду за подстицање сепаратизма, рекао је данас Андреј Климов, заменик председника Комитета за међународне односе Државне думе Русије коментаришући додељивање Нобелове награде за мир финском политичару. „Ако је и заслужио награду, онда је то за подстрекавање рата и подстицање сепаратизма”, сматра Климов и додаје да у светској јавности не постоји јединствено мишљење о законитости плана којим је Ахтисари хтео да реши проблеме на Балкану.[6]

Референце[уреди]

  1. ^ Ахтисарију Нобелова награда за мир. Радио-телевизија Србије, 10. октобар 2008., Приступљено 10. 10. 2008.
  2. ^ Krivi mu svi Srbi | Politika | Novosti.rs, Приступљено 12. 4. 2013.
  3. ^ а б в Вест на „РТС-у“ од 22. јуна -, Приступљено 12. 4. 2013.
  4. ^ Чланак у „Пресу“ - „Ахтисари узео мито“, Приступљено 12. 4. 2013.
  5. ^ [1], Приступљено 12. 4. 2013.
  6. ^ Нобелова награда за растурање Србије : Свет : ПОЛИТИКА, Приступљено 12. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :



Претходник:
Мауно Коивисто
Председник Финске Наследник:
Тарја Халонен
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}