Хеј, Словени
|
|
|
|---|---|
 Текст химне на хрватском језику |
|
| Држава |  СФРЈ СР Југославија Србија и Црна Гора |
| Језик | српскохрватски словеначком македонском |
| Текстописац | Само Томашик |
| Композитор | непознат |
| Прихваћена | 1977. |
|
|
|
| Хеј, Словени у извођењу оркестра америчке морнарице |
|
|
|
|
 На Вики изворнику, слободној библиотеци, постоје изворник и превод. |
|
Хеј, Словени је била химна Социјалистичке Федеративне Републике Југославије од 1945. до 1992. Формирањем Савезне Републике Југославије, Хеј, Словени је постала химна те државе, а касније и химна Србије и Црне Горе.
Такође је била званична химна Словачке током Другог светског рата. Данас није у службеној употреби.
Садржај |
Историја [уреди]
Хеј, Словаци [уреди]
Песму је написао словачки свештеник, песник и историчар Само Томашик док је био у посети Прагу 1834. Он је био револтиран због тога што се немачки језик чешће чуо на улицама Прага од чешког. Томашик је записао у свој дневник:
У матици Прагу, бисеру западнословенског света, који ће бити изгубљен у Немачком мору, шта чека моја драга домовина, Словачка, која гледа у Праг као духовног васпитача? Узнемирен том мишљу, сетио сам се старе пољске песме Jeszcze Polska nie zginęła, póki my żyjemy (Пољска није нестала догод ми живимо). Та позната мелодија је изазвала да моје срце избаци Hej, Slovaci, ešte naša slovenska reč žije (Хеј, Словаци, наш словачки језик још живи)... Отрчао сам у своју собу, запалио свећу и написао три верзије у мој дневник. Песма је завршена у тренутку. (Дневник Сама Томашика, недеља, 2. новембар 1834.)
Пансловенска химна [уреди]
Томашик је ускоро изменио стихове да би укључио све Словене и Хеј, Словени је постала врло позната песма која је подржавала пансловенски национализам и пан-словенска осећања, посебно у словенским земљама којима је владала Аустрија. Музика је компонована за Свесловенски конгрес у Прагу 1848. Песма је штампана у бројним магазинима и календарима и певала се на политичким скуповима, постајући незванична химна пан-словенског покрета.
Њена популарност се наставила увећавати када је усвојена као званична химна Соколског друштва, који је заснован на пан-словенским идеалима и био је активан широм Аустроугарске. 1905, подизање споменика словеначком песнику Франце Прешерну у Љубљани је слављено од стране велике масе људи певањем Хеј, Словени. Током Првог светског рата, песму су често користили словенски војници са супротстављених страна да разговарају заједничким националним осећањима и да избегну проливање крви. Многи словеначки и хрватски припадници Соколског покрета који су били регрутовани у аустроугарску војску су се добровољно предавали српским и руским војницима и често су прелазили на њихову страну. Песма се са њима проширила по Балкану и Русији и остала је популарна у међуратном периоду.
Словачка химна [уреди]
У Словачкој, песма Хеј, Словаци је сматрана за незваничну химну Словака кроз модерну историју, посебно у временима револуција. Иако је након Првог светског рата песма „Над Татрама сева“ постала званична словачка химна у Чехословачкој и опет 1993. у независној Словачкој, песма се још увек сматра као друга химна од стране многих (углавном фашиста). Она је била званична химна Словачке током Другог светског рата.
Југославија [уреди]
1941, Силе Осовине су напале Краљевину Југославију и победили је у краткотрајном Априлском рату. Пошто је међуратна химна, која се састојала из химни Срба (Боже правде), Хрвата (Лијепа наша домовино) и Словенаца (Напред заставо славе), имала много референци на краља и краљевство, антиројалистички партизани предвођени Јосипом Брозом Титом су одлучили да је одбаце и усвоје Хеј, Словени. Песма је певана и на Првом и Другом заседању АВНОЈа, законодавног тела партизанског покрета и постепено је постајала сматрана за националну химну нове Југославије.
Стара химна је званично напуштена након ослобођења 1945, али нова химна није била званично усвојена. Било је више покушаја да се промовишу нове, више „југословенске“ песме као национална химна (попут „Свечане песме“ Мире Алечковић и Николе Херцигоње или „Химне ФНРЈ“ Чедомира Миндеровића), али ниједна није добила већу подршку јавности и „Хеј Словени“ се наставила (незванично) користити. Законом о употреби грба, заставе и химне СФРЈ од 22. априла 1977. формално је уређен статус химне „Хеј Словени“ када је озваничена њена привремена употреба док Скупштина СФРЈ не утврди нову химну. Тек 1988. године, посебним амандманом на савезни устав, „Хеј Словени“ постаје званична химна СФР Југославије.
Србија и Црна Гора [уреди]
Након распада СФРЈ током 1991-92, када су само Србија и Црна Гора остале у федерацији, Хеј, Словени је настављена да се користи као званична химна Савезне Републике Југославије. Држави је 2003. промењено име у Србија и Црна Гора и очекивало се да ће бити усвојена нова химна, али пошто није донет споразум око националних симбола, Хеј, Словени је остала химна државне заједнице.
Мешавина црногорске химне „Ој, свијетла мајска зоро“ и српске „Боже правде“ је предложена, али овај покушај је био одбијен након приговора Српске народне странке и Социјалистичке народне партије који су питали за став вођа Српске православне цркве.
Пошто је Црна Гора постала независна 2006, ово питање је решено и „Хеј, Словени“ није више кориштена као званична химна држава наследница.
Стихови [уреди]
Југословенска варијанта [уреди]
| Српскохрватски (српски, хрватски, бошњачки и црногорски[a] језик) | ||||
|---|---|---|---|---|
| Источна Латиницом | Источна Ћирилицом | Западна Латиницом | Западна Ћирилицом | |
|
Hej Slaveni, jošte živi Živi, živi duh slavenski Nek se sada i nad nama Mi stojimo postojano |
Хеј Славени, јоште живи Живи, живи дух славенски Нек се сада и над нама Ми стојимо постојано |
Hej Sloveni, jošte živi Živi, živi duh slovenski Nek se sada i nad nama Mi stojimo postojano |
Хеј Словени, јоште живи Живи, живи дух словенски Нек' се сада и над нама Ми стојимо постојано |
|
| Македонски | Македонски Латиницом | Словеначки | Бугарски | Источнорусински |
|---|---|---|---|---|
|
Еј, Словени, жив е тука Жив е вечно, жив е духот Пустошејќи, нека бура Стоиме на стамен-прагот — |
Ej, Sloveni, živ e tuka Živ e večno, živ e duhot Pustošejḱi, neka bura Stoime na stamen-pragot — |
Hej Slovani, naša reč Živi, živi, duh slovanski, Naj tedaj nad nami Bratje, mi stojimo trdno |
Хей славяни, все още жив е Жив е, жив е духът славянски Нека сега и над нас Ние стоим твърдо |
Гий Славляне, ищи жиє Живи, живи дух Славляньскый Нич ся трафит кой над намы Стойиме сьме, постояны |
Оригинални облик [уреди]
| Словачки | Чешки | Пољски | Словеначки (старо) | Руски (старо) |
|---|---|---|---|---|
|
Hej, Slováci, ešte naša Žije, žije, duch slovenský, Jazyka dar sveril nám Boh, I nechže je koľko ľudí, I nechže sa aj nad nami My stojíme stále pevne, |
Hej Slované, ještě naše Žije, žije duch slovanský, Jazyka dar svěřil nám Bůh, I nechať je tolik lidí, I nechať se též nad námi, My stojíme stále pevně, |
Hej Słowianie, jeszcze nasza Żyje, żyje duch słowiański, Dar języka zwierzył nam Bóg, Ilu ludzi, tylu wrogów, I niechaj się ponad nami My stoimy stale, pewnie, |
Hej Slovani, naša reč Živi, živi, duh slovanski, Bog pa gromo-vladni nam Bo naj kolikor ljudi, tolikanj Naj tedaj nad nami Bratje! Mi stojimo trdno, |
Гей, славяне, гей, славяне! Гром и ад! Что ваша злоба, Дал нам бог язык особый — Пусть нечистой силы будет Пусть играет ветер, буря, Устоим одни мы крепко, |
Остале варијанте [уреди]
| Руски | Украјински |
|---|---|
|
Гей, славяне, наше слово Дух Славянский жив на веки, Наше слово дал нам Бог, Против нас хоть весь мир, что нам! |
Гей, слов’яни, наше слово Наше слово дав Господь нам, Дух слов’янський живе вічно, Проти нас хоч світ повстане, |
| Хрватски (ЗАВНОХ) |
|---|
|
Oj Slaveni, zemlja tutnji Živi, živi duh slavenski, Gromko kliče drug nam Staljin Mi stojimo postojano Za slobodu na braniku Makar na nas navalile |
Напомене [уреди]
- ^ Црногорска верзија се од доле наведених примера разликује у речи »дедова« (тј. »дједова«). У црногорском је то »ђедова«
Извори [уреди]
- ^ Pesma Oj Slaveni u: Naše pjesme, Kult.-umjetnički otsjek propagandnog odjela ZAVNOH-a, [s.l.], 1944.
