Хеј, Словени

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хеј, Словени
Текст химне на хрватском језику
Текст химне на хрватском језику
Држава Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије СФРЈ
Flag of FR Yugoslavia.svg СР Југославија
Застава Србије и Црне Горе Србија и Црна Гора
Језик српскохрватски
словеначком
македонском
Текстописац Само Томашик
Композитор непознат
Прихваћена 1977.
Звучна датотека
Хеј, Словени у извођењу оркестра америчке морнарице
Текст
Wikisource-logo.svg На Викизворнику, слободној библиотеци, постоје изворник и превод.

Хеј, Словени је била химна Социјалистичке Федеративне Републике Југославије од 1945. до 1992. Формирањем Савезне Републике Југославије, Хеј, Словени је постала химна те државе, а касније и химна Србије и Црне Горе.

Такође је била званична химна Словачке током Другог светског рата. Данас није у службеној употреби.

Историја[уреди]

Хеј, Словаци[уреди]

Песму је написао словачки свештеник, песник и историчар Само Томашик док је био у посети Прагу 1834. Он је био револтиран због тога што се немачки језик чешће чуо на улицама Прага од чешког. Томашик је записао у свој дневник:

У матици Прагу, бисеру западнословенског света, који ће бити изгубљен у Немачком мору, шта чека моја драга домовина, Словачка, која гледа у Праг као духовног васпитача? Узнемирен том мишљу, сетио сам се старе пољске песме Jeszcze Polska nie zginęła, póki my żyjemy (Пољска није нестала догод ми живимо). Та позната мелодија је изазвала да моје срце избаци Hej, Slovaci, ešte naša slovenska reč žije (Хеј, Словаци, наш словачки језик још живи)... Отрчао сам у своју собу, запалио свећу и написао три верзије у мој дневник. Песма је завршена у тренутку. (Дневник Сама Томашика, недеља, 2. новембар 1834.)

Пансловенска химна[уреди]

Томашик је ускоро изменио стихове да би укључио све Словене и Хеј, Словени је постала врло позната песма која је подржавала пансловенски национализам и пан-словенска осећања, посебно у словенским земљама којима је владала Аустрија. Музика је компонована за Свесловенски конгрес у Прагу 1848. Песма је штампана у бројним магазинима и календарима и певала се на политичким скуповима, постајући незванична химна пан-словенског покрета.

Њена популарност се наставила увећавати када је усвојена као званична химна Соколског друштва, који је заснован на пан-словенским идеалима и био је активан широм Аустроугарске. 1905, подизање споменика словеначком песнику Франце Прешерну у Љубљани је слављено од стране велике масе људи певањем Хеј, Словени. Током Првог светског рата, песму су често користили словенски војници са супротстављених страна да разговарају заједничким националним осећањима и да избегну проливање крви. Многи словеначки и хрватски припадници Соколског покрета који су били регрутовани у аустроугарску војску су се добровољно предавали српским и руским војницима и често су прелазили на њихову страну. Песма се са њима проширила по Балкану и Русији и остала је популарна у међуратном периоду.

Словачка химна[уреди]

У Словачкој, песма Хеј, Словаци је сматрана за незваничну химну Словака кроз модерну историју, посебно у временима револуција. Иако је након Првог светског рата песма Над Татрама сева постала званична словачка химна у Чехословачкој и опет 1993. у независној Словачкој, песма се још увек сматра као друга химна од стране многих (углавном фашиста). Она је била званична химна Словачке током Другог светског рата.

Југославија[уреди]

1941, Силе Осовине су напале Краљевину Југославију и победили је у краткотрајном Априлском рату. Пошто је међуратна химна, која се састојала из химни Срба (Боже правде), Хрвата (Лијепа наша домовино) и Словенаца (Напред заставо славе), имала много референци на краља и краљевство, антиројалистички партизани предвођени Јосипом Брозом Титом су одлучили да је одбаце и усвоје Хеј, Словени. Песма је певана и на Првом и Другом заседању АВНОЈа, законодавног тела партизанског покрета и постепено је постајала сматрана за националну химну нове Југославије.

Стара химна је званично напуштена након ослобођења 1945, али нова химна није била званично усвојена. Било је више покушаја да се промовишу нове, више „југословенске“ песме као национална химна (попут „Свечане песмеМире Алечковић и Николе Херцигоње или „Химне ФНРЈЧедомира Миндеровића), али ниједна није добила већу подршку јавности и „Хеј Словени“ се наставила (незванично) користити. Законом о употреби грба, заставе и химне СФРЈ од 22. априла 1977. формално је уређен статус химне „Хеј Словени“ када је озваничена њена привремена употреба док Скупштина СФРЈ не утврди нову химну. Тек 1988. године, посебним амандманом на савезни устав, „Хеј Словени“ постаје званична химна СФР Југославије.

Србија и Црна Гора[уреди]

Након распада СФРЈ током 1991-92, када су само Србија и Црна Гора остале у федерацији, Хеј, Словени је настављена да се користи као званична химна Савезне Републике Југославије. Држави је 2003. промењено име у Србија и Црна Гора и очекивало се да ће бити усвојена нова химна, али пошто није донет споразум око националних симбола, Хеј, Словени је остала химна државне заједнице.

Мешавина црногорске химне „Ој, свијетла мајска зоро“ и српске „Боже правде“ је предложена, али овај покушај је био одбијен након приговора Српске народне странке и Социјалистичке народне партије који су питали за став вођа Српске православне цркве.

Пошто је Црна Гора постала независна 2006, ово питање је решено и „Хеј, Словени“ није више кориштена као званична химна држава наследница.

Стихови[уреди]

Југословенска варијанта[уреди]

Српскохрватски (српски, хрватски, бошњачки и црногорски[a] језик)
Источна Латиницом Источна Ћирилицом Западна Латиницом Западна Ћирилицом

Hej Slaveni, jošte živi
Riječ (duh) naših djedova
Dok za narod srce bije
Njihovih sinova

Živi, živi duh slavenski
Živjet će vjekov'ma
Zalud prijeti ponor pakla
Zalud vatra groma

Nek se sada i nad nama
Burom sve raznese
Stijena puca, dub se lama
Zemlja nek se trese

Mi stojimo postojano
Kano klisurine
Proklet bio izdajica
Svoje domovine!

Хеј Славени, јоште живи
Ријеч (дух) наших дједова
Док за народ срце бије
Њихових синова

Живи, живи дух славенски
Живјет ће вјеков'ма
Залуд пријети понор пакла
Залуд ватра грома

Нек се сада и над нама
Буром све разнесе
Стијена пуца, дуб се лама
Земља нек се тресе

Ми стојимо постојано
Кано клисурине
Проклет био издајица
Своје домовине!

Hej Sloveni, jošte živi
Duh (reč) naših dedova
Dok za narod srce bije
Njihovih sinova

Živi, živi duh slovenski
Živeće vekov'ma
Zalud preti ponor pakla
Zalud vatra groma

Nek se sada i nad nama
Burom sve raznese
Stena puca, dub se lama
Zemlja nek se trese

Mi stojimo postojano
Kano klisurine
Proklet bio izdajica
Svoje domovine!

Хеј Словени, јоште живи
Дух наших дедова
Док за народ срце бије
Њихових синова

Живи, живи дух словенски
Живеће веков'ма
Залуд прети понор пакла,
Залуд ватра грома

Нек' се сада и над нама
Буром све разнесе
Стена пуца, дуб се лама,
Земља нек' се тресе

Ми стојимо постојано
Кано клисурине,
Проклет био издајица
Своје домовине!

Македонски Македонски Латиницом Словеначки Бугарски Источнорусински

Еј, Словени, жив е тука
Зборот свет на родот,
Штом за народ срце чука
Преку син во внукот!

Жив е вечно, жив е духот
Словенски во слога.
Не нè плашат адски бездни
Ниту громов оган!

Пустошејќи, нека бура
И над нас сè втурне.
Пука даб и карпа сура,
Тлото ќе се урне!

Стоиме на стамен-прагот —
Клисури и бедем.
Проклет да е тој што предал
Родина на врагот!

Ej, Sloveni, živ e tuka
Zborot svet na rodot
Štom za narod srce čuka
Preku sin vo vnukot!

Živ e večno, živ e duhot
Slovenski vo sloga.
Ne nè plašat adski bezdni
Nitu gromov ogan!

Pustošejḱi, neka bura
I nad nas sè vturne!
Puka dab i karpa sura,
Tloto ḱe se urne:

Stoime na stamen-pragot —
Klisuri i bedem!
Proklet da e toj što predal
Rodina na vragot!

Hej Slovani, naša reč
Slovanska živo klije
Dokler naše verno srce
Za naš narod bije.

Živi, živi, duh slovanski,
Bodi živ na veke,
Grom in peklo, prazne vaše
Proti nam so steke.

Naj tedaj nad nami
Strašna burja se le znese,
Skala poka, dob se lomi,
Zemlja naj se strese.

Bratje, mi stojimo trdno
Kakor zidi grada,
Črna zemlja naj pogrezne
Tega, kdor odpada.

Хей славяни, все още жив е
Духът на нашите предци.
Докато сърцето за народа бие
На техните следовници.

Жив е, жив е духът славянски
Ще живее с векове.
Не ни плашат ни бездните адски,
Нито огнените гръмове.

Нека сега и над нас
Със буря всичко да се разнесе.
Скала се пука, дъбът се цепи,
Земята нек се разтресе.

Ние стоим твърдо
Като крепост.
Проклет да е предателят
На своето отечество!

Гий Славляне, ищи жиє
Дух нашых дїдôв!
Кой за нарôд сирцё биє
Йих вірных сынôв!

Живи, живи дух Славляньскый
Живи лем вікамы!
Нам нестрашны бездны адьскы
Прокляты бісамы!

Нич ся трафит кой над намы
Ся буря рознесе,
Стїна пукне, дуб ся зломит
Зимля ся розтресе

Стойиме сьме, постояны
Гикой йсї скалины!
Проклят буде, уддаватиль
Своєй утцюзнины!

Оригинални облик[уреди]

Словачки Чешки Пољски Словеначки (старо) Руски (старо)

Hej, Slováci, ešte naša
Slovenská reč žije,
Dokiaľ naše verné srdce
Za náš národ bije.

Žije, žije, duch slovenský,
Bude žiť na veky,
Hrom a peklo, márne vaše
Proti nám sú vzteky!

Jazyka dar sveril nám Boh,
Boh náš hromovládny,
Nesmie nám ho teda vyrvať
Na tom svete žiadny;

I nechže je koľko ľudí,
Toľko čertov v svete;
Boh je s nami: kto proti nám,
Toho Parom zmetie.

I nechže sa aj nad nami
Hrozná búrka vznesie,
Skala puká, dub sa láme
A zem nech sa trasie;

My stojíme stále pevne,
Ako múry hradné
Čierna zem pohltí toho,
Kto odstúpi zradne!

Hej Slované, ještě naše
Slovanská řeč žije,
Pokud naše věrné srdce
Pro náš národ bije.

Žije, žije duch slovanský,
Bude žít na věky.
Hrom a peklo, marné vaše,
Proti nám jsou vzteky.

Jazyka dar svěřil nám Bůh,
Bůh náš hromovládný.
Nesmí nám ho tedy vyrvat
Na tom světě žádný.

I nechať je tolik lidí,
Kolik čertů v světě.
Bůh je s námi, kdo proti nám,
Toho Perun smete.

I nechať se též nad námi,
Hrozná bouře vznese.
Skála puká, dub se láme.
Země ať se třese !

My stojíme stále pevně,
Jako stěny hradné.
Černá zem pohltí toho,
Kdo odstoupí zrádně!

Hej Słowianie, jeszcze nasza
Słowian mowa żyje,
Póki nasze wierne serce
Za nasz naród bije.

Żyje, żyje duch słowiański,
I żyć będzie wiecznie,
Gromy, piekło - złości waszej
Ujdziemy bezpiecznie!

Dar języka zwierzył nam Bóg,
Bóg nasz gromowładny.
Nie śmie go nam tedy wyrwać
Na świecie człek żadny.

Ilu ludzi, tylu wrogów,
Możem mieć na świecie,
Bóg jest z nami, kto nam wrogiem,
Tego Piorun zmiecie!

I niechaj się ponad nami
Groźna burza wzniesie,
Skała pęka, dąb się łamie,
Ziemia niech się trzęsie.

My stoimy stale, pewnie,
Jako mury grodu.
Czarna ziemio, pochłoń tego,
Kto zdrajcą narodu!

Hej Slovani, naša reč
Slovanska živo klije,
Dokler naše verno srce
Za naš narod bije.

Živi, živi, duh slovanski,
Bodi živ na veke!
Grom in peklo, prazne vaše,
Proti nam so steke.

Bog pa gromo-vladni nam
Podal je dar jezika,
Da pa nihče na tem svetu,
Nič nam ne podtika,

Bo naj kolikor ljudi, tolikanj
Čertov na sveti,
Bog je z nami, kdor prot' nam, ga
Če Belin podreti.

Naj tedaj nad nami
Strašna burja naj se znese,
Skala poka, dob se lomi,
Zemlja naj se trese.

Bratje! Mi stojimo trdno,
Kakor zidi grada;
Črna zemlja naj pogrezne
Tega kdor odpada!

Гей, славяне, гей, славяне!
Будет вам свобода,
Если только ваше сердце
Вьётся для народа.

Гром и ад! Что ваша злоба,
Что все ваши ковы,
Коли жив наш дух славянский!
Коль мы в бой готовы!

Дал нам бог язык особый —
Враг то разумеет:
Языка у нас вовеки
Вырвать не посмеет.

Пусть нечистой силы будет
Более сторицей!
Бог за нас и нас покроет
Мощною десницей.

Пусть играет ветер, буря,
С неба грозы сводит,
Треснет дуб, земля под ними
Ходенём заходит!

Устоим одни мы крепко,
Что градские стены,
Проклят будь, кто в это время
Мыслит про измены!

Остале варијанте[уреди]

Руски Украјински

Гей, славяне, наше слово
Песней звонкой льётся,
И не смолкнет, пока сердце
За народ свой бьётся.

Дух Славянский жив на веки,
В нас он не угаснет,
Беснованье силы вражьей
Против нас напрасно.

Наше слово дал нам Бог,
На то Его воля!
Кто заставит нашу песню
Смолкнуть в чистом поле?

Против нас хоть весь мир, что нам!
Восставай задорно.
С нами Бог наш, кто не с нами —
Тот умрёт позорно.

Гей, слов’яни, наше слово
Піснею лунає,
І не стихне, поки серце
За народ страждає.

Наше слово дав Господь нам,
На те Його воля,
Хто примусить нашу пісню
Змовкнути у полі?

Дух слов’янський живе вічно,
В нас він не погасне,
Злої сили біснування
Проти нас завчасне.

Проти нас хоч світ повстане,
Але нам те марно
З нами Бог, а хто не з нами —
Згине той безславно.

Хрватски (ЗАВНОХ)

Oj Slaveni, zemlja tutnji
s Volge do Triglava;
istim glasom huče Visla,
Jadran, Timok, Sava.

Živi, živi duh slavenski,
živjet ćeš vjekovma;
zalud ponor prijeti pakla,
zalud vatra groma!

Gromko kliče drug nam Staljin
iz ruskih nizina,
odzivlje se drug mu Tito
s bosanskih planina:

Mi stojimo postojano
kano klisurine,
proklet bio izdajica
svoje domovine!

Za slobodu na braniku
uvijek ćemo biti,
naše zemlje neće nikad
dušman pokoriti.

Makar na nas navalile
cijelog svijeta čete,
mi smo složni, tko prot nama,
s njime hajd pod pete! [1]

Напомене[уреди]

  1. ^ Црногорска верзија се од доле наведених примера разликује у речи »дедова« (тј. »дједова«). У црногорском је то »ђедова«

Извори[уреди]

  1. ^ Pesma Oj Slaveni u: Naše pjesme, Kult.-umjetnički otsjek propagandnog odjela ZAVNOH-a, [s.l.], 1944.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :