Arahidinska kiselina
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Arahidinska kiselina | |
|---|---|
 |
|
 |
|
| IUPAC ime |
|
| Drugi nazivi | eikozanoinska kiselina n-eikozanoinska kiselina C20:0 (Lipidni brojevi) |
| Identifikacija | |
| CAS registarski broj | 506-30-9  |
| PubHem | 10467 |
| HemPauk | 10035 |
| KEGG | |
| ChEBI | 28822 |
| SMILES |
|
| InChI |
|
| Svojstva | |
| Molekulska formula | C20H40O2 |
| Molarna masa | 312.53 g mol−1 |
| Agregatno stanje | beli kristali[1] |
| Gustina | 0.8240 g/cm3 |
| Tačka topljenja |
75.5 °C, 349 K, 168 °F |
| Tačka ključanja |
328 °C, 601 K, 622 °F |
| Rastvorljivost u vodi | Praktično je nerastvorna u vodi |
| Opasnost | |
| Tačka paljenja | 169.7 °C |
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala |
|
| Infobox references | |
Arahidinska kiselina (eikozanoinska kiselina) je zasićena masna kiselina sa 20 ugljenika dugim lancom. Ona je manje zastupljeni sastojak kikirikijevog ulja (1.1%–1.7%)[2] i kukuruznog ulja (3%).[3] Njeno ime je izvedeno iz lat. arachis — kikiriki. Ona se može formirati hidrogenacijom arahidonske kiseline.
Redukcijom arahidinske kiseline nastaje arahidil alkohol.
Arahidinska kiselina se koristi za proizvodnju deterdženata, fotografskih materijala i maziva.
Literatura [уреди]
- ^ The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (11th ed.). Merck Publishing. 1989. стр. 791. ISBN 091191028X. </noinclude>
- ^ Beare-Rogers J., Dieffenbacher A., Holm J.V. (2001). „Lexicon of lipid nutrition (IUPAC Technical Report)“. Pure and Applied Chemistry 73 (4): 685–744. DOI:10.1351/pac200173040685.
- ^ U.S. Department of Agriculture, Agricultural Research Service. 2007. USDA National Nutrient Database for Standard Reference, Release 20. Nutrient Data Laboratory Home Page
|
||||||||||||||||||||
