Heptanska kiselina
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Heptanska kiselina[1] | |
|---|---|
 |
|
| IUPAC име |
|
| Други називи | Enantinska kiselina; n-Heptanska kiselina; n-Heptoinska kiselina |
| Identifikacija | |
| CAS registarski broj | 111-14-8  |
| PubHem | 8094 |
| HemPauk | 7803 |
| DrugBank | DB02938 |
| KEGG | |
| ChEBI | 45571 |
| SMILES |
|
| InChI |
|
| Svojstva | |
| Molekulska formula | C7H14O2 |
| Molarna masa | 130.18 g mol−1 |
| Agregatno stanje | Uljasta tečnost |
| Gustina | 0,9181 g/cm3 (20 °C) |
| Tačka topljenja |
-7.5 °C, 266 K, 19 °F |
| Tačka ključanja |
223 °C, 496 K, 433 °F |
| Rastvorljivost u vodi | 0,2419 g/100 mL (15 °C) |
|
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала |
|
| Infobox references | |
Heptanska kiselina (enantinska kiselina) je organsko jedinjenje koja se sastoji od sedmolančanog uljeničnog lanca koji se završava karboksilnom grupom. Ona je uljasta tečnost neprijatnog, oštrog zadaha.[1] Ona doprinosi mirisu užeglog ulja. Ona je neznatno rastvorna u vodi, ali je veoma rastvorna u etanolu i etru.
Heptanska kiselina se koristi u pripremi estara, poput etil heptanoata, koji se koriste kao veštački ukusi.
Reference [уреди]
- ^ а б The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (11th ed.). Merck Publishing. 1989. стр. 4581. ISBN 091191028X. </noinclude>
|
||||||||||||||||||||
