Eikozapentaenoinska kiselina
| Eicosapentaenoic acid | |
|---|---|
 |
|
 |
 |
| IUPAC ime |
|
| Identifikacija | |
| CAS registarski broj | 10417-94-4  |
| HemPauk | 393682 |
| DrugBank | DB00159 |
| ChEBI | 28364 |
| SMILES |
|
| InChI |
|
| Svojstva | |
| Molekulska formula | C20H30O2 |
| Molarna masa | 302,451 g/mol |
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala |
|
| Infobox references | |
Eikozapentaenoinska kiselina (EPA, ikozapentaenoinska kiselina) je omega-3 masna kiselina. U fiziološkoj literaturi, ona se naziva 20:5(n-3). Njeno trivijalno ime je timnodonska kiselina. EPA je karboksilna kiselina sa 20-ugljenika u lancu i pet cis dvostrukih veza; Prva dvostruka veza je locirana na trećem ugljeniku sa omega kraja.
EPA i njeni metaboliti deluju u telu putem njihovih interakcija sa metabolitima arahidonske kiseline. EPA je polinezasićena masna kiselina (PUFA) koja deluje kao prekursor prostaglandina-3 (koji inhibira agregaciju trombocita), tromboksana-3, i leukotriena-5.
Садржај |
Izvori [уреди]
U ljudskoj hrani ona je prisutan u ribljem ulju, i u raznim tipovima jestive morske trave. Ona je takođe prisutan u ljudskom mleku.
Rive prirodno ne proizvode EPA, nego je dobijaju iz algi koje konzumiraju.[1][2] EPA obično nije prisutna kod viših biljki.[3]
Klinički značaj [уреди]
Američki Nacionalni institut za zdravlje na svom MedlinePlus sajtu navodi oboljenja za koja je poznato da je EPA efektivan tretman (sama ili zajedno sa drugim ω-3 izvorima).[4] Ona je prvenstveno značajna zbog sposobnosti snižavanja inflamacije.
Među omega-masnim kiselinama, smatra se da EPA potencijalno može da bude korisna u tretmanu mentalnih oboljenja, kao što je šizofrenija.[5][6] Nekoliki studija je ustanovilo dodatnu redukciju izraženosti simptoma bolesti pri upotrebi dodatnih količina EPA.
Reference [уреди]
- ^ Yvonne Bishop-Weston. „Plant based sources of vegan & vegetarian Docosahexaenoic acid - DHA and Eicosapentaenoic acid EPA & Essential Fats“ Приступљено 2008-08-05
- ^ Jess Halliday (12/01/2007). „Water 4 to introduce algae DHA/EPA as food ingredient“ Приступљено 2007-02-09
- ^ Simopoulos, Artemis P (2002). „Omega-3 fatty acids in wild plants, nuts and seeds“. Asia Pacific Journal of Clinical Nutrition 11 (Suppl 2): S163–73. DOI:10.1046/j.1440-6047.11.s.6.5.x.
- ^ NIH Medline Plus. „MedlinePlus Herbs and Supplements: Omega-3 fatty acids, fish oil, alpha-linolenic acid“ Приступљено February 14, 2006
- ^ Peet M, Brind J, Ramchand CN, Shah S, Vankar GK (2001). „Two double-blind placebo-controlled pilot studies of eicosapentaenoic acid in the treatment of schizophrenia“. Schizophrenia Research 49 (3): 243–51. DOI:10.1016/S0920-9964(00)00083-9. PMID 11356585.
- ^ Song C, Zhao S (Oct 2007). „Omega-3 fatty acid eicosapentaenoic acid. A new treatment for psychiatric and neurodegenerative diseases: a review of clinical investigations“. Expert Opin Investig Drugs 16 (10): 1627–38. DOI:10.1517/13543784.16.10.1627. PMID 17922626.
Vidi još [уреди]
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||
