Ђурићи (Шековићи)
Ђурићи | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Шековићи |
| Становништво | |
| — 2013. | 45 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 14′ 10″ С; 18° 50′ 26″ И / 44.2361° С; 18.8406° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 640-840 m |
| Површина | 3,62 km2 |
  Ђурићи Ђурићи на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 056 |
Ђурићи су насељено мјесто у општини Шековићи, Република Српска, БиХ.[1] Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 45 становника.[2] Насељено мјесто Ђурићи обухвата дио подручја насељеног мјеста Марковићи.[1]
Географија[уреди | уреди извор]
Налази се на 640-840 метара надморске висине, површине 3,62 км2, удаљено око 8 км од општинског центра. Припада мјесној заједници Шековићи. Разбијеног је типа, а засеоци су: Василићи, Видовићи, Гредина, Дукићи, Мићићи и Ристићи. Смјештено је на брдовитом терену, богатом пашњацима и ливадама. Ободом атара протичу потоци Богаташ и Чаиновац.[3]
Историја[уреди | уреди извор]
Село је названо по породици Ђурић. На локалитету Врљина нађени су остаци грађевина, за које се сматра да су из бронзаног или гвозденог доба. Некада су у селу живјеле и породице Ђурић и Пајкић. Према предању, преци данашњих становника дошли су из околине Невесиња у село Тепен, а одатле на простор данашњег села Ђурићи. Солунски добровољци били су: Јован Аћимовић, Давид Видовић, Вићо, Марко и Обрен Ристић. У Другом свјетском рату погинуло је 19 бораца Народноослободилачке војске Југославије и 12 цивила, а у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995. два борца Војске Републике Српске. Становништво се углавном бави пољопривредом. Од 1955. до осамдесетих година ХХ вијека ђаци су похађали основну школу у сусједном селу Марковићи, а отад у Шековићима, гдје се налази и најближа црква. У атару постоји гробље Вуков до, а дио мјештана сахрањује се на гробљу Бетежица у Марковићима. Село је добило електричну енергију 1970. године. Локални водоводи спроведени су са извора Авдин до, Врела и Точак. Кроз атар пролази асфалтни пут Подпола-Марковићи, изграђен 2002. године.[3]
Становништво[уреди | уреди извор]
Село је 1879. имало 26 домаћинстава и 177 становника (православци); 1910. - 230 становника; 1948. - 283; 1971. - 215; 1991. - 104; 2013. - 23 домаћинства и 45 становника (Срби). Породице Аћимовић, Василић, Васић, Видовић, Дукић, Максимовић, Мићић, Ристић славе Ђурђевдан.[3]
| Демографија[4][5][6][7][2] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1879. | 177 | |
| 1910. | 230 | |
| 1948. | 283 | |
| 1971. | 215 | |
| 1981. | 140 | |
| 1991. | 104 | |
| 2013. | 45 | |
Види још[уреди | уреди извор]
| Насељена мјеста | Акмачићи, Ашћерићи, Башићи, Бетањ, Бобари, Велика Њива, Видаковићи Врела, Врело, Добрић, Доле, Ђурићи, Зупци, Јавор, Јелачићи, Калабаче, Каштијељ, Коријен, Мајдан, Марковићи, Миловановићи, Папраћа, Пелемиши, Петровићи, Плазаче, Победарје, Подпола, Рашево, Селиште, Стрмица, Ступари, Сучани, Тепен, Трново, Тупанари, Удбина, Чанићи, Џанојевићи, Шековићи | .svg) |
|---|---|---|
| Мјесне заједнице | МЗ Жељезник, МЗ Каштјељ, МЗ Папраћа, МЗ Тишча, МЗ Центар | |
| Цркве и манастири | ||
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Општина Шековићи: Статут општине Шековићи[мртва веза] (језик: српски)
- ^ а б „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 8. 11. 2021. г. Приступљено 8. 11. 2021.
- ^ а б в Енциклопедија Републике Српске. 3, Д-Ж. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2020. стр. 597. ISBN 978-99976-42-37-0.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 8. 11. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 8. 11. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 100)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 8. 11. 2021.