Деблокада Дечана
| Деблокада Дечана | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Рата на Косову и Метохији | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
 МУП Србије .svg) Војска Југославије |
 ОВК | ||||||
| Јачина | |||||||
| 500 војника и полицајаца (ПЈП, ЈСО) | око 2.500 — 3.000 терориста | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
| 1 погинули полицајац, 5 рањених полицајаца | око 40 погинулих | ||||||
Деблокада Дечана је назив за организована офанзивна дејства Војске Југославије и МУП-а Србије према јединицама ОВК почетком јуна 1998. године са циљем елиминације албанских терориста и ослобађања ширег подручја општине Дечани на подручју југозападног дела Косова и Метохије. Ово подручје је пуна два месеца, у периоду април - мај 1998. године, било под потпуном контролом ОВК. У овом периоду ОВК је извела више офанзивних акција усмерених на полицију и цивиле и починила више злочина над локалним становништвом. Због потпуне блокаде овог подручја и немогућности нормалног функционисања свакодневних животних активности, снаге безбедности СР Југославије су извеле акцију деблокаде током које су јединице ОВК савладане и натеране на повлачење.
Акције ОВК које су изазвале деблокаду
[уреди | уреди извор]Током пролећа 1998. године ОВК прераста у велику војно-терористичку организацију. Читаво албанско становништво Метохије и Дренице се дигло на оружје. Значајне снаге ОВК је концентрисала на југозападу Косова и Метохије, у пограничном делу између Србије и Албаније, тј. на подручју општина Дечани и Ђаковица, ради прихвата оружја које се свакодневно преносило преко тешко проходних Јуничких планина и Паштрика. Град Дечани и околна села су још током 1996. и 1997. године били мета терористичких напада на цивиле и полицијске патроле и с правом се може рећи да је у овом подручју и отпочела терористичка активност ОВК. Јабланичка формација ОВК под командом Рамуша Харадинаја, запосела је одређени број села око пута Ђаковица - Дечани - Пећ, држећи ову саобраћајницу под потпуном блокадом.
Почетком пролећа 1998. године, сва српска села од Пећи до Дечана остала су готово пуста. Збегови Срба су се кретали највише ка Дечанима где је било посебно драматично. Ово место је било у потпуном вишемесечном окружењу терористичких снага, одсечено од територије под надзором безбедносних снага Републике Србије, претрпано српским избеглицама, без електричне струје и телефонских веза. У пролеће 1998. године ОВК изводи неколико војних акција око Дечана, чиме се безбедносна ситуација додатно погоршава. Нарочито критично било је у периоду 19 - 22. април када су се водили тешки окршаји полиције и ОВК у селу Бабалоћу, а чак 123 српске избегличке породице из Бабалоћа морале су да се привремено иселе у Дечане.
Ситуација у Дечанском и Пећком региону највише се погоршава крајем маја 1998. године. Све је почело 24. маја када је полиција опколила и уништила терористичку групу у селу Прилеп када је један терориста погинуо а неколико рањено. У наредним данима терористи изводе неколико осветничких напада. Код села Бабалоћа 25. маја киднаповани су полицајци Раде Попадић и Никола Јовановић, а код села Истинић нападнут је полицајац Гојко Гојковић. Истог дана терористи ОВК су из заседе код села Љубенић ранили три цивила. У Дечанима је 26. маја ликвидирана ватреним оружјем Јулка Ђуричковић. Њено тело је пронашао супруг Вељко, који је након тога извршио самоубиство. Наредног дана око Дечана трају напади ватреним оружјем на возила на путевима. Терористи су 29. маја напали полицијску јединицу која је покушала да пробије обруч око Дечана и снабде град. Истог дана, у нападу на полицијску станицу у Челопеку погинуо је полицајац Драган Дјелановић, а тешко је рањен Радојица Јанковић. У вечерњим сатима 30. маја на подручју Дечана лакше су рањена два полицајца. У селу Лоћане код Дечана, 31. маја, у терористичком нападу убијена је старица Видосава Симовић. У околини Дечана у сукобу са терористима 31. маја погинуо је полицајац Душан Урошевић.
Извођење деблокаде
[уреди | уреди извор]Деблокада Дечана је почела 1. јуна 1998. године и тада по први у борбама против ОВК у унутрашњости Космета, поред снага МУП-а Србије, учествује и Војска Југославије. Већ 3. јуна агенција Ројтерс јавља да су српске безбедносне снаге деблокирале и очистиле Дечане и околину од терористичких снага. Борбе за деблокаду Дечана, које су имале обележје праве ратне операције, трајале су неколико дана и у њима је један полицајац погинуо, а петорица су рањена. Погинули полицајац био је припадник ЈСО-а Жељко Шијан (1960), који је настрадао у сукобу са терористима у селу Горњи Црнобрег код Дечана када је српска полиција уништила већу групу терориста. Борбе су се водиле и у рејону села Врановац, Истинић и Белег, која су смештена уз албанску границу. Ужасно је. Пуца се са свих страна. Никада нисам могао да замислим борбе тог интензитета, рекао је један припадник полиције. Представници косовских Албанаца тврдили су да је на десетине њихових сународника погинуло у борбама, док је полиција објавила да није било цивилних жртава него да су изгинули само терористи. По тврдњама полиције, у овој операцији погинуло је око 40 албанских терориста. Неки делови самог места Дечана су били готово разрушени и опустели по завршетку ове операције српских снага, највеће још од деблокаде Доњег Преказа.
У току деблокаде Дечана здружене снаге војске и полиције су нанеле тежак ударац терористима, пресецајући њихове путеве за снабдевање и повлачење. Припадници ОВК су пружили жесток отпор јер су на својим положајима били добро укопани. Свака кућа на потезу од Дечана до Ђаковице претворена је у тврђаву. Сатима су се водиле борбе око ослобађања појединих кућа и махала, терористи би се повлачили само под јаким притиском. То објашњава релативно мали број жртава за такву операцију, али и тако много уништених и оштећених кућа. Читаво подручје југозападног Космета је очишћено од терориста, са изузетком села Јуник, које је изостављено у овој операцији због велике концентрације цивила на том подручју.
Последице
[уреди | уреди извор]Упоредо са жестоким борбама које су вођене у овом региону, почело је и исељавање Албанаца. У току борби око Дечана, по проценама Уједињених нација, у привременим збеговима се нашло најмање 65.000 Албанаца. Представници косовских Албанаца тврдили су да је на десетине хиљада њихових сународника избегло. Власти у Тирани помињале су да је 20.000 Албанаца са Косова избегло у Албанију, а да је у Црну Гору избегло 8.500 Албанаца. Полиција је тврдила да су албанске цивиле из села дуж пута Ђаковица - Дечани - Пећ истеривали припадници ОВК, да би од њихових кућа правили утврђења. И сам командант ОВК за оперативну зону Дукађин, којој је припадало и Дечане, Рамуш Харадинај, признао је да су терористи евакуисали албанско становништво, односно протерали их из села у планине, а за то су оптуживали српску страну. Војни органи СРЈ су такође одбацили наводе о десетинама хиљада избеглих у Албанију јер су граничари Војске Југославије потпуно контролисали границу и тих дана већих избегличких колона није било.
Дипломате које су почетком јуна 1998. посетиле Дечане у организацији југословенског Министарства унутрашњих послова, изјавиле су да је подручје Дечана право бојно поље где се водила окрутна пешадијска битка. Један од њих је рекао да је око 60 одсто кућа уништено минобацачком ватром и пешадијским оружјем, али да нема доказа да су српске снаге користиле тешку артиљерију . Други су пак, били мало блажи. Није тако лоше како се очекивало. Није све тако разрушено као што се наводи у ранијим извештајима, оцена је једног из групе 60 дипломата. Један од његових колега је рекао да је јужни део насеља Дечани знатно оштећен, али то је далеко од Вуковара из 1991. године, с којим је део штампе поредио Дечане.
Истог дана када су дипломате посетиле подручје, огласила илегална ОВК, позивајући све косовске Албанце, мушкарце од 18 до 55 година, да се прикључе борби за ослобођење земље. Штаб ОВК је тражио да косовски Албанци узму оружје у руке, заузму стратешке позиције и боре се против српских снага. Врх те организације, како је саопштено, последњи пут позива албанске политичке субјекте да безрезервно подрже ОВК, прикључе се и заједнички пруже отпор.
Међународне реакције поводом ситуације на КиМ
[уреди | уреди извор]Деблокада Дечана и други окршаји били су повод за жестоке осуде међународне заједнице због свеукупне ситуације на Космету. Већ 8. јуна Савет Безбедности УН је увео ембарго на инвестиције у Савезну Републику Југославију. САД и ЕУ су оптужиле Србију за ратне злочине, етничко чишћење и хуманитарну катастрофу, па је под овим изговором НАТО распоредио трупе у Албанији и Македонији, и 11. јуна министри одбране земаља чланица НАТО-а су донели Декларацију о припремама плана за интервенцију на КиМ. ЕУ је је проширила санкције против СРЈ уводећи забрану комерцијалних летова авиона југославенских авио-компанија у свих 15 земаља чланица ЕУ, с циљем да се појача притисак на Слободана Милошевића. Јапанска влада је замрзнула југословенску имовину у тој земљи и забранила давање извозних кредита СРЈ. У исто време Контакт група је захтевала од Србије да повуче своје специјалне снаге из покрајине, омогући несметано кретање западних дипломата на подручју Космета, омогући повратак избеглицама и започне дијалог са Албанцима.
Албанија је ванредно реаговала због ситуације на Космету: Дубоко смо уверени да је геноцид који спроводе српске власти на Косову последица институционалне политике геноцида и државног тероризма који се спроводи помоћу војног, паравојног и полицијског механизма против косовских Албанаца. Отпор који пружа албанско становништво у самоодбрани од такве политике не може се назвати тероризмом.
СРЈ је подршку тражила од Русије, али после сусрета Слободана Милошевића и Бориса Јељцина 16. јуна у Москви, Србија је пристала да удовољи захтевима Контакт групе и повуче своје специјалне снаге са Космета, али под условом да престану терористичке активности ОВК, до чега није дошло. Још док је Милошевић био на путу, 13 земаља чланица НАТО пакта је извело ваздушну војну вежбу Одлучни орао на небу Албаније и Македоније, са циљем отворене војне поруке и претње Србији.
