Крупачка бањица

Координате: 43° 14′ 33″ С; 22° 20′ 28″ И / 43.2425° С; 22.341111° И / 43.2425; 22.341111
С Википедије, слободне енциклопедије
43° 14′ 33″ С; 22° 20′ 28″ И / 43.2425° С; 22.341111° И / 43.2425; 22.341111
Крупачка бањица
Тип Крашко
Издашност 0,10 — 0,15 m3/s
Температура воде 16,5 — 17,5 °C
Планински венац Сврљишке планине
Геопростор Белопаланачка котлина
Област Југоисточна Србија
Држава Србија
Крупачка бањица на карти Србије
Крупачка бањица

Крупачка бањица је термоминерални лековити крашки извор у сливу реке Нишаве у Белопаланачкој котлини.[1]

Положај[уреди | уреди извор]

Крупачка бањица се налази западно од села Крупца, ка Божином оку близу Крупачког врела званог „Модро око”, у општини Бела Паланка у Пиротском округу.

Географске одлике[уреди | уреди извор]

Крупачка бањица се налази непосредно испод сипара и вертикалних стена Рустичине, на самој ивици алувијалне равни реке Нишаве, на висини 1 — 1,5 m изнад нивоа реке, у разбијеним извориштима, на додиру дна котлине и кречњачког обода.

Извориште

Нема одређено извориште, које је разуђено, а вода избија из сипарског материјала на више места, тако да је изворишна зона дугачка скоро 50 m. Испод изворишта је образовано, велико, тресетиште које се пружа до обале реке.[2]

Издашност извора је процењена на 10 – 15 l/s, а температуре воде се креће од 16,5 — 17,5 степени.[3]

Након дестабилизацију нивоа воде, која је уследила после каптирања врела Модрог ока, једини извор за напајање тресаве је преостала Крупачка бањица.[4]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Др Јован Б. Петровић, Дубинска крашка врела у кршу Источне Србије. Гласник СГД, UDC 911.2:551.4(497.11) свеска LXXXII - Бр. 2 2002. Оригиналан научни рад стр. 3-17
  2. ^ Петровић, Ј. (1998). Природа Беле Паланке и средњег Понишавља. Институт за географију, Нови Сад
  3. ^ Петровић Ј. (1953): Извори, врела и тресаве у Белопаланачкој котлини, Гласник Српског географског друштва бр.1, Београд
  4. ^ Крупачка бањица У: Термоминералне воде, Преглед испитиваних минералних и термално минералних извора”. Општина Бела Паланка. Приступљено 12. 3. 2019. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Основна геолошка карта СФРЈ, (1971). Бела Паланка 1:100000, Лист К 34-33, Ниш 1:100000, Лист К34-32, Савезни геолошки завод, Београд.
  • Топографске карте Србије, размере 1:50000 (листови: Бела Паланка 3 и Бела Паланка 4); размере 1:100000 (листови: Ниш и Бела Паланка) и 1:200000 (лист Ниш)
  • Цвијић, Ј. (1996). Сува планина и карст Валожја. Сабрана дела Јована Цвијића, Књига 13, Морфологија и хидрографија Источне Србије, Српска академија науке и уметности и Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, p. 194-200.
  • Цвијић, Ј. (1996). Извори, тресаве и водопади у Источној Србији. Сабрана дела Јована Цвијића, Књига 13, Морфологија и хидрографија Источне Србије, Српска академија науке и уметности и Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, p. 97-193.
  • Станковић, С. (1997). Географија Понишавља, Српско географско друштво, Београд.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]