Завојско језеро

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Завојско језеро
ZavojskoJezeroNov2012-01.JPG
Завојско језеро
Координате43°14′32″ СГШ; 22°40′15″ ИГД / 43.242202° СГШ; 22.670889° ИГД / 43.242202; 22.670889 Координате: 43°14′32″ СГШ; 22°40′15″ ИГД / 43.242202° СГШ; 22.670889° ИГД / 43.242202; 22.670889
ПритокеВисочица
ОтокеВисочица
Земље басена Србија
Површина5.53 km2
Макс. дубина90 m
Запремина0.17 km3
Над. висина612 m
Завојско језеро на мапи Србије
Завојско језеро
Завојско језеро

Завојско језеро је вештачко језеро, које се налази у југоисточној Србији, 17 km североисточно од Пирота, на средњем делу тока реке Височице. Настало је 1963. године, када је велико клизиште направило природну брану, која је касније надвишена изградњом вештачке бране.[1]

Локација[уреди]

Завојско језеро налази се у југоисточном делу Србије, око 17 km северно од Пирота. Налази се на Старој планини, у делу званом Висок, на средњем делу тока реке Височице. Садашња вештачка брана налази се око 1 km низводно од некадашњег села Завој, које је настанком језера потопљено, и по коме је језеро и добило назив. Притоке Завојског језера су Височица, Гостушка река и Белска река, док је једина отока језера Височица. Знатна количина воде језера тунелом се одводи до Хидроелектране Пирот, која је користи за покретање генератора. Око и у близини језера налазе се и села: Паклештица, Бела, Гостуша.

Постанак[уреди]

Завојско језеро

Завојско језеро је урвинско језеро настало колувијалним процесом и, заједно са Јовачким језерима, представља једини феномен такве врсте на територији Србије. Природна брана настала је после обилних падавина у зиму 1963. године. Падине Старе планине почеле су да клизе и приликом тога велике количине земље преградиле су реку.[2] То се десило захваљујући обешумљавању и огољавању земљишта дестабилизованог током наглог отапања снега који је обилно падао те зиме. Мештани томе нису придавали значај, јер се то дешавало и раније после падавина, па су сматрали да ће и тада проћи без веће штете. Међутим, десетак дана после тога, у ноћи између 23. и 24. фебруара Изворским долом потекла је буијица раздробљене и расквашене земље услед клизања огромних размера. Највеће померање тла десило се 25. фебруара. Маса тла која је клизила била је дуга 1,3 km и ширине од 160 до 220 m, што је представљало запремину од око 240.000 m³.[3] Природна брана била је висока преко 50 m, а њена нестабилност претила је да доведе до пробијања и наглог изливања акумулиране воде, чиме би била потпопљена сва насеља која се налазе низводно; постојале су тврдње да би био угрожен чак и Ниш. Релативно брзом реакцијом војске, природна брана је пробијена, чиме је омогућено њено надвишење и изградња вештачке бране, која и данас постоји.

Вода овог језера се данас користи за покретање генератора Хидроелектране Пирот.

Настанак језера - потоп села Завој

Хидрографске особине[уреди]

Карактеристике језера од настанка до изградње бране[уреди]

Језеро Завој припада групи урниских језера, која представљају подгрупу језера чији басени настају радом спољашњих сила. Језеро се након настанка, 26. фебруара 1963. године, непрестано и врло брзо увећавало. Приликом стварања потопљено је око 170 ha земљишта.[4] У том периоду, тачније 23. марта 1963. године, језеро је достигло своју дужину од 7,2 km и налазило се на надморској висини од 568 m. Због разуђености и бројних залива, обим језера износио је око 20 km. Због клисуре у којој је језеро настало, није могло бити много широко, тако да је његова просечна ширина износила од 200m на најужим деловима, до 500m на најширијим деловима језера. За време високог водостаја, површина језера је отишла чак и до 3,1 km² што је сврстало језеро у већа језера. Тада је највећа дубина језера 220 m узводно од бране износила 33,15 m .[5] Температура воде није детаљно праћена; приликом настанка је температура воде била је између 4 до 5 °C, док би у току лета површински слој имао температуру и око 20 °C.[6] Језеро је исушено 1965. године због немогућности природне бране да задржи велику количину воде, па је због тога пројектовано њено надвишавање до висине од 75m, до висинске коте од 615 m. Новом браном требало је омогућити акумулирање око 147 милиона m³ корисне воде и укупну количина од око 160 милиона m³. Пројектована површина била је око 5,53 km², а дужина 16,35 km. То је представљало максималну дубину од 60 m и обим од 40 km. Језеро је требало да прима воду из Височице и Топлодолске реке.[7] Топлодолска река је требало да повећа дотицај воде за 36 милиона km³ годишње, а предвиђени протицај кроз језеро био је 10,4 m³·s-1. Захват воде за хидроелектрану пројектован је 3 km узводно од бране заједно са тунелом пречника 2,6 m дугим 7,5 km и цевоводом дужине 1,45 km до самих турбина. Планирана је производња електричне енергије од 149 GWh годишње.[8]

Коначне карактеристике након изградње бране[уреди]

На основу документације Хидроенергетике у Србији, изграђени тунел био је дужи од пројектованог и износи 8,5 km, а цевовод је дуг 2 km. Измене су направљене ради стабилизације тунела. Карактеристике саме бране су:[9]

Висина бране 86 m
Дужина круне 290 m
Ширина круне 10 m
Количина ископа 1.000.000 m³
Насип 1.650.000 m³
Количина бетона 32.000 m³
Оточни тунел 10,7 m² · 920 m
Доводни тунел R 4,2 m · 8.566 m
Инсталисана снага 80 MW
Акумулација воде 170.000.000 m³

Потенцијали за развој туризма[уреди]

Завојско језеро је омиљено излетиште Пироћанаца и Нишлија.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ ЈП Службени гласник и Општина Пирот, Лексикони градова Србије: Пиротски лексикон - Завојско језеро. Београд: 2012. ISBN 978-86-519-1244-6. стр. 88.
  2. ^ Пиротски зборник, друго издање Архивирано на сајту Wayback Machine (јул 14, 2014) (на језику: енглески), Мр. Стеван М. Станковић, Завојско језеро, страна 127, 1. пасус
  3. ^ Пиротски зборник, друго издање Архивирано на сајту Wayback Machine (јул 14, 2014) (на језику: енглески), Мр. Стеван М. Станковић, Завојско језеро, стран 128
  4. ^ Пиротски зборник, друго издање Архивирано на сајту Wayback Machine (јул 14, 2014) (на језику: енглески), Мр. Стеван М. Станковић, Завојско језеро, стран 130
  5. ^ Пиротски зборник, друго издање Архивирано на сајту Wayback Machine (јул 14, 2014) (на језику: енглески), Мр. Стеван М. Станковић, Завојско језеро, стран 131
  6. ^ Пиротски зборник, друго издање Архивирано на сајту Wayback Machine (јул 14, 2014) (на језику: енглески), Мр. Стеван М. Станковић, Завојско језеро, страна 132, 4. пасус
  7. ^ Пиротски зборник, друго издање Архивирано на сајту Wayback Machine (јул 14, 2014) (на језику: енглески), Мр. Стеван М. Станковић, Завојско језеро, стран 135
  8. ^ Пиротски зборник, друго издање Архивирано на сајту Wayback Machine (јул 14, 2014) (на језику: енглески), Мр. Стеван М. Станковић, Завојско језеро, стран 137
  9. ^ Хидротехника-Хидроенергетика, Завој 1982-1988 Завој

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]