Крупачка бањица
| Крупачка бањица | |
|---|---|
| Тип | Крашко |
| Издашност | 0,10 — 0,15 m3/s |
| Температура воде | 16,5 — 17,5 °C |
| Планински венац | Сврљишке планине |
| Геопростор | Белопаланачка котлина |
| Област | Југоисточна Србија |
| Држава | Србија |
  | |
Крупачка бањица је термоминерални лековити крашки извор у сливу реке Нишаве у Белопаланачкој котлини.[1]
Положај
[уреди | уреди извор]Крупачка бањица се налази западно од села Крупца, ка Божином оку близу Крупачког врела званог „Модро око”, у општини Бела Паланка у Пиротском округу.
Географске одлике
[уреди | уреди извор]Крупачка бањица се налази непосредно испод сипара и вертикалних стена Рустичине, на самој ивици алувијалне равни реке Нишаве, на висини 1 — 1,5 m изнад нивоа реке, у разбијеним извориштима, на додиру дна котлине и кречњачког обода.
- Извориште
Нема одређено извориште, које је разуђено, а вода избија из сипарског материјала на више места, тако да је изворишна зона дугачка скоро 50 m. Испод изворишта је образовано, велико, тресетиште које се пружа до обале реке.[2]
Издашност извора је процењена на 10 – 15 l/s, а температуре воде се креће од 16,5 — 17,5 степени.[3]
Након дестабилизацију нивоа воде, која је уследила после каптирања врела Модрог ока, једини извор за напајање тресаве је преостала Крупачка бањица.[4]
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Др Јован Б. Петровић, Дубинска крашка врела у кршу Источне Србије. Гласник СГД, UDC 911.2:551.4(497.11) свеска LXXXII - Бр. 2 2002. Оригиналан научни рад стр. 3-17
- ^ Петровић, Ј. (1998). Природа Беле Паланке и средњег Понишавља. Институт за географију, Нови Сад
- ^ Петровић Ј. (1953): Извори, врела и тресаве у Белопаланачкој котлини, Гласник Српског географског друштва бр.1, Београд
- ^ „Крупачка бањица У: Термоминералне воде, Преглед испитиваних минералних и термално минералних извора”. Општина Бела Паланка. Приступљено 12. 3. 2019.
Литература
[уреди | уреди извор]- Основна геолошка карта СФРЈ, (1971). Бела Паланка 1:100000, Лист К 34-33, Ниш 1:100000, Лист К34-32, Савезни геолошки завод, Београд.
- Топографске карте Србије, размере 1:50000 (листови: Бела Паланка 3 и Бела Паланка 4); размере 1:100000 (листови: Ниш и Бела Паланка) и 1:200000 (лист Ниш)
- Цвијић, Ј. (1996). Сува планина и карст Валожја. Сабрана дела Јована Цвијића, Књига 13, Морфологија и хидрографија Источне Србије, Српска академија науке и уметности и Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, p. 194-200.
- Цвијић, Ј. (1996). Извори, тресаве и водопади у Источној Србији. Сабрана дела Јована Цвијића, Књига 13, Морфологија и хидрографија Источне Србије, Српска академија науке и уметности и Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, p. 97-193.
- Станковић, С. (1997). Географија Понишавља, Српско географско друштво, Београд.