Лабудови
Лабудови Временски распон:
| |
---|---|
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Chordata |
Класа: | Aves |
Ред: | Anseriformes |
Породица: | Anatidae |
Род: | Cygnus Garsault, 1764 |
Типска врста | |
Cygnus cygnus | |
Врсте | |
6–7 види текст. | |
Синоними | |
Cygnanser Kretzoi, 1957 |
Лабудови (Cygnus) су род птица из породице Anatidae,[3] у коју још спадају гуске и патке. Лабудови се од гусака у ужем смислу разликују и дужим вратом који им омогућује претраживање дна дубљих вода, и величином тела које их чини највећим воденим птицама.
Лабудови су груписани са блиско сродним гускама у потпородици Anserinae где чине племе Cygnini. Понекад се сматрају посебном потпородицом Cygninae. Постоји шест живих и много изумрлих врста лабудова; поред тога, постоји врста позната као коскороба лабуд који се више не сматра једним од правих лабудова. Лабудови се обично паре једном у животном веку, мада понекад долази до „развода“, посебно након неуспеха гнежђења, а ако партнер умре, преостали лабуд ће се придружити другом. Број јаја у сваком насаду креће се од три до осам.[4]
Опис
[уреди | уреди извор]Лабудови су највећи постојећи чланови породице водених птица Anatidae, и међу највећим птицама летећим. Највеће живуће врсте, укључујући немог лабуда, лабуда трубача и великог лабуда, могу достићи дужину од преко 1,5 m (59 in) и тежити преко 15 kg (33 lb). Распон њихових крила може бити преко 3,1 m (10 ft).[5] У поређењу са сродним гускама, они су много већи и имају пропорционално већа стопала и врат.[6] Одрасли такође имају део коже без перја између очију и кљуна. Полови су слични по перју, али су мужјаци генерално већи и тежи од женки.[7] Највећа врста лабудова икада била је изумрли Cygnus falconeri, џиновски лабуд који не лети познат по фосилима пронађеним на медитеранским острвима Малта и Сицилија. Сматра се да је његов нестанак резултат екстремних климатских флуктуација или доласка супериорних предатора и конкурената.[8]
Перје лабудова је или потпуно бело, или је мешавина црног и белог, при чему бела варијанта може понекад имати црне врхове крила. Црни лабудови су једина црна врста лабудова. Имају беле врхове крила и изражено црвено обојене кљунове. Мужјаци и женке су увек врло слични, без полног диморфизма. Распон крила им може достићи два метра, а могу тежити 15 килограма. Супротно крилима, ноге су им релативно кратке, тако да лабудови на тлу делују прилично неспретно. Но зато имају врло снажне летне мишиће, па могу прелетети и више од хиљаду километара до својих гнездишта на северу. Оба родитеља заједно брину о младунцима. Остају с њима до године дана. Наводи о животном веку лабудова су врло различити. Крећу се од 19 па до 50 година, а делом и пуно више од тога.
Врсте лабудова на северној хемисфери имају чисто бело перје, али врсте на јужној хемисфери су помешане црно-бело. Аустралијски црни лабуд (Cygnus atratus) је потпуно црн осим белог летећег перја на његовим крилима; пилићи црних лабудова су светлосиви. Јужноамерички црноврати лабуд има бело тело са црним вратом.[9]
Лабудове ноге су обично тамноцрносиве боје, осим јужноамеричког црновратог лабуда, који има ружичасте ноге. Боја кљуна варира: четири субарктичке врсте имају црне кљунове са различитим количинама жуте боје, а све остале су црвене и црне са шарама. Иако птице немају зубе, лабудови, као и други припадници Anatidae, имају кљунове са назубљеним ивицама који изгледају као мали тестерасти 'зуби' у склопу кљунова који се користе за хватање и јело водених биљака и алги, али и мекушаца, малих риба, жаба, и црва.[10] Код немог лабуда и црновратог лабуда, оба пола имају меснату квржицу у дну кљунова на горњој доњој чељусти, познату као кврга, која је већа код мужјака, зависи од стања и мења се сезонски.[11][12]
Расподела и кретање
[уреди | уреди извор][[Даотетка:Whooper-swan.jpg|мини|десно|Велики лабудови мигрирају са Исланда, Гренланда, Скандинавије и северне Русије у Европу, централну Азију, Кину и Јапан]]
Лабудови се углавном налазе у умереним срединама, ретко се јављају у тропима. Група лабудова у лету се зове беви или клин.[13] Четири (или пет) врста се јављају на северној хемисфери, једна врста се налази у Аустралији, једна изумрла врста је пронађена на Новом Зеланду и на Чатамским острвима, а једна врста је распрострањена у јужној Јужној Америци. Они нису присутни у тропској Азији, Централној Америци, северној Јужној Америци и читавој Африци. Једна врста, неми лабуд, унета је у Северну Америку, Аустралију и Нови Зеланд.[6]
Неколико врста је миграторно, било у потпуности или делимично. Неми лабуд је делимичан мигрант, који живи у подручјима Западне Европе, док је у потпуности миграторан у Источној Европи и Азији. Лабуд чикавац и лабуд из тундре су у потпуности селице, а лабудови трубачи су скоро у потпуности мигрирајући.[6] Постоје извесни докази да је црноврати лабуд миграторан преко дела свог опсега, али детаљне студије нису утврдиле да ли су ова премештања миграције на дагими или кратким дометима.[14]
Понашање
[уреди | уреди извор]Лабудови се хране у води и на копну. Готово су у потпуности биљоједи, иако могу јести мале количине водених животиња. У води се храна добија уздизањем или трзањем, а њихова исхрана се састоји од корена, кртола, стабљика и листова водених и потопљених биљака.[6]
Лабудови су познати по томе да се паре на доживотни рок, и обично се везују чак и пре него што достигну полну зрелост. Лабудови трубачи, на пример, који могу да живе чак 24 године и почињу да се размножавају тек са 4–7 година, формирају моногамне парне везе већ са 20 месеци.[15] „Развод“, иако ретко, се ипак дешава; једна студија немих лабудова је утврдила стопу од 3% за парове који се успешно размножавају и 9% за парове који се не размножавају.[16] Везе унутар парова се одржавају током целе године, чак и код друштвених и миграторних врста попут мал лабуда, који се окупљају у великим јатима у зимовањима.[17] Лабудова гнезда су на тлу близу воде и око метар у пречнику. За разлику од многих других патака и гусака, мужјак помаже у изградњи гнезда, а такође ће се смењивати у инкубацији јаја.[18] Поред патака звиждача, лабудови су једини анатиди који то чине. Просечна величина јајета (за немог лабуда) је 113×74 mm, тежине 340 g, величине насада од 4 до 7, а период инкубације траје 34–45 дана.[19] Лабудови веома великој мери штите своја гнезда. Они ће немилосрдно напасти све што виде као претњу својим пилићима, укључујући људе. Могуће је да се у једном таквом нападу један човек удавио.[20][21] Интраспецифично агресивно понашање заштите младих показује се чешће него интерспецифично понашање за храну и склониште. Агресија према другим врстама је више изражена код Бевикових лабудова.[22]
Систематика
[уреди | уреди извор]Лабудови у ужем смислу су врсте рода Cygnus, који се, већ према гледању, деле на 5 односно 7 врста. Јужноамерички коскороба лабуд (Coscoroba coscoroba) је једина врста рода Coscoroba.
Докази сугеришу да је род Cygnus еволуирао у Европи или западној Евроазији током миоцена, распростирући се широм северне хемисфере до плиоцена. Када се јужна врста одвојила није познато. Неми лабуд је очигледно најближи роду Cygnus са јужне хемисфере;[23] његове навике држања закривљеног (не равног) врата и напетих (не у равни) крила, као и боја кљуна указују на то да је његов најближи живи сродник црни лабуд. Имајући у виду биогеографију и изглед подрода Olor, сматра се вероватним да су они новијег порекла, на бази евиденције о њиховим савременим распонима (који су углавном били ненасељиви током последњег леденог доба) и велике сличности међу таксонима.[1]
Филогенија
[уреди | уреди извор]Cygnus |
| |||||||||||||||||||||||||||
Врсте
[уреди | уреди извор]Прави лабудови (Cygnus) смештено у племе (Cygnini):
- Црни лабуд (C. atratus)
- Црноврати лабуд (C. melanocoryphus)
- Лабуд грбац (C. olor)
- Лабуд трубач (C. buccinator)
- Мали лабуд (C. columbianus)
- Патуљасти лабуд (C. bewickii или C. c. bewickii)
- Велики лабуд (C. cygnus)
- Новозеландски лабуд (C. sumnerensis) †
Коскороба лабудови (Coscoroba) у оквиру потпородице Anserinae има несигуран положај (непознато ком племену припада):
- Коскороба лабуд (C.coscoroba)
Лабудови и човек
[уреди | уреди извор]Лабудови су често надахњивали људску машту. О томе сведочи појам лабудова песма као и бајка „Ружно паче”. У тој бајци, као и иначе у европској митологији лабуд симболизује зрелост и довршеност, а у уметности се често користи као алегорија за чистоћу.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б Northcote, E. M. (1981). „Size difference between limb bones of recent and subfossil Mute Swans (Cygnus olor)”. J. Archaeol. Sci. 8 (1): 89—98. doi:10.1016/0305-4403(81)90014-5.
- ^ „Fossilworks Cygnus Garsault 1764 (waterfowl) Reptilia – Anseriformes – Anatidae PaleoDB taxon number: 83418 Parent taxon: Anatidae according to T. H. Worthy and J. A. Grant-Mackie 2003 See also Bickart 1990, Howard 1972, Parmalee 1992 and Wetmore 1933”. Архивирано из оригинала 22. 01. 2021. г. Приступљено 21. 03. 2021.
- ^ „ENCYCLOPÆDIA BRITANNICA Swan”.
- ^ „Swan Breeding Profile: Pairing, Incubation, Nesting / Raising of Young”. Приступљено 5. 7. 2018.
- ^ Madge, Steve; Burn, Hilary (1988). Waterfowl: An Identification Guide to the Ducks, Geese, and Swans of the World. Boston: Houghton Mifflin. ISBN 978-0-395-46727-5.
- ^ а б в г Kear, Janet, ур. (2005). Ducks, Geese and Swans. Bird Families of the World. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-861008-3.
- ^ Young, Peter (2008). Swan. London: Reaktion. стр. 13. ISBN 978-1-86189-349-9.
- ^ „Mindat.org”. www.mindat.org. Приступљено 2021-11-27.
- ^ Young, Peter (2008). Swan. London: Reaktion. стр. 18—27. ISBN 978-1-86189-349-9.
- ^ "Mute Swan. Feeding" Архивирано 25 децембар 2014 на сајту Wayback Machine, Royal Society for the Protection of Birds
- ^ Young, Peter (2008). Swan. London: Reaktion. стр. 20 and 27. ISBN 978-1-86189-349-9.
- ^ Horrocks, N., Perrins, C. and Charmantier, A., 2009. Seasonal changes in male and female bill knob size in the mute swan Cygnus olor. Journal of avian biology, 40(5), pp.511-519.
- ^ Lipton, James (1991). An Exaltation of Larks (на језику: енглески). Viking. ISBN 978-0-670-30044-0.
- ^ Schlatter, Roberto; Navarro, Rene A.; Corti, Paulo (2002). „Effects of El Nino Southern Oscillation on Numbers of Black-Necked Swans at Rio Cruces Sanctuary, Chile”. Waterbirds. 25 (Special Publication 1): 114—122. JSTOR 1522341.
- ^ Ross, Drew (1998). „Gaining Ground: A Swan's Song”. National Parks. 72 (3–4): 35. Архивирано из оригинала 26. 3. 2014. г.
- ^ Berger, Michele (11. 6. 2018). „Till Death do them Part: 8 Birds that Mate for Life”. National Academies Press (US). Приступљено 11. 6. 2018 — преко www.audubon.org.
- ^ Scott, D. K. (1980). „Functional aspects of the pair bond in winter in Bewick's swans (Cygnus columbianus bewickii)”. Behavioral Ecology and Sociobiology. 7 (4): 323—327. S2CID 32804332. doi:10.1007/BF00300673.
- ^ Scott, Dafila (1995). Swans. Grantown-on-Spey, Scotland: Colin Baxter Photography. стр. 51. ISBN 978-0-948661-63-1.
- ^ "Mute Swan". British Trust for Ornithology
- ^ Waldren, Ben (16. 4. 2012). „Killer Swan Blamed for Man's Drowning”. Yahoo News. Архивирано из оригинала 7. 8. 2014. г.
- ^ „Who, What, Why: How dangerous are swans?”. BBC News. 17. 4. 2012. Архивирано из оригинала 17. 4. 2012. г.
- ^ Wood, Kevin A.; Ham, Phoebe; Scales, Jake; Wyeth, Eleanor; Rose, Paul E. (7. 8. 2020). „Aggressive behavioural interactions between swans (Cygnus spp.) and other waterbirds during winter: a webcam-based study”. Avian Research. 11 (1): 30. ISSN 2053-7166. doi:10.1186/s40657-020-00216-7 .
- ^ del Hoyo, ур. (1992). Handbook of the Birds of the World, Volume 1. Lynx Edicions.
- ^ Boyd, John H. „Anserini species tree” (PDF). Приступљено 22. 1. 2020.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Документарна серија „Градске птице“, „лабуд“, објављена 2012. године (језик: српски)
- „Swan”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 26 (11 изд.). 1911.
- Louchart, Antoine; Mourer-Chauviré, Cécile; Guleç, Erksin; Howell, Francis Clark & White, Tim D. (1998). „L'avifaune de Dursunlu, Turquie, Pléistocène inférieur: climat, environnement et biogéographie.”. C. R. Acad. Sci. Paris IIA. 327 (5): 341—346. doi:10.1016/S1251-8050(98)80053-0. [French with English abridged version]
- A History of British Birds
- „Swan”. New International Encyclopedia. 1905.
- „Swan”. The New Student's Reference Work. 1914.