Мартин Клижан

С Википедије, слободне енциклопедије
Мартин Клижан
Мартин Клижан на Ролан Гаросу 2019.
Лични подаци
НадимакKlizko (Клишко)[1]
Датум рођења(1989-07-11)11. јул 1989. (34 год.)
Место рођењаБратислава, ССР, ЧССР
ДржављанствоСловачка
Висина1,91 m
Маса85 kg
ПребивалиштеБратислава, Словачка
Информације о каријери
Про. каријера2007–
ИграЛевом руком; дворучни бекхенд
ТренерЛадислав Симон (?–2010)
Карол Кучера (2010–2013)[2]
Мартин Дам (2013–2015)[3]
Доминик Хрбати (2017–2019)[4][5][6]
Мартин Хромец (2015–2017, 2019–)[7][8][9]
Зарада5.461.094 $
АТП профилwww.atpworldtour.com/en/players/martin-klizan/k966/overview
Појединачно
Победе—порази149—153 (49,34% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу)
Освојени турнири6 (7 челенџера, 4 фјучерса)
Изгубљена финала1
Најбољи пласманБр. 24 (27. април 2015)
Тренутни пласманБр. 151 (14. децембар 2020)
Успех на гренд слем турнирима
ОП Аустралије3К (2014)
Ролан Гарос3К (2014, 2019)
Вимблдон2К (2012)
ОП САД4К (2012)
Остали турнири
Олимпијске игре1К (2012)
Парови
Победе—порази38—58 (39,58% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу)
Освојени турнири4 (4 челенџера, 3 фјучерса)
Изгубљена финала0
Најбољи пласманБр. 73 (4. мај 2015)
Тренутни пласман–
Успех на гренд слем турнирима — парови
ОП Аустралије2K (2013)
Ролан Гарос1K (2013, 2014, 2015, 2016, 2017, 2019)
Вимблдон2K (2014)
ОП САД1K (2012, 2013, 2014, 2015, 2016)
Остали турнири — парови
Олимпијске игре1К (2012)
Мешовити парови
Победе—порази2—1 (66,67% на Гренд слем турнирима)
Успех на гренд слем турнирима — мешовити парови
ОП Аустралије–
Ролан Гарос–
Вимблдон3K (2014)
ОП САД–
Тимска такмичења
Дејвис купПО (2007, 2014, 2015)
Ажурирано: 14. децембар 2020..

Мартин Клижан (слч. Martin Kližan; Братислава, 11. јул 1989) је словачки тенисер који је свој најбољи пласман у синглу достигао 27. априла 2015. када је заузимао 24. место на АТП листи.

Каријера[уреди | уреди извор]

Почео је да игра тенис у трећој години, са својим оцем. Тениски узори током одрастања били су му Марат Сафин и Горан Иванишевић. Омиљена подлога му је шљака а ударац форхенд. 2012. је добио награду АТП-а за новајлију године (ATP World Tour's newcomer of the year award).[1]

У јуниорској конкуренцији освојио је Отворено првенство Француске 2006. године.[10] Био је на првом месту ИТФ листе јуниора.

Од 2007. се такмичи у сениорској конкуренцији и до сада је освојио је шест титула у појединачној и четири у конкуренцији парова. Прву титулу осваја 2012. у Санкт Петербургу[11], а другу 2014. у Минхену.[12] Оба пута у финалу је победио италијанског тенисера Фабија Фоњинија. Трећу титулу осваја у Казабланки победом против Данијела Химена-Травера у два сета.[13] Током 2016. осваја прве турнире из серије 500 (у Ротердаму је савладао Гаела Монфиса у финалу[14] а у Хамбургу Пабла Куеваса).[15]

У финалу турнира у Кицбилу 2018. био је бољи од Дениса Истомина. То је било прво финале које су играли квалификанти још од турнира у Сиднеју 2015. и тек друго почев од 1990. Клижан је тако стигао до своје шесте титуле у синглу, чиме је изједначио рекорд Ернестса Гулбиса за највише добијених финалних мечева без пораза на АТП турнирима (6:0).[16]

Први пораз у финалу неког АТП турнира доживео је 2018. у Санкт Петербургу где је у мечу за титулу од њега био бољи Доминик Тим.[17]

Дана 3. октобра 2014. Клижан је у Пекингу остварио највећу победу каријере савладавши другог тенисера света Рафаела Надала у три сета.[18]

Опрема[уреди | уреди извор]

Од старта сезоне 2016. уместо рекета марке Head почео је користи Babolat.[19] Међутим, после пораза у првим колима у Дохи и Сиднеју одлучио је да се врати на стари рекет, само три недеље касније.[20]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Мартинов отац се зове Милан Клижан а мајка Дарина је универзитетски професор. Има једну сестру која се зове Наталија. Његов рођак, Радован Кауфман освајач је златне медаље на Параолимпијским играма у Сиднеју 2000. у дисциплини велодромски бициклизам.[1]

Од хобија издвајају се компјутерске игре, фудбал, флорбол и хокеј.[1]

Клижан поред словачког говори и енглески, чешки, хрватски, пољски и руски језик.[1]

АТП финала[уреди | уреди извор]

Појединачно: 7 (6:1)[уреди | уреди извор]

Легенда
Гренд слем турнири (0:0)
Завршно првенство сезоне (0:0)
АТП мастерс 1000 (0:0)
АТП 500 (2:0)
АТП 250 (4:1)
Финала по подлози
Тврда (2:1)
Шљака (4:0)
Трава (0:0)
Финала по локацији
Отворено (4:0)
Дворана (2:1)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Победник 1. 23. септембар 2012. С. Петербург, Русија Тврда (д) Италија Фабио Фоњини 6:2, 6:3
Победник 2. 4. мај 2014. Минхен, Немачка Шљака Италија Фабио Фоњини 2:6, 6:1, 6:2
Победник 3. 12. април 2015. Казабланка, Мароко Шљака Шпанија Данијел Х. Травер 6:2, 6:2
Победник 4. 14. фебруар 2016. Ротердам, Холандија Тврда (д) Француска Гаел Монфис 6:7(1:7), 6:3, 6:1
Победник 5. 17. јул 2016. Хамбург, Немачка Шљака Уругвај Пабло Куевас 6:1, 6:4
Победник 6. 4. август 2018. Кицбил, Аустрија Шљака Узбекистан Денис Истомин 6:2, 6:2
Финалиста 1. 23. септембар 2018. С. Петербург, Русија Тврда (д) Аустрија Доминик Тим 3:6, 1:6

Парови: 4 (4:0)[уреди | уреди извор]

Легенда
Гренд слем турнири (0:0)
Завршно првенство сезоне (0:0)
АТП мастерс 1000 (0:0)
АТП 500 (1:0)
АТП 250 (3:0)
Финала по подлози
Тврда (0:0)
Шљака (4:0)
Трава (0:0)
Финала по локацији
Отворено (4:0)
Дворана (0:0)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Победник 1. 27. јул 2013. Умаг, Хрватска Шљака Шпанија Давид Мареро Сједињене Америчке Државе Николас Монро
Њемачка Симон Штадлер 		6:1, 5:7, [10:7]
Победник 2. 24. мај 2014. Ница, Француска Шљака Аустрија Филип Освалд Индија Рохан Бопана
Пакистан Ајсам-ул-Хак Куреши 		6:2, 6:0
Победник 3. 22. фебруар 2015. Рио, Бразил Шљака Аустрија Филип Освалд Шпанија Пабло Андухар
Аустрија Оливер Марах 		7:6(7:3), 6:4
Победник 4. 23. јул 2016. Умаг, Хрватска (2) Шљака Шпанија Давид Мареро Хрватска Никола Мектић
Хрватска Антонио Шанчић 		6:4, 6:2

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д „Martin Klizan – bio/personal”. ATP World Tour. Приступљено 30. 11. 2017. 
  2. ^ „Karol Kučera sa stáva trénerom Martina Kližana”. Sport aktuality. 15. 10. 2010. Приступљено 24. 2. 2016. 
  3. ^ „Martin Kližan pustil k vode trénera. Damm: Dôvod stále nepoznám”. Pluska. 29. 7. 2015. Приступљено 30. 11. 2017. 
  4. ^ „FOTO Kližan musí začínať znovu od nuly: Hrbatý prezradil, akým peklom si prejde”. Športky.sk. 18. 12. 2017. Приступљено 20. 6. 2018. 
  5. ^ „Kližan chce zmeniť svoj imidž. Ľudia by mu mali dať čas, hovorí Hrbatý”. SME Šport. 6. 1. 2018. Приступљено 20. 6. 2018. 
  6. ^ „Martin Kližan: Žasnem, aké „kraviny” Hrbatý hovorí médiám”. Sport aktuality. 4. 6. 2019. Приступљено 24. 12. 2019. 
  7. ^ „Martin Hromec sa stal novým trénerom Martina Kližana”. Webnoviny. 20. 11. 2015. Приступљено 24. 2. 2016. 
  8. ^ „Martin Hromec už nie je trénerom Martina Kližana: Mohli sme dosiahnuť viac!”. Nový Čas. 9. 10. 2017. Приступљено 20. 6. 2018. 
  9. ^ „The new trainer Klížan believes: Martin has neglected things for a long time, we have to work hard”. Nový Čas. 29. 11. 2019. Приступљено 24. 12. 2019. 
  10. ^ „ITF Juniors Profile”. Архивирано из оригинала 28. 01. 2021. г. Приступљено 03. 10. 2014. 
  11. ^ „ATP St. Petersburg - Slovak Martin Klizan wins first career title”. Tennis World. 23. 9. 2012. Приступљено 30. 11. 2017. 
  12. ^ „Martin Klizan wins BMW Open final”. ESPN. 4. 5. 2014. Приступљено 16. 1. 2016. 
  13. ^ „Kližan trijumfovao u Kazablanki”. Net Tenis. 13. 4. 2015. Приступљено 16. 1. 2016. 
  14. ^ „Klizan's Rotterdam Heroics End In Glory”. ATP World Tour. 14. 2. 2016. Приступљено 22. 7. 2016. 
  15. ^ „Klizan Saves His Best For Last In Hamburg Final”. ATP World Tour. 17. 7. 2016. Приступљено 22. 7. 2016. 
  16. ^ „Read & Watch: Klizan Charges To Kitzbühel Crown”. ATP World Tour. 4. 8. 2018. Приступљено 7. 8. 2018. 
  17. ^ „Thiem Prevents History, Triumphs In St. Petersburg”. ATP World Tour. 23. 9. 2018. Приступљено 24. 9. 2018. 
  18. ^ „Nadalu očitana lekcija od 56. igrača na svetu, Kližan eliminisao Španca u Pekingu!”. Blic. 3. 10. 2014. Приступљено 16. 1. 2016. 
  19. ^ „Klizan moves to Babolat racket”. Webnoviny. 5. 1. 2016. Приступљено 30. 11. 2017. 
  20. ^ „Klizan returns to Head racket after three weeks”. Webnoviny. 20. 1. 2016. Приступљено 30. 11. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мартин_Клижан&oldid=26929508”