Пређи на садржај

Сава Керковић

С Википедије, слободне енциклопедије
сава керковић
Лични подаци
Датум рођења(1909-00-00)1909.
Место рођењаМокра Гора, код Ужица,  Краљевина Србија
Датум смрти27. новембар 1943.(1943-11-27) (33/34 год.)
Место смртиЋослије, код Гламоча, Хрватска НД Хрватска
Професијаучитељ
Деловање
Члан КПЈ од1936.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије

Сава Керковић (Мокра Гора, код Ужица, 1909Ћослије, код Гламоча, 27. новембар 1943) био је учитељ и учесник Народноослободилачке борбе.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 1909. у селу Мокра Гора, код Ужица. Његов отац Љубомир био је учитељ, а погинуо је током Првог светског рата, у борби на Гучеву 1914, као резервни официр Српске војске.[1][2]

Основну школу је завршио у родом месту, а четири разреда гимназије и Учитељску школу у Ужицу. У јесен 1931. постављен је за учитеља у Бабајићу, код Љига. Поред просветног рада, био је друштвено ангажован и учествовао у организовању културног и спортског живота у Бабајићу и Љигу. Радио је у учитељском удружењу, читаоници, књижници и спортском друштву Спартак.[1][2]

Године 1936. постао је члан тада илегалне Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Био је један од организатора демонстрација 27. марта 1941. у Љигу. Након окупације Југославије, 1941. прикључио се Народноослободилачком покрету (НОП). Био је борац Колубарске чете, а потом Колубарског батаљона Ваљевског партизанског одреда.[1][2]

Након Прве непријатељске офанзиве био је борац Пратеће ћете, односно Пратећег батаљона Врховног штаба НОВ и ПОЈ, са којим је прошао борбе у источној Босни, северној Црној Гори, походу у Босанску крајину, током Четврте и Пете непријатељске офанзиве.[3] Указом Врховног штаба НОВ и ПОЈ 14. октобра 1943. постављен је политичког комесара Прве партизанске ваздухопловне базе у Ливну, чији је командант био Миле Павичић.[4][1][5]

Погинуо је 27. новембра 1943. на партизанском аеродрому на Гламочком пољу, у близини села Ћослије. Том приликом авион Прве ваздухопловне базе требао је да у Италију пребаци Прву војну мисију НОВЈ, која је одатле требала да отпутује у Каиро, у Штаб савезничке команде за Блиски исток. У тренутку када се авион ДО-17 спремао да полети из правца Бања Луке појавио се немачки авион и у ниском лету напао партизански авион, који је потом потпуно изгорео.[5][1]

Заједно са Керковићем, тада су погинули — Иво Лола Рибар, шеф прве војне мисије НОВЈ; Петар Ерцигоња, механичар стрелац; Божо Уршић, десетар; двојица стражара Петар Кузмић; као и двојица британских официра мајор Робин Уедерли и капетан Доналд Најф.[5]

Име Саве Керковића данас носи основа школа у Љигу,[6] а од 1956. је носила и основна школа у Мокрој Гори, али је она касније угашена и припојена основној школи „Богосав Јанковић” из Кремне. Његово име носи једна улица у Ваљеву.[7]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д Čuvari 1977, стр. 368.
  2. ^ а б в „Порекло презимена Керковић”. poreklo.rs. 18. 6. 2014. 
  3. ^ Kučan 1996, стр. 46.
  4. ^ Зборник НОР 1949, стр. 357.
  5. ^ а б в Čuvari 1977, стр. 428.
  6. ^ „OŠ „Sava Kerković” Ljig”. osnovneskole.edukacija.rs. n.d. 
  7. ^ „Pretraga ulica — Save Kerkovića”. planplus.rs. n.d. 

Литература

[уреди | уреди извор]