Богдан Црнобрња

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Богдан Црнобрња
Bogdan Crnobrnja.jpg
Датум рођења (1916-12-16)16. децембар 1916.
Место рођења Перна
 Аустроугарска
Датум смрти 1998.(1998-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (81/82 год.)
Место смрти Београд
 СР Југославија
Професија амбасадор
Члан КПЈ од 1941.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Одликовања
Орден народног ослобођења
Орден братства и јединста
Орден партизанске звезде
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

Богдан Црнобрња (Перна, код Топуског, 16. децембар 1916Београд, 1998), био је учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник и амбасадор СФРЈ.

Биографија[уреди]

Богдан Црнобрња је рођен 1916. године у Пезни, Вргинмосту, на Кордуну. Завршио је учитељску школу у Пакрацу и до рата је радио као учитељ. Као двадесетогодишњак укључио се у антифасиштички покрет и већ 1941. постаје партизан и члан КПЈ. У НОБ-у је од 1945. на подручју Славоније. Био је политички комесар Првог славонског партизанског одреда, командант пролетерске Дванаесте бригаде, командант Треће оперативне зоне, заменик команданта Шестог ударног корпуса. После рата бавио се политиком и био помоћник министра спољне трговине ФНРЈ, помоћник министра у Министарству за иностране послове, државни подсекретар за иностране послове.

Од 1955. године почиње да ради као амбасадор у Индији. Изабран је за народног посланика Народне скупштине ФНРЈ I и II сазива. Нешто касније радио је и као амбасадор Југославије У САД.[1]

Умро је 1998. године у 82. години живота. Након његове смрти, син и редитељ Станко Црнобрња објављује дневник свога оца под називом "Неочекивана промјена" где је описана организација Прве конференције Покрета несврстаних 1961. године у Београду.[2]

Други о Богдану[уреди]

У сећањима Блажо Мандића у својој књизи "Тито неиспричано" постоји једно поглавље о Богдану Црнобрњи. О њему говори следеће:

О приватном животу говорио је следеће:

О односима са Ранковићем и Јованком Броз помиње:

Одликовања[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Ко је ко у Југославији:југословенски савременици. Београд: Хронометар. 1970. стр. 1208. 
  2. ^ С., М. „Дневник Богдана Црнобрње”. Политика Online. Приступљено 1. 12. 2017. 
  3. 3,0 3,1 3,2 Мандић, Блажо (2017). Тито неиспричано. Београд: Службени гласник. стр. 392. ISBN 978-86-519-2111-0. 

Литература[уреди]

  • Ко је ко у Југославији:југословенски савременици. Београд: Хронометар. 1970. стр. 1208. 
  • Ко је ко у Југославији. Београд. 1957.