Душан Вукасовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ДУШАН ВУКАСОВИЋ
Nh vukasovic dusan.jpg
Душан Вукасовић
Датум рођења(1909-09-26)26. септембар 1909.
Место рођењаПетровчић, код Земуна
 Аустроугарска
Датум смрти20. март 1945.(1945-03-20) (35 год.)
Место смртиоколина Осијека
Социјалистичка Федеративна Република Југославија ДФ Југославија
Професијаучитељ
Члан КПЈ од1942.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
У току НОБ-акомандант 36. дивизије
СлужбаНОВ и ПО Југославије
19411945.
Чинпуковник
Народни херој од6. јула 1953.

Душан Вукасовић Диоген (Петровчић, код Земуна, 26. септембар 1909 — околина Осијека, 20. март 1945), учитељ, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Родио 26. септембра 1909. године у Петровчићу код Земуна, отац му се звао Настас, а мајка Зорица. Основну школу и гимназију завршио је у Добановцима и Земуну, а учитељску школу у Сомбору. После студирања радио је као учитељ у Македонији и Срему. Припадао је левичарском учитељском покрету и био је врло активан члан антирежимског учитељског друштва „Вук Караџић“. Пред Други светски рат је радио је у школи у сремским селима Купиново и Петровчић.

У Априлском рату био је резервни потпоручник Југословенске војске. Избегао је заробљавање после капитулације Југославије и вратио се у родно место. Ту се повезао са члановима Комунистичке партије Југославије и учествовао у припремама устанка. У свом родном крају био је врло популаран и утицајан, што је много допринело да идеја устанка у народу буде прихваћена, а одазив масован. Организовао је акције прикупљања и пребацивања бораца у Сремски партизански одред. После жестоких борби у Срему, током 1941. и 1942. године, батаљони сремских партизана октобра 1942. године ушли су у састав Шесте пролетерске источнобосанске бригаде. У овом бригади Душан Вукасовић ке постављен на дужност командира чете.

У чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) примљен је почетком 1942. године. Априла 1943. године, при формирању Прве војвођанске бригаде, постављен је за комесара једног батаљона. Бригада је у то време водила врло тешке и успешне борбе у источној Босни.

Новембра 1943. године постављен је на дужност заменика команданта Четврте војвођанске бригаде, која се истакла у многим борбама у источној Босни. Једно време је обављао и дужност команданта Треће војвођанске ударне бригаде, која се одликовала у борбама против јаких немачко-усташких снага у Семберији и на Мајевици.

Марта 1944. године премештен је на дужност заменика команданта 36. војвођанске дивизије, и с њом је учествовао у борбама у источној Босни против Седме и Тринаесте СС дивизије. Учествовао је у борбама за ослобођење Београда, као шеф мисије НОВЈ при штабу Црвене армије. Крајем 1944. године додељен му је чин пуковника и постављен је за команданта 36. војвођанске дивизије. Дивизија се истакла и на Сремском фронту нападом на правце Илок-Вуковар; форсирањем Дунава и ослобођењем Опатовца и Мохова; борбама на вировитичком мостобрану и у одбрани леве обале Дунава приликом немачког противнапада, фебруара 1945. године.

Душан Вукасовић је погинуо у борбама на реци Драви, код Осијека 20. марта 1945. године.

Одлуком председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 6. јула 1953. године, проглашен је за народног хероја.

Види још[уреди]

Литература[уреди]