Лука Спасојевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ЛУКА СПАСОЈЕВИЋ
Luka Spasojević.jpg
Лука Спасојевић
Датум рођења(1916-11-21)21. новембар 1916.
Место рођењаБабајић, код Љига
 Краљевина Србија
Датум смрти8. јун 1943.(1943-06-08) (26 год.)
Место смртиТрбушница, код Лазаревца
Војна управа у Србији (1941—1944) Србија
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Народни херој од8. октобра 1953.

Лука Спасојевић (Бабајић, код Љига, 21. новембар 1916Трбушница, код Лазаревца, 8. јун 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Родио се у селу Бабајић, код Љига, 21. новембар 1916. године у земљорадничкој породици. Основну школу је завршио у Љигу, нижу гимназију у Горњем Милановцу, а учитељску 1937. године у Јагодини. Школу за резервне официре завршио је 1938. године у Сарајеву. Као учитељ радио је и Кожинцу код Прокупља у школској 1938/39, а затим у Горњој Топлици код Мионице где остаје до почетка рата. У Љигу је 1940. године постао члан СКОЈ-а, а годину дана касније и члан КПЈ.[1]

У току Априлског рата заробљен је као официр код Чачка. али је успео да побегне из логора. У свом селу неуморно ради на припреми устанка. Када је формирана колубарска чета Ваљевског партизанског одреда у јулу био је међу првим борцима. Због храбрости и поузданости предводио је вод. У Љигу је 10. септембра [1941.] године дошло до сукоба између Ваљевског партизанског одреда и Немаца. Борба је трајала цео дан, а један од најистакнутијих бораца био је Лука Спасојевић. Том приликом га је тешко ранио непријатељски пројектил.[2]

Када се опоравио од рањавања постављен је за команданта места у Љигу. Ту је остао све до 7. новембра 1941. године када су се партизани морали повући у Белановицу где је руководио четом. Током Прве непријатељске офанзиве са осталим партизанским снагама је кренуо према Руднику, Ужицу и Златибору. Врховни штаб је донео одлуку да се делови Колубарског, Космајског и Другог шумадијског одреда врате у ваљевски крај. Међу њима је био и Спасојевић. Због сталних притисака од стране непријатеља са јединицом стиже до Дрине па преко Шаргана долази под Маљен. Ту је формиран Сувоборски партизански одред у коме је Лука био прво командир а затим и политички комесар шесте чете. После дуге и тешке борбе која је вођена у Мравињацима и због великих губитака крајем марта 1942. године у име руководства Лука је саопштио борцима да се пребацују у мање групе од неколико бораца.[3]

Касније прелази у Први партизански одред „Милан Благојевић” са којим изводи низ акција. Постаје командант Првог шумадијског одреда и учествује у уништавању железничких станица у Бањи, Умчарима, Малој Иванчи, на уништавању пруге узаног колосека БеоградУжице и у нападу на руднике у Мисачи и Рудовцима. У једном од бројних сукоба са четницима у селу Брајковцу код Лазревца 7. јуна 1943. године је рањен. Дан касније преминуо је у селу Трбушници где је пренет на лечење.[3]

Указом председника ФНР Југославије Јосипа Броза Тита, 8. октобра 1953. године, проглашен је за народног хероја.[3]

Референце[уреди]

Литература[уреди]