Лука Спасојевић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
лука спасојевић
Лука Спасојевић
Лични подаци
Датум рођења(1916-11-21)21. новембар 1916.
Место рођењаБабајић, код Љига, Краљевина Србија
Датум смрти8. јун 1943.(1943-06-08) (26 год.)
Место смртиТрбушница, код Лазаревца, Србија
Професијаучитељ
Деловање
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаАприлски рат
Народноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
1941—1943.
Чинпотпоручник ЈВ у резерви
Херој
Народни херој од8. октобра 1953.

Лука Спасојевић (Бабајић, код Љига, 21. новембар 1916 — Трбушница, код Лазаревца, 8. јун 1943) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Родио се у селу Бабајић, код Љига, 21. новембра 1916. године у земљорадничкој породици. Основну школу је завршио у Љигу, нижу гимназију у Горњем Милановцу, а Учитељску школу 1937. године у Јагодини. Школу за резервне официре завршио је 1938. године у Сарајеву. Као учитељ радио је у Кожинцу, код Прокупља, у школској 1938/39, а затим у Горњој Топлици, код Мионице, где остаје до почетка рата. У Љигу је 1940. године постао члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ), а годину дана касније и члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ).[1]

У току Априлског рата заробљен је као официр код Чачка, али је успео да побегне из логора. У свом селу неуморно ради на припреми устанка. Када је формирана Колубарска чета Ваљевског партизанског одреда у јулу био је међу првим борцима. Због храбрости и поузданости предводио је вод. У Љигу је 10. септембра 1941. године дошло до сукоба између Ваљевског партизанског одреда и Немаца. Борба је трајала цео дан, а један од најистакнутијих бораца био је Лука Спасојевић. Том приликом га је тешко ранио непријатељски пројектил.[2]

Када се опоравио од рањавања, постављен је за команданта места у Љигу. Ту је остао све до 7. новембра 1941. године, када су се партизани морали повући у Белановицу, где је руководио четом. Током Прве непријатељске офанзиве са осталим партизанским снагама је кренуо према Руднику, Ужицу и Златибору. Врховни штаб је донео одлуку да се делови Колубарског, Космајског и Другог шумадијског одреда врате у ваљевски крај. Међу њима је био и Спасојевић. Због сталних притисака од стране непријатеља, са јединицом стиже до Дрине, па преко Шаргана долази под Маљен. Ту је формиран Сувоборски партизански одред у коме је Лука био прво командир, а затим и политички комесар Шесте чете. После дуге и тешке борбе која је вођена у Мравињацима и због великих губитака крајем марта 1942. године, у име руководства Лука је саопштио борцима да се пребацују у мање групе од неколико бораца.[3]

Касније прелази у Први партизански одред „Милан Благојевић”, са којим изводи низ акција. Постаје командант Првог шумадијског одреда и учествује у уништавању железничких станица у Бањи, Умчарима, Малој Иванчи, на уништавању пруге узаног колосека Београд−Ужице и у нападу на руднике у Мисачи и Рудовцима. У једном од бројних сукоба са четницима у селу Брајковцу, код Лазаревца, 7. јуна 1943. године је рањен. Дан касније преминуо је у селу Трбушници, где је пренет на лечење.[3]

Указом председника ФНР Југославије Јосипа Броза Тита 8. октобра 1953. проглашен је за народног хероја Југославије.[3]

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Споменик палим борцима и жртвама фашизма у Љугу
    Споменик палим борцима и жртвама фашизма у Љугу
  • Спомен-плоча на споменику у Љугу
    Спомен-плоча на споменику у Љугу
  • Спомен-плоча код споменика у Љигу
    Спомен-плоча код споменика у Љигу
  • Спомен-биста у Љигу
    Спомен-биста у Љигу
  • Спомен-биста у Љигу
    Спомен-биста у Љигу
  • Орден народног хероја
    Орден народног хероја

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Народни хероји Југославије 1982, стр. 204.
  2. ^ Народни хероји Југославије 1982, стр. 204-205.
  3. ^ а б в Народни хероји Југославије 1982, стр. 205.

Литература[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лука_Спасојевић&oldid=26921471”