Слободан Домаћиновић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Слободан Домаћиновић
Лични подаци
Пуно имеСлободан Домаћиновић
НадимциДомаћин,Слоба
Датум рођења(1951-12-09)9. децембар 1951.
Место рођењаРадујевац, Крајински срез, НР Србија, ФНРЈ
Датум смрти26. април 2015.(2015-04-26) (63 год.)
Место смртиНеготин, Србија
Занимањепевач
Музички рад
Активни период1975—2015.
ЖанрВлашка народна музика
Инструментглас
Издавачка кућаПГП РТБ, SUZY, Београд диск, Југодиск, Видео-мелос, Фолк диск

Слободан Домаћиновић (9. децембар 1951. — 26. април 2015.) био је српски певач, извођач влашке народне музике. Родом је из Радујевца, села у општини Неготин, у источној Србији. Сматра се једним од највећих извођача влашке музике, те је стога још за живота стекао епитет легенде влашке песме,[1] као и великана, краља и цара влашке музике.[2]

Осим што је био певач, био је и текстописац и композитор. Захваљујући разумевању влашког мелоса, развио је дар за компоновање песама блиских традиционалном влашком музичком стилу. Такође, Домаћиновић је правио и препеве неких румунских песама, преобликујући их у мањој или већој мери. Овај уметник је творац преко 200 влашких песама.[3] Аутор је једне од најпопуларнијих влашких песама Стај, стај, ну пљека (Стани, стани, не иди).[2] Једна је од најзаслужнијих личности за очување традиције, културе и говора Влаха у источној Србији.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Домаћиновић је рођен 9. децембра у селу Радујевац код Неготинa.[3] Мајка му се звала Драгица,[4] а деда по оцу звао се Душан.[3] Завршио је Основну школу „Павле Илић Вељко” у Радујевцу.[5] Први јавни наступ имао је као дете, са седам година, као члан локалног културно-уметничког друштва, са којим је наступао на традиционалној манифестацији Сусрети села. Са једанаест година почео је да учи да свира гитару код извесног Растка у Радујевцу.[3]

Током служења војног рока упознао је музичаре и хармоникаше Љубу Кешеља и Предрага Неговановића. Са оркестром Предрага Неговановића, као гитариста, касније прати тадашње најпопуларније музичаре – Недељка Билкића, Душицу Билкић, Тому Здравковића, Снежану Ђуришић, Николу Каровића, Сафета Исовића и друге.[1][3] Током музичке каријере сарађивао је са најпопуларнијим влашким инструменталистима: хармоникашима Слободаном Божиновићем и Љубишом Божиновићем,Срђаном Демировићем,виолинистом Божом Јануцићем, трубачима Милетом Матушићем, Иком Петришоровићем, Гунетом Његушићем и Миканом Његушићем, саксофонистима Живом Динуловићем и Предрагoм Јанковићeм Педом.[2]

На почетку је музички репертоар Слободана Домаћиновића чинила забавна, староградска и српска народна музика. Постепено ће током каријере све већу пажњу усмеравати према влашком фолклору, али ће као учесник многих забава и весеља неговати шири репертоар. Песме је учио слушајући их на радију, али и на терену, у непосредном контакту са народним казивачима. Трагао је за старим унгурјанским песмама, а највише их је сакупио у контакту са старијим сељанима у Јабуковцу код Неготинa.[3]

Тренутак који је најзначајнији за каријеру Слободана Домаћиновића био је сусрет са прослављеним хармоникашем из источне Србије Слободаном Божиновићем 1974. године. Тада се Божиновић из Кучева преселио у Неготин, где је у кафани Обилић упознао Домаћиновића. Ту су створили оркестар и исто вече отишли да свирају у Прахово, где су остали три месеца. Уз Божиновића и Домаћиновића, у оркестру су били Мића Петровић, Бранислав Иконић и Златко Нешић. У то доба се у Неготинској Крајини није могла замислити ниједна прослава без њих, па је невероватна чињеница да је Домаћиновић до 1974. године певао искључиво на српском језику.

Своју прву златну плочу добио је 1981. године.[1] Златну плочу за продати тираж добио је још једном, 1987. године.[6] Посебно место у музичком опусу Слободана Домаћиновића заузима двоструки албум из 1982. године, Влашка бисерница. Сматра се да овај албум представља најлепшу заоставштину у традицији Влаха.[3]

Домаћиновић је био изузетно популаран међу влашким живљем. Током лета, у јулу и августу, имао је бројне наступе на влашким весељима широм Неготинске Крајине, као и у пограничним местима у Бугарској и Румунији. Након тога, од септембра до пролећа, забављао је влашки живаљ у дијаспори (Аустрији, Немачкој, Швајцарској и другде).

Постоји мишљење да је био најбољи – или први међу најбољима – када је реч о влашкој песми. Иако је био самоук музичар, оставио је значајан траг у влашкој народној музици. Почетком 2015. постављен је за директора Седмог фестивала влашке музике „Гергина 2015.” у Неготину, али је због здравственог стања морао да пропусти цео фестивал.[3]

Удружење Гергина из Неготина 2014. године је објавило књигу посвећену Слободану Домаћиновићу.[3] Године 2018. Удружење Егокулт из Неготина издало је књигу Кад бих могао време да зауставим, ауторке Зденке Томић, новинарке и документаристе, такође посвећену Слободану Домаћиновићу.[7]

Слободан Домаћиновић преминуо је 26. априла 2015. године у Неготину после краће и тешке болести. Сахрањен је у родном селу.[3] Савез естрадно-музичких уметника Србије доделио му је, постхумно, 2018. године, награду за животно дело.[8]

Каријера[уреди | уреди извор]

Своју прву плочу издао је за ПГП РТБ 1975. године. Био је то сингл са влашким народним песмама Шофери и Фрумос к’нта ћинкеза.[9]

Домаћиновић прелази у дискографску кућу Београд диск 1976. године и овој музичкој кући остаје веран највећи део своје каријере. Домаћиновић је био композитор, текстописац или комплетан аутор великог броја песама које је изводио. Највећи део песама снимио је уз пратњу Оркестра Слободана Божиновића. Године 1976. издаје сингл Влашке народне песме.[10][11] Следеће године снима сингл Влашке песме.[12] Године 1979., уз инструменталну пратњу Оркестра Манојла Благојевића, снима сингл са Слободанком Цицом Благојевић.[13] Исте године за Београд диск је издао и сингл са двема песмама за које је написао и текст.[14]

1980. уз пратњу Оркестра Слободана Божиновића издаје свој први музички албум (плочу и касету) за Београд диск. На овом албуму Домаћиновић пева Одабране бисере влашке музике, међу којима се нашао и највећи његов хит Тот ам з'с ма дук, ма дук (Tot am zâs mă duk, mă duk – Стално сам говорио, отићићу),[3] песма позната и као Стај, стај, ну пљека (Stај, stај, nu pljeka – Стани, стани, не иди).[15][16]

За Југодиск је 1982. године издао дупли албум, који је носио назив Влашка бисерница. Овај албум имао је деветнаест песама и сматра се једним од највећих блага влашке музике.[17] Исте године за Југодиск је издао и касету, односно албум Иљана, иљана.[18] За исту кућу је 1984. године издао албум Нови златни хитови.[19] 1986. за Југодиск издаје албум Влашке песме.[12] Са Љубицом Болдескић 1988. године издаје албум Вечна Крајина са осам песама.[20] Године 1992. за Југодиск издаје албум Фолк екстра (Парада влашких хитова) са девет песама.[21]

Током 1990-их и 2000-их снима за издавачке куће Видео-мелос из Оштреља код Бора и Фолк диск из Салаша код Зајечара. Тада снима албум са Бранком Букацић под називом Ому ље фаће,[22] и издаје албум Влашке песме,[12][23] а касније и дупли албум Влашка бисерница 2.[1]

2008. године, поново са Бранком Букацић, такође за Фолк диск, издаје албум Новогодишњи поклон.[24] Две године касније за исту музичку кућу издаје албум Слободан Домаћиновић и Божин бенд.[25] Године 2011. снима песме Адуармец, м’ндро, барбату (Aduarmec, mndro, bărbatu – Успавај, драга, мужа),[26] Аша је драгу ла њевесте (Aša je dragu la njeveste – Таква је љубав жене),[27] Ам дат бањ ла м’ндре мулће (Am dat banj la mndre mulće – На многе сам жене потрошио новац). 2013. снима песму Спуњем, ињимјоара, спуње (Spunjem, injimjoară, spunje – Кажи ми, срдашце, кажи),[28] Поред ових, снимио је и песму Виње пашћиљи (Vinje pašćilji – Стиже Ускрс)[29] и још много других песама.

Осим аудио-снимака, Слободан Домаћиновић је направио и неколико музичких спотова.

Осим на влашком, Домаћиновић је снимио и пар песама на српском језику. 1976. је за загребачки Сузи издао сингл-плочу под именом Не могу да плачем, са две песме на српском језику.[30]

Осим дискографских издања које има иза себе, Слободан Домаћиновић био је и чест гост на вашарима,[31] свадбеним весељима,[32] и другим влашким весељима, где пева углавном на влашком језику. Исто тако учествује и на прославама које организују исељеници из источне Србије.[33] и приредбама које организују српска културно-уметничка друштва исељеника из источне Србије.[34] Слободан Домаћиновић је такође био учесник многобројних фестивала који негују културу Влаха у Србији.

Домаћиновић има неколико истакнутих дуетских песама. Познати су његови дуети са Слободанком Цицом Благојевић, Љубицом Болдескић, Бранком Букацић, Фанелијом Илин, Оливером Цековић, Драганом Ђорђевић, Валентином Мунћановић, Јасмином Пипић,Сузаном Човикановић, Жиком Цветковићем и Сибином Маргитановићем, као и његов трио са Љубишом Павловићем и Жиком Цветковићем.

Слободан Домаћиновић је био чест гост различитих телевизијских кућа, у источној Србији и шире, где је изводио песме на влашком језику. Имао је неколико наступа на РТС-у,[35] Телевизији Фолк-диск из Салаша код Зајечара,[36] Телевизији Исток.[37]

Највећи хитови[уреди | уреди извор]

  • Дјин кафана акума вин (Из кафане сад долазим)
  • Ла ф'нт'на дјин раскруће – Код бунара на раскршћу (1982.)
  • Стај, стај, ну пљека – Стани, стани, не иди (1980.)
  • Департе, м'ндро, департе – Далеко, драга, далеко (1982.)
  • Пе марђина Дунари – На обали Дунава (1986.)

Дуети[уреди | уреди извор]

  • 1979. Дода, флоаре (Dodă, floare – Драга, цвете) – дует са Слободанком Цицом Благојевић
  • 1979. Ин градиница суп нук (În grădinică sup-nuk – У баштици, под орахом) – дует са Слободанком Цицом Благојевић
  • 1984. Ун-те дућ, мај, дајка (Un-te duć, măj, dajkă – Куда идеш, драга) – дует са Бранком Букацић
  • 1990е. Флорићико (Florićiko – Цветићу) – дует са Бранком Букацић
  • 2000е. Барбаће, је зауа та (Barbate, je zăua ta – Драги, твој је дан) – дует са Оливером Цековић
  • 2000е. Дјепарће писта грањица (Departe pistă granjică – Далеко преко границе) – дует са Оливером Цековић
  • 2000е. Ку најка пе ваља маре (Ku najka pe valja mare – У долини са драгом) – дует са Фанелијом Илин
  • 2004e Дајка Суза(Dajka Suza - Devojka Suza) — дует са Сузаном Човикановић
  • 2008. Ку дајка унде ам шезут (Ku dajka unde am šezut – Где сам с драгом седео) – дует са Бранком Букацић
  • 2008. Мај ја, Доамње, дин душмањ (Maj ja, Doamnje, din dušmanj – Чувај нас, Боже, од душмана) – дует са Бранком Букацић
  • 2008. М’ндра мја ку каса-н колц (Mndra mja ku kasa-n kolc – Драга моја, са кућом на ћошку) – дует са Бранком Букацић
  • 2008. Њевастика мја (Njevăstika mja – Жено моја) – дует са Бранком Букацић
  • 2010е. Ам о комшика фрумоаса (Am o komšikă frumoasă – Имам лепу комшиницу) – дует са Валентином Мунћановић
  • 2010е. Богација ши душмањи (Bogăcija ši dušmanji – Богатство и душмани) – дует са Оливером Цековић
  • 2010е. Времеа треће, дајко (Vremea treće, dajko – Време лети, душо) – дует са Фанелијом Илин
  • 2010е Гич гич (Gič gič – Чик, чик) – дует са Оливером Цековић
  • 2014. Јеу пе мулц јам 'нтрекут (Jeu pe mulc jam întrekut – Ја сам многе надмашио) – дует са Жиком Цветковићем
  • 2014. Копилаши мја крескут (Kopilaši mja kreskut – Деца су ми одрасла) – дует са Жиком Цветковићем
  • 2014. Ла барбац ње плаће (La bărbac nje plaće – Шта се свиђа мушкарцима) – трио са Жиком Цветковићем и Љубишом Павловићем
  • 2010е. Лампа дела поарта (Lampa dela poartă – Лампа на капији) – дует са Фанелијом Илин
  • 2010е. Нић ун ћас, нић ун минут (Nić un ćas nić un minut – Ни часа, ни минута) – дует са Јасмином Пипић
  • 2010е. Ну пот, најка, зау (Nu pot, najkă, zău – Не могу, драги, заиста) – дует са Фанелијом Илин
  • 2010е. Спуње, најка, ћој фаћа (Spunje, najkă, ćoj făća – Реци, драги, шта ћеш учинити) – дует са Валентином Мунћановић
  • 2010е. Фејсбук (Facebook) – дует са Оливером Цековић
  • 2010е. Мндруљица ку барбат (Mndruljica ku barbat – Девојка са мужем) – дует са Маријаном Ганцу
  • 2010е. Фок ши дор (Fok ši dor – Ватра и чежња) – дует са Оливером Цековић
  • 2010е. Фратје, нанa ал мјеу (Fratje, nană al mjeu – Брате, бато мој) – дует са Сибином Маргитановићем
  • 2010е. Цам факут копил фрумос (Cam făkut kopil frumos – Родила сам ти лепо дете) – дует са Драганом Ђорђевић
  • 2010. Ам барбат (Am bărbat – Имам човека) – дует са Љубицом Болдескић
  • 2010. З’к, нума з’к (Z'k, numă z'k) – дует са Оливером Цековић
  • 2010. Стеауа-н фрунће (Steaua-n frunte – Звезда на челу) – дует са Љубицом Болдескић
  • 2010. Теај багат 'н пепту меу (Teaj băgat în peptu meu – Увукла си ми се у срце) – дует са Љубицом Болдескић
  • 2011. Адуармец, м’ндро, барбату (Aduarmec, mândro, bărbatu – Успавај, драга, мужа) – дует са Љубицом Болдескић
  • 2011. Аша је драгу ла њевесте (Aša je dragu la njeveste – Таква је љубав жене) – дует са Љубицом Болдескић

Фестивали[уреди | уреди извор]

Дискографија[уреди | уреди извор]

Синглови[уреди | уреди извор]

Албуми[уреди | уреди извор]

Спотови[уреди | уреди извор]

  • Ам о комшика фрумоаса (Am o komšikă frumoasă – Имам лепу комшиницу) – дует са Валентином Мунћановић
  • Ашај вјаца мја (Ašaj vjaca mja – Такав је мој живот)
  • Већина, драга већина (Većină, dragă većină – Комшинице, о драга комшинице)
  • Гич гич (Gič gič – Чик, чик) – дует са Оливером Цековић
  • К'нд је ому амарит (Kând je omu amărât – Кад је човек уморан)
  • Ку дајка пе ваља маре (Ku dajka pe valja mare – Са драгом у великој долини)
  • Падуриће верде (Paduriće verde – Зелена шумице)
  • Спуње, најка, ћој фаћа (Spunje, najkă, ćoj făća – Реци, драги, шта ћеш учинити) – дует са Валентином Мунћановић
  • Стај, стај (Tot am z's mă duk, mă duk – Стално сам говорио, отићићу; или Stај, stај, nu pljeka – Стани, стани, не иди)
  • Те јубеск, Марије (Te jubesk, Mărije – Љубим те,Марија)
  • Фејсбук (Facebook) – дует са Оливером Цековић
  • Шофери (Šoferi)

Лична и политичка уверења[уреди | уреди извор]

Слободан Домаћиновић је био активан и у политичком животу Србије. На изборима за Национални савет влашке националне мањине 2014. године, налазио се на листи Удружења Гергина, чији је носилац био Синиша Челојевић, председник Влашке странке. Домаћиновић се на листи налазио на редном броју 10.[38] Ово удружење је имало значајну улогу у стандардизацији влашког говора и влашког писма.

С друге стране, Слободан Домаћиновић је у априлу 2007. године био ангажован као певач на вечери које је Влашка демократска странка Србије организовала у Брестовачкој бањи код Бора, али се није јавно изјашњавао о својим политичким уверењима.[39] Иначе, у неким сегментима (нпр. језик, писмо и сл.) ова странка је имала прорумунску политику.

Породични живот[уреди | уреди извор]

Слободан Домаћиновић је био ожењен супругом Добрилом и имао је сина Драгана (из претходног брака), ћерку Слободанку и пасторка Давора, као и унучад Дарка и Сабрину.[40] Слободанов син, Драган Домаћиновић, такође је солиста и извођач влашке народне музике, а физички веома подсећа на оца.[41]

Слободан Домаћиновић је био и страствени риболовац.[1]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ „Сећање на Слободана Домаћиновића, ТВ Исток, 2016.”. YouTube.com. 30. 9. 2018. Приступљено 11. 2. 2019. 
  2. ^ а б в Томић, Зденка: Испраћен краљ влашке музике Слободан Домаћиновић (1951–2015.), ИСТ Медиа, 27. април 2015.
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј „Слободан Домаћиновић – Краљ влашке песме, Од злата јабука, Радио Београд 2, 22. децембар 2017. (Аутор: Марија Витас)” (на језику: српски). Rts.rs. 21. 12. 2017. Приступљено 11. 2. 2019. 
  4. ^ In memoriam Slobodan Domaćinović
  5. ^ „Слободан Домаћиновић (Фејсбук профил)”. Facebook.com. Приступљено 11. 2. 2019. 
  6. ^ „Слободан Домаћиновић – Већина, драга већина”. YouTube.com. 21. 10. 2007. Приступљено 11. 2. 2019. 
  7. ^ „Михајловић-Јовановић, Сузана: Промовисана књига „Кад бих могао време да зауставим”, НГ портал, 10. март 2018.”. Ngportal.rs. Приступљено 11. 2. 2019. 
  8. ^ „Михајловић-Јовановић, Сузана: Признања истакнутим музичарима Божи Јануцићу, Слободану Домаћиновићу, Слободану Пецићу, Живи Динуловићу, НГ портал, 21. децембар 2018.”. Ngportal.rs. Приступљено 11. 2. 2019. 
  9. ^ „Слободан Домаћиновић – Шофери”. Discogs.com. Приступљено 11. 2. 2019. 
  10. ^ Zoki, MAT. „Слободан Домаћиновић – К’нд трецам сара пе ваље”. YouTube.com. Приступљено 11. 2. 2019. 
  11. ^ „Слободан Домаћиновић – Влашке народне песме”. Smboemi.com. Приступљено 11. 2. 2019. 
  12. ^ а б в „Слободан Домаћиновић – Влашке песме”. Smboemi.com. Приступљено 11. 2. 2019. 
  13. ^ „Слободанка Благојевић и Слободан Домаћиновић уз инструменталну пратњу Оркестра Манојла Благојевића – Дода флоаре/Ин градиница суп нук”. Discogs.com. Приступљено 11. 2. 2019. 
  14. ^ „Слободан Домаћиновић – Ам са мор пе брациле куј ме дор/Дјин кафана акума вин”. Discogs.com. Приступљено 11. 2. 2019. 
  15. ^ Balkana, Објавио Muzika (21. 3. 2011). „Слободан Домаћиновић – Одабрани бисери влашке музике”. Muzika-balkana.blogspot.com. Приступљено 11. 2. 2019. 
  16. ^ „Слободан Домаћиновић – Одабрани бисери влашке музике”. Kupindo.com. Приступљено 11. 2. 2019. 
  17. ^ Neumorni, Postavio Aktivista (11. 7. 2011). „Слободан Домаћиновић – Влашка бисерница”. Jugozvuk.blogspot.com. Архивирано из оригинала 12. 2. 2019. г. Приступљено 11. 2. 2019. 
  18. ^ Neumorni, Postavio Aktivista (6. 1. 2016). „Слободан Домаћиновић – Иљана, Иљана”. Jugozvuk.blogspot.com. Приступљено 11. 2. 2019. 
  19. ^ „Слободан Домаћиновић – Нови златни хитови”. Smboemi.com. Приступљено 11. 2. 2019. 
  20. ^ „Слободан Домаћиновић и Љубица Болдескић – Вечна Крајина”. Discogs.com. Приступљено 11. 2. 2019. 
  21. ^ „Слободан Домаћиновић – Фолк екстра (Парада влашких хитова)”. Discogs.com. Приступљено 11. 2. 2019. 
  22. ^ „Слободан Домаћиновић и Бранка Букацић – Ому ље фаће”. Архивирано из оригинала 11. 07. 2022. г. Приступљено 10. 02. 2019. 
  23. ^ „Слободан Домаћиновић – Влашке песме”. Приступљено 11. 2. 2019. [мртва веза]
  24. ^ Слободан Домаћиновић и Бранка Букацић – Њевастика мја
  25. ^ Слободан Домаћиновић – Ја ујто зау
  26. ^ Слободан Домаћиновић и Љубица Болдескић – Адуармец, м’ндро, барбату
  27. ^ v=CpyL6HUMNk4 Слободан Домаћиновић и Љубица Болдескић – Аша је драгу ла њевесте
  28. ^ Слободан Домаћиновић – Спуњем, ињимјоара, спуње
  29. ^ Слободан Домаћиновић – Виње пашћиљи
  30. ^ Слободан Домаћиновић – Не могу да плачем
  31. ^ Наступ Слободана Домаћиновића (аудио снимак са вашара у Кладову)
  32. ^ Слободан Домаћиновић (снимак са свадбе у Уровици)
  33. ^ Слободан Домаћиновић (наступ у Бечу)
  34. ^ Репортери Вести на дочеку са земљацима у Бечу, Српска дијаспора, 2. јануар 2009.
  35. ^ Слободан Домаћиновић – Стани, стани, не иди (РТС – Жикина шареница)
  36. ^ Слободан Домаћиновић – Дјин кафана акума вин (ТВ Фолк-диск)
  37. ^ Слободан Домаћиновић – Дор, доруцуље (ТВ Исток)
  38. ^ Избори за Национални савет влашке националне мањине 2014. године: Презентација изборне листе Удружења Гергина
  39. ^ Слободан Домаћиновић (наступ у Брестовачкој бањи, 29. април 2007. године)
  40. ^ In memoriam Slobodan Domaćinović
  41. ^ Драган Домаћиновић – Супăрате фетеле

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слободан_Домаћиновић&oldid=27537312”