Слободан Домаћиновић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Слободан Домаћиновић
Пуно имеСлободан Домаћиновић
Датум рођења9. децембар 1951.
Место рођењаРадујевац, Крајински срез, НР Србија
Социјалистичка Федеративна Република Југославија ФНРЈ
Датум смрти26. април 2015.(2015-04-26) (63 год.)
Место смртиНеготин
 Србија
Активни период1975 - 2015
Занимањепјевач
Жанр(ови)влашка народна музика
Издавачка кућаПГП РТБ, SUZY, Београд диск, Југодиск, Видео-мелос, Фолк диск

Слободан Домаћиновић (Слоба, Домаћин) српски је пјевач, извођач влашке народне музике. Родом је из села Радујевац, које се налази у општини Неготин, у источној Србији. Сматра се једним од највећих извођача влашке музике, те га стога називају и легендом влашке пјесме,[1] као и легендом, великаном, краљем и царем влашке музике.[2]

Такође је био и текстописац и композитор. Захваљујући разумијевању влашког мелоса, развио је дар за компоновање пјесама блиских традиционалном влашком музичком стилу. Такође, Домаћиновић је правио и препјеве неких румунских пјесама, преобликујући их у већој или мањој мјери. Овај умјетник је творац преко 200 влашких пјесама.[3] Аутор је једне од најљепших влашких пјесама Стај, стај, ну пљека (Стани, стани, не иди).[2] Једна је од најзаслужнијих личности за очување традиције, културе и говора Влаха у источној Србији.[1]

Биографија[уреди]

Слободан Домаћиновић је рођен 9. децембра 1951. године у селу Радујевац код Неготинa.[3] Мајка му се звала Драгица,[4] а дјед по оцу звао се Душан.[3] Завршио је Основну школу „Павле Илић Вељко“ у Радујевцу.[5] Први јавни наступ имао је као дијете, са седам година, као члан локалног културно-умјетничког друштва, са којим је наступао на традиционалној манифестацији Сусрети села. Са једанаест година почео је учити свирати гитару код извјесног Растка у Радујевцу.[3]

Током служења војног рока упознао је музичаре и хармоникаше Љубу Кешеља и Предрага Неговановића. Са оркестром Предрага Неговановића, као гитариста, касније прати тадашње најпопуларније музичаре Недељка Билкића, Душицу Билкић, Тому Здравковића, Снежану Ђуришић, Николу Каровића, Сафета Исовића и друге.[3][1] Током музичке каријере сарађивао је са најпопуларнијим влашким инструменталистима: хармоникашима Слободаном Божиновићем и Љубишом Божиновићем, виолинистом Божом Јануцићем, трубачима Милом Матушићем, Иком Петришоровићем и Гунетом Његушићем, саксофонистом Живом Динуловићем.[2]

На почетку музички репертоар Слободана Домаћиновића чинила је забавна, староградска и српска народна музика. Постепено ће током каријере све већу пажњу усмјеравати на влашки фолклор, али ће као учесник многих забава и весеља његовати шири репертоар. Пјесме је учио слушајући их на радију, али и на терену, непосредним додиром са народним казивачима. Трагао је за старим унгурјанским пјесмама, а највише их је сакупио у контакту са старијим сељанима у Јабуковцу код Неготинa.[3]

Тренутак који је најзначајнији са каријеру Слободана Домаћиновића био је сусрет са прослављеним хармоникашем из источне Србије Слободаном Божиновићем 1974. године. Тада се Божиновић из Кучева преселио у Неготин, гдје је у кафани Обилић упознао Домаћиновића. Ту су створили оркестар и исто вече отишли да свирају у Прахово, гдје су остали три мјесеца. Уз Божиновића и Домаћиновића, у оркестру су били Мића Петровић, Бранислав Иконић и Златко Нешић. У то доба се у Неготинској Крајини није могла замислити ниједна прослава без њих. До 1974. године Домаћиновић је пјевао искључиво на српском језику.

Своју прву златну плочу добио је 1981. године.[1] Златну плочу за продати тираж добио је и 1987. године.[6] Посебно мјесто у музичком опусу Слободана Домаћиновића заузима двоструку албум из 1982. године Влашка бисерница. Сматра се да овај албум представља најљепшу заоставштину у традицији Влаха.[3]

Домаћиновић је био изузетно популаран међу влашким живљем. Током љета, у јулу и августу, имао је бројне наступе на влашким весељима широм Неготинске Крајине, као и у пограничним мјестима у Бугарској и Румунији. Након тога, од септембра, па до прољећа, забављао је влашки живаљ у дијаспори (Аустрији, Њемачкој, Швајцарској и другдје).

Постоји мишљење да је био најбољи или први међу најбољима када је ријеч о влашкој пјесми. Иако је био самоук музичар, оставио је значајан траг у влашкој народној музици. Почетком 2015. био је постављен за директора Седмог фестивала влашке музике „Гергина 2015“, у Неготину, али је због здравственог стања морао пропустити цијели фестивал.[3]

Удружење Гергина из Неготина 2014. године је објавило књигу посвећену Слободану Домаћиновићу.[3] Године 2018. Удружење Егокулт из Неготина издало је књигу Кад бих могао време да зауставим, аутора Зденке Томић, новинара и документаристе, такође посвећену Слободану Домаћиновићу.[7]

Послије краће и тешке болести преминуо је 26. априла 2015. године у Неготину. Сахрањен је у родном селу.[3] Савез естрадно-музичких уметника Србије додијелио му је постхумно, 2018. године, награду за животно дјело.[8]

Естрадна каријера[уреди]

Своју прву плочу издао је за ПГП РТБ 1975. године. Био је то сингл са народним пјесмама Шофери и Фрумос к’нта ћинкеза.[9]

Домаћиновић прелази у дискографску кућу Београд диск 1976. године и овој музичкој кући остаје вјеран највећи дио своје каријере. Домаћиновић је био композитор, текстописац или комплетан аутор великог броја пјесама које је изводио. Највећи дио пјесама снимио је уз пратњу Оркестра Слободана Божиновића. Године 1976. снима сингл Влашке народне песме.[10][11] Сљедеће године снима сингл Влашке песме.[12] Године 1979, уз инструменталну пратњу Оркестра Манојла Благојевића, снима сингл са Слободанком Цицом Благојевић.[13] Исте године за Београд диск је издао и сингл са двјема пјесмама, за које је написао и текст.[14]

Године 1980, уз пратњу Оркестра Слободана Божиновића, за Београд диск издаје свој први музички албум (плочу и касету). На овом албуму Домаћиновић пјева Одабране бисере влашке музике, међу којима се нашао и највећи његов хит Тот ам зис ма дук ма дук (Tot am zis mă duk mă duk – Увијек сам ти говорио, отићи ћу),[3] пјесма позната и као Стај, стај, ну пљека (Stај, stај, nu pljeka – Стани, стани, не иди).[15][16]

За Југодиск је 1982. године издао дупли албум, који је носио назив Влашка бисерница. Овај албум имао је деветнаест пјесама и сматра се једним од највећих блага влашке музике.[17] Исте године за Југодиск је издао касету, односно албум Иљана, иљана.[18] За Југодиск је 1984. године издао албум Нови златни хитови.[19] Године 1986, за Југодиск је издао албум Влашке песме.[12] Са Љубицом Болдескић, 1988. године, за Југодиск издаје албум Вечна Крајина, са осам пјесама.[20] Године 1992. за Југодиск издаје албум Фолк екстра (Парада влашких хитова), са девет пјесама.[21]

Током 1990-их и 2000-их, снима за издавачке куће Видео-мелос из Оштреља код Бора и Фолк диск из Салаша код Зајечара. Тада снима албум са Бранком Букацић под називом Ому ље фаће,[22] издаје албум Влашке песме,[12] [23] издаје дупли албум Влашка бисерница 2.[1]

Године 2008. са Бранком Букацић, такође за Фолк диск, издаје албум Новогодишњи поклон.[24] Двије године касније за исту музичку кућу издаје албум Слободан Домаћиновић и Божин бенд.[25] Године 2011. снима пјесме Адуармец м’ндро барбату (Aduarmec mndro barbatu – Заспала је драга код драгана),[26] Аша је драгу ла њевесте (Aša je dragu la njeveste – То је мило жени),[27] Ам дат бањ ла м’ндре мулће (Am dat banj la mndre mulće – На жене сам потрошио). Године 2013. снима пјесму Спуњем ињимјора спуње (Spunjem injimjora spunje – Кажи ми, срдашце, кажи),[28] Поред ових, снимио је и пјесму Виње пашћиљи (Vinje pašćilji – Стиже Ускрс)[29] и још много других пјесама.

Осим аудио-снимака, Слободан Домаћиновић је направио и неколико музичких спотова.

Осим на влашком, Домаћиновић је снимио и пар пјесама на српском језику. Године 1976. за загребачки Сузи издао је сингл-плочу под именом Не могу да плачем, са двије пјесме на српском језику.[30]

Осим дискографских издања које има иза себе, Слободан Домаћиновић је чест гост на вашарима,[31] свадбеним весељима,[32] и другим влашким весељима, гдје пјева углавном на влашком језику. Исто тако учествује и на прославама које организују исељеници из источне Србије.[33] и приредбама које организују српска културноумјетничка друштва исељеника из источне Србије.[34] Слободан Домаћиновић је такође учесник многобројних фестивала који његују културу Влаха у Србији.

Домаћиновић има неколико истакнутих дуетских пјесама. Познати су његови дуети са Слободанком Цицом Благојевић, Љубицом Болдескић, Бранком Букацић, Фанелијом Илин, Оливером Цековић, Драганом Ђорђевић, Валентином Мунћановић, Јасмином Пипић, Жиком Цветковићем и Сибином Маргитановићем, као и његов трио са Љубишом Павловићем и Жиком Цветковићем.

Слободан Домаћиновић је био чест гост различитих телевизијских кућа, у источној Србији и шире, гдје изводио пјесме на влашком језику. Имао је неколико наступа на РТС-у,[35] на Телевизији Фолк-диск из Салаша код Зајечара,[36] на Телевизији Исток.[37]

Хитови[уреди]

  • Стај, стај, ну пљека (Стани, стани, не иди) (1980)

Дуети[уреди]

  • 1979. Дода флоаре (Dodă floare – Драги цвијете) – дует са Слободанком Цицом Благојевић
  • 1979. Ин градиница суп нук (În grădinică sup-nuk – У баштици, под орахом) – дует са Слободанком Цицом Благојевић
  • 1984. Ун те дук мај дајка (Un-te duc maj dajka – Куда идеш, мала моја) – дует са Бранком Букацић
  • 1990е. Флорићико (Florićika – Цвјетићу) – дует са Бранком Букацић
  • 2000е Барбаће је з’ва та (Barbate je zeua ta – Драги, твој је дан) – дует са Оливером Цековић
  • 2000е Дјепарће писта грањица (Departe pista granjica – Далеко преко границе) – дует са Оливером Цековић
  • 2000е Ку најка пе ваља маре (Ku najka pe valja mare – У долини са драгом) – дует са Фанелијом Илин
  • 2008. Ку дајка унде ам шезут (Ku dajka unde am šezut – Гдје сам сједио са драгом) – дует са Бранком Букацић
  • 2008. Ма ја доамње дин душмањи (Ma ja doamnje din dušmanji – Чувај нас, Боже, од душмана) – дует са Бранком Букацић
  • 2008. М’ндра мја ку каса ’н колц (Mndra mja ku kasa n kolc – Љепотице моја, са кућом на ћошку) – дует са Бранком Букацић
  • 2008. Њевастика мја (Njevastika mja – Жено моја) – дует са Бранком Букацић
  • 2010е Ам о комшика фрумоасе (Am o komšika frumoase – Имам лијепу комшиницу) – дует са Валентином Мунћановић
  • 2010е Богација ши душмањи (Bogacija ši dušmanji – Богатство и непријатељство) – дует са Оливером Цековић
  • 2010е Времеа треће дајко (Vremea treće dajko – Вријеме лети, душо) – дует са Фанелијом Илин
  • 2010е Гич гич (Gič gič – Чик, чик) – дует са Оливером Цековић
  • 2010е Јеу пе мулц јам ’н трекут (Jeu pe mulc jam intrekut – Некад сам их много имао) – дует са Жиком Цветковићем
  • 2010е Копилаши мја крескут (Kopilaši mja kreskut – Дјеца су ми одрасла) – дует са Жиком Цветковићем
  • 2010е Ла барбац ње плаче (La barbac nje plače – Мушкарац не плаче) – трио са Жиком Цветковићем и Љубишом Павловићем
  • 2010е Лампа дела поарта (Lampa dela poarta – Лампа на капији) – дует са Фанелијом Илин
  • 2010е Нич ун час нич ун минут (Nič un čas nič un minut – Ни часа, ни минута) – дует са Јасмином Пипић
  • 2010е Ну пот најка зау (Nu pot najka zau – Не могу те, драги, заборавити) – дует са Фанелијом Илин
  • 2010е Спуње најка чој фаћа (Spunje najka čoj faća – Реци, драги, шта чинити) – дует са Валентином Мунћановић
  • 2010е Фејсбук (Facebook) – дует са Оливером Цековић
  • 2010е Фок ши дор (Fok ši dor – Ватра и жеља) – дует са Оливером Цековић
  • 2010е Фратје нане ал мјеу (Fratje nane al mjeu – Брате, бато мој) – дует са Сибином Маргитановићем
  • 2010е Цам факут копил фрумос (Cam fakut kopil frumos – Родила сам дивно дијете) – дует са Драганом Ђорђевић
  • 2010. Ам барбат (Am barbat – Имам човјека) – дует са Љубицом Болдескић
  • 2010 З’к нума з’к (Zk numa zk– Немој) – дует са Оливером Цековић
  • 2010. Стеауа ан фрунће (Steaua an frunte – Звијезда на челу) – дует са Љубицом Болдескић
  • 2010. Теај багат 'н пепту меу (Teaj bagat in peptu meu – Увукла си ми се под кожу) – дует са Љубицом Болдескић
  • 2011. Адуармец м’ндро барбату (Aduarmec mandro barbatu – Заспала је драга код драгана) – дует са Љубицом Болдескић
  • 2011. Аша је драгу ла њевесте (Aša je dragu la njeveste – То је мило жени) – дует са Љубицом Болдескић

Фестивали[уреди]

Дискографија[уреди]

Синглови[уреди]

Албуми[уреди]

Спотови[уреди]

  • Ам о комшика фрумоасе (Am o komšika frumoase – Имам лијепу комшиницу) – дует са Валентином Мунћановић
  • Ашај вјаца мја (Ašaj vjaca mja – Такав је мој живот)
  • Већина, драга већина (Većina draga većina – Комшинице драга)
  • Гич гич (Gič gič – Чик, чик) – дует са Оливером Цековић
  • К'нд је ому амарит (Kînd je omu amărît – Кад је човјек огорчен)
  • Ку најка пе ваља маре (Ku najka pe valja mare – У долини са драгом)
  • Падуриће верде (Paduriće verde – Зелена шумице)
  • Спуње најка чој фаћа (Spunje najka čoj faća – Реци, драги, шта чинити) – дует са Валентином Мунћановић
  • Стај, стај (Tot am zis ma duk ma duk – Увијек сам ти говорио, отићи ћу; или Stај, stај, nu pljeka – Стани, стани, не иди)
  • Те јубеск Марије (Te jubesk Marije – Волим те, Марија)
  • Фејсбук (Facebook) – дует са Оливером Цековић
  • Шофери (Şoferi)

Лична и политичка увјерења[уреди]

Слободан Домаћиновић је био активан и у политичком животу Србије. На изборима за Национални савјет влашке националне мањине 2014. године, налазио се на листи Удружења Гергина, чији је носилац био Синиша Челојевић, предсједник Влашке странке. Домаћиновић се на листи налазио на редном броју 10.[38] Ово удружење је имало значајну улогу у стандардизацији влашког говора и влашког писма.

С друге стране, Слободан Домаћиновић је у априлу 2007. године био ангажован као пјевач на вечери које је Влашка демократска странка Србије организовала у Брестовачкој бањи код Бора, али се није јавно изјашњавао о својим политичким увјерењима.[39] Иначе, у неким сегментима (нпр. језик, писмо) ова странка је имала прорумунску политику.

Породични живот[уреди]

Слободан Домаћиновић је био ожењен супругом Добрилом и имао је сина Драгана, ћерку Слободанку и пасторка Давора, као и унучад Дарка и Сабрину.[40] Супруга Добрила је запослена у Дому културе у Неготину. Слободанов син, Драган Домаћиновић, такође је солиста и извођач влашке народне музике. А физички веома личи на оца.[41]

Слободан Домаћиновић је био страствен риболовац.[1]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 „Сећање на Слободана Домаћиновића, ТВ Исток, 2016”. YouTube.com. 30. 9. 2018. Приступљено 11. 2. 2019. 
  2. 2,0 2,1 2,2 Томић, Зденка: Испраћен краљ влашке музике Слободан Домаћиновић (1951—2015), ИСТ Медиа, 27. април 2015
  3. 3,00 3,01 3,02 3,03 3,04 3,05 3,06 3,07 3,08 3,09 3,10 „Слободан Домаћиновић – Краљ влашке песме, Од злата јабука, Радио Београд 2, 22. децембар 2017 (Аутор: Марија Витас)” (на језику: Шаблон:Ci icon). Rts.rs. 21. 12. 2017. Приступљено 11. 2. 2019. 
  4. ^ [ https://www.youtube.com/watch?v=he8gMeG6rL4 In memoriam Slobodan Domaćinović]
  5. ^ „Слободан Домаћиновић (фејсбук профил)”. Facebook.com. Приступљено 11. 2. 2019. 
  6. ^ „Слободан Домаћиновић – Већина, драга већина”. YouTube.com. 21. 10. 2007. Приступљено 11. 2. 2019. 
  7. ^ „Михајловић-Јовановић, Сузана: Промовисана књига „Кад бих могао време да зауставим“, НГ портал, 10. март 2018”. Ngportal.rs. Приступљено 11. 2. 2019. 
  8. ^ „Михајловић-Јовановић, Сузана: Признања истакнутим музичарима Божи Јануцићу, Слободану Домаћиновићу, Слободану Пецићу, Живи Динуловићу, НГ портал, 21. децембар 2018”. Ngportal.rs. Приступљено 11. 2. 2019. 
  9. ^ „Слободан Домаћиновић – Шофери”. Discogs.com. Приступљено 11. 2. 2019. 
  10. ^ MAT, Zoki. „Слободан Домаћиновић ‎– К’нд трецам сара пе ваље”. YouTube.com. Приступљено 11. 2. 2019. 
  11. ^ „Слободан Домаћиновић ‎– Влашке народне песме”. Smboemi.com. Приступљено 11. 2. 2019. 
  12. 12,0 12,1 12,2 „Слободан Домаћиновић ‎– Влашке песме”. Smboemi.com. Приступљено 11. 2. 2019. 
  13. ^ „Слободанка Благојевић и Слободан Домаћиновић уз инструменталну пратњу Оркестра Манојла Благојевића ‎– Дода флоаре/Ин градиница суп нук”. Discogs.com. Приступљено 11. 2. 2019. 
  14. ^ „Слободан Домаћиновић ‎– Ам са мор пе брациле куј ме дор/Ђин кафана акума вин”. Discogs.com. Приступљено 11. 2. 2019. 
  15. ^ Balkana, Објавио Muzika (21. 3. 2011). „Слободан Домаћиновић ‎– Одабрани бисери влашке музике”. Muzika-balkana.blogspot.com. Приступљено 11. 2. 2019. 
  16. ^ „Слободан Домаћиновић ‎– Одабрани бисери влашке музике”. Kupindo.com. Приступљено 11. 2. 2019. 
  17. ^ Neumorni, Postavio Aktivista (11. 7. 2011). „Слободан Домаћиновић ‎– Влашка бисерница”. Jugozvuk.blogspot.com. Приступљено 11. 2. 2019. 
  18. ^ Neumorni, Postavio Aktivista (6. 1. 2016). „Слободан Домаћиновић ‎– Иљана, Иљана”. Jugozvuk.blogspot.com. Приступљено 11. 2. 2019. 
  19. ^ „Слободан Домаћиновић ‎– Нови златни хитови”. Smboemi.com. Приступљено 11. 2. 2019. 
  20. ^ „Слободан Домаћиновић и Љубица Болдескић ‎– Вечна Крајина”. Discogs.com. Приступљено 11. 2. 2019. 
  21. ^ „Слободан Домаћиновић ‎– Фолк екстра (Парада влашких хитова)”. Discogs.com. Приступљено 11. 2. 2019. 
  22. ^ Слободан Домаћиновић и Бранка Букацић ‎– Ому ље паће
  23. ^ „Слободан Домаћиновић ‎– Влашке песме”. Приступљено 11. 2. 2019. 
  24. ^ Слободан Домаћиновић и Бранка Букацић ‎– Њевастика мја
  25. ^ Слободан Домаћиновић ‎– Ја ујто зау
  26. ^ Слободан Домаћиновић и Љубица Болдескић ‎– Адуармец м’ндро барбату
  27. ^ Слободан Домаћиновић и Љубица Болдескић ‎– Аша је драгу ла њевесте
  28. ^ Слободан Домаћиновић ‎– Спуњем ињимјора спуње
  29. ^ Слободан Домаћиновић ‎– Виње пашћиљи
  30. ^ Слободан Домаћиновић – Не могу да плачем
  31. ^ Наступ Слободана Домаћиновића (аудио снимак са вашара у Кладову)
  32. ^ Слободана Домаћиновића (снимак са свадбе у Уровици)
  33. ^ [ https://www.youtube.com/watch?v=y4GSpqFhgJ0 Слободан Домаћиновић (наступ у Бечу)]
  34. ^ Репортери Вести на дочеку са земљацима у Бечу, Српска дијаспора, 2. јануар 2009.
  35. ^ Слободан Домаћиновић – Стани, стани, не иди (РТС – Жикина шареница)
  36. ^ Слободан Домаћиновић – Ђин кафана акума вин (ТВ Фолк-диск)
  37. ^ Слободан Домаћиновић – Дор, доруцуље (ТВ Исток)
  38. ^ Избори за Национални савет влашке националне мањине 2014. године: Презентација изборне листе Удружења Гергина
  39. ^ Слободан Домаћиновић (наступ у Брестовачкој бањи, 29. април 2007. године)
  40. ^ In memoriam Slobodan Domaćinović
  41. ^ Драган Домаћиновић – Супарате фетеле

Спољашње везе[уреди]