Буве

С Википедије, слободне енциклопедије

Бува
Временски распон: Миддле Јурассиц–Рецент [1]
Флеа Сцаннинг Елецтрон Мицрограпх Фалсе Цолор.јпг
Микроскопски приказ буве
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Поткласа:
Инфракласа:
Надред:
Ред:
Siphonaptera

Latreille, 1825
Инфраредови

Ceratophyllomorpha
Hystrichopsyllomorpha
Pulicomorpha
Pygiopsyllomorpha

Синоними

Aphaniptera

Бува или буха је назив за мале инсекте без крила из реда Сипхонаптера. Бухе су вањски паразити који се хране крвљу сисара и птица.

Ларве бува могу да живе у пукотинама прљавих подова.

Морфологија[уреди | уреди извор]

Буве су мали (дуге 1,5 до 3 мм), покретни, најчешће тамно обојени, бескрилни инсекти који поседују цевчицу на усном апарату прилагођену сисању крви домаћина. Тело им је постранице спљоштено (латеро-латерално) што омогућава лакше кретање кроз длаку и перје домаћина. Ноге су им дугачке, посебно задњи пар који је прилагођен за скакање (вертикално до 18 цм, хоризонтално до 33 цм[1]), око 200 пута више од дужине тела, што чини буву најбољим скакачем у животињском свету (у односу на дужину тела). Тело им је чврсто, полирано и покривено бројним длачицама окренутим према назад што омогућава лакше и брже кретање. Тело може издржати велики притисак, као што је преживљавање чешања. Док се одрасле бухе хране само крвљу, њихове ларве се хране органском материјом као што је фецес одраслих јединки. [2]

Морфологија буве

Буве имају способност прилагођавања на различите домаћине у оквиру сисара. Оне могу да преносе опасне заразе на човека (нпр. бактерије куге). Најстрашнија епидемија куге позната је као црна смрт, и беснела је Европом у 14. веку, при чему је усмртила скоро четвртину тадашњег становништва континента. Кугу је преносио овај инсект дугачак само 1,8 мм.

Животни циклус[уреди | уреди извор]

Јаја мачије буве

Буве се развијају комплетном метаморфозом, пролезећи кроз фазе ембриона, ларве, лутке и адулта. Животни циклус почиње када женка избаци јаја након храњења. Јаја се легу у групицама до 20 комада, обично на домаћину, након чега падају на тло. То се дешава најчешће на местима ге домаћин се одмара или спава. Јајима је потребно око два дана да се излегу.[3]

Ларве затим излазе из јаја и почињу се хранити доступном органском материјом као што су мртви инсекти, фецес и сл. Слепе су и избегавају светлост, држе се тамнијих места као што је песак, разне шупљине или место за спавање домаћина. Ларве се развијају 1-2 седмице након чега стварају око себе кукуљицу и улазе у стадиј лутке. Након 1-2 седмице тотално се развијају и спремне су изаћи из кукуљице. У случају да домаћина нема у близини могу остати у кукуљици док не добију сигнал за излазак, а то је присуство домаћина. Сигнал могу бити вибрације, звук, топлина и угљен диоксид.[3]. У фази ларве или личинке могу и презимити. Након изласка из кукуљице одрасле бухе имају једну седмицу да нађу храну, након чега могу преживити од два месеца па чак и до годину дана без хране.

Цели животни циклус може трајати од две седмице, па чак и до неколико месеци, у зависности од околности.Буве могу бити опасне

Патогенеза[уреди | уреди извор]

Уједи буве на телу

Буве нападају различите врсте топлокрвних кичмењака укључујући псе, мачке, људе, кокошке, зечеве, веверице, пацове, мишеве и др. Буве на телу домаћина узрокују свраб који резултира покушајем домаћина да отклони буву грижењем, чешањем и сл. Такође, буве код неких домаћина могу узроковати и алергијске реакције на пљувачку бува. Најчешћа последица бува на думаћину је блага отеклина са убодном тачком на средини. У неким случајевима може доћи и до опадања длаке као последица фрквентног чешања, а у екстремним случајевима може доћи и до анемије.

Бухе могу бити и преносници болести као што је нпр. куга[4], ендемски тифус[5] или хименолепијаза[6].

Уклањање бува[уреди | уреди извор]

Својим урођеним способностима да преживе већину пестицида и инсектицида спадају у ред теже регулисаних инсеката од стране било којих ДДД служби,односно слузби за Дезинсекцију, Дератизацију и Дезинфекцију. Третирање бува у урбаним срединама је тешко, нестандардно и не може се спровести од стране принаучених особа. Како би се регулисале нарочито у становима и кућама захваценим и добијеним од паса и мачака користе се разне методе систематског третмана ускладјеним са Законима о Санитарном Надзору Р.Србије и Министарства Здравља Републике Србије који укључују не само мануелну регулацију путем прскалица вец и комплетну клиничку слику објекта која укључује историјат,време постојања бува у животном и неживотном простору као и даљу профилаксу и превентиву након третмана како се буве не би више уносиле у објекту.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Huang, D., Engel, M.S., Cai, C., Wu, H., Nel, A. (2012). "Diverse transitional giant fleas from the Mesozoic era of China". Nature, in press. doi:10.1038/nature10839.
  2. ^ Fleas, Florida pest control Accessed 20 January 2012
  3. ^ а б http://ohioline.osu.edu/hyg-fact/2000/2081.html
  4. ^ „Арцхиве цопy”. Архивирано из оригинала на датум 2008-09-15. Приступљено 2008-10-20. 
  5. ^ „Арцхиве цопy”. Архивирано из оригинала на датум 2008-09-17. Приступљено 2008-10-20. 
  6. ^ „Арцхиве цопy”. Архивирано из оригинала на датум 2009-10-10. Приступљено 2008-10-20. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]