Буве

С Википедије, слободне енциклопедије

Бува
Временски распон: Миддле Јурассиц–Рецент [1]
Микроскопски приказ буве
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Поткласа:
Инфракласа:
Надред:
Ред:
Siphonaptera

Latreille, 1825
Infraredovi

Ceratophyllomorpha
Hystrichopsyllomorpha
Pulicomorpha
Pygiopsyllomorpha

Синоними

Aphaniptera

Бува или буха је назив за мале инсекте без крила из реда Сипхонаптера. Бухе су вањски паразити који се хране крвљу сисара и птица.

Ларве бува могу да живе у пукотинама прљавих подова.

Морфологија[уреди | уреди извор]

Буве су мали (дуге 1,5 до 3 мм), покретни, најчешће тамно обојени, бескрилни инсекти који поседују цевчицу на усном апарату прилагођену сисању крви домаћина. Тело им је постранице спљоштено (латеро-латерално) што омогућава лакше кретање кроз длаку и перје домаћина. Ноге су им дугачке, посебно задњи пар који је прилагођен за скакање (вертикално до 18 цм, хоризонтално до 33 цм[тражи се извор]), око 200 пута више од дужине тела, што чини буву најбољим скакачем у животињском свету (у односу на дужину тела). Тело им је чврсто, полирано и покривено бројним длачицама окренутим према назад што омогућава лакше и брже кретање. Тело може издржати велики притисак, као што је преживљавање чешања. Док се одрасле бухе хране само крвљу, њихове ларве се хране органском материјом као што је фецес одраслих јединки. [2]

Морфологија буве

Буве имају способност прилагођавања на различите домаћине у оквиру сисара. Оне могу да преносе опасне заразе на човека (нпр. бактерије куге). Најстрашнија епидемија куге позната је као црна смрт, и беснела је Европом у 14. веку, при чему је усмртила скоро четвртину тадашњег становништва континента. Кугу је преносио овај инсект дугачак само 1,8 мм.

Животни циклус[уреди | уреди извор]

Јаја мачије буве

Буве се развијају комплетном метаморфозом, пролезећи кроз фазе ембриона, ларве, лутке и адулта. Животни циклус почиње када женка избаци јаја након храњења. Јаја се легу у групицама до 20 комада, обично на домаћину, након чега падају на тло. То се дешава најчешће на местима ге домаћин се одмара или спава. Јајима је потребно око два дана да се излегу.[3]

Ларве затим излазе из јаја и почињу се хранити доступном органском материјом као што су мртви инсекти, фецес и сл. Слепе су и избегавају светлост, држе се тамнијих места као што је песак, разне шупљине или место за спавање домаћина. Ларве се развијају 1-2 седмице након чега стварају око себе кукуљицу и улазе у стадиј лутке. Након 1-2 седмице тотално се развијају и спремне су изаћи из кукуљице. У случају да домаћина нема у близини могу остати у кукуљици док не добију сигнал за излазак, а то је присуство домаћина. Сигнал могу бити вибрације, звук, топлина и угљен диоксид.[3]. У фази ларве или личинке могу и презимити. Након изласка из кукуљице одрасле бухе имају једну седмицу да нађу храну, након чега могу преживити од два месеца па чак и до годину дана без хране.

Цели животни циклус може трајати од две седмице, па чак и до неколико месеци, у зависности од околности.Буве могу бити опасне

Патогенеза[уреди | уреди извор]

Уједи буве на телу

Буве нападају различите врсте топлокрвних кичмењака укључујући псе, мачке, људе, кокошке, зечеве, веверице, пацове, мишеве и др. Буве на телу домаћина узрокују свраб који резултира покушајем домаћина да отклони буву грижењем, чешањем и сл. Такође, буве код неких домаћина могу узроковати и алергијске реакције на пљувачку бува. Најчешћа последица бува на думаћину је блага отеклина са убодном тачком на средини. У неким случајевима може доћи и до опадања длаке као последица фрквентног чешања, а у екстремним случајевима може доћи и до анемије.

Бухе могу бити и преносници болести као што је нпр. куга[4], ендемски тифус[5] или хименолепијаза[6].

Уклањање бува[уреди | уреди извор]

Својим урођеним способностима да преживе већину пестицида и инсектицида спадају у ред теже регулисаних инсеката од стране било којих ДДД служби,односно слузби за Дезинсекцију, Дератизацију и Дезинфекцију. Третирање бува у урбаним срединама је тешко, нестандардно и не може се спровести од стране принаучених особа. Како би се регулисале нарочито у становима и кућама захваценим и добијеним од паса и мачака користе се разне методе систематског третмана ускладјеним са Законима о Санитарном Надзору Р.Србије и Министарства Здравља Републике Србије који укључују не само мануелну регулацију путем прскалица вец и комплетну клиничку слику објекта која укључује историјат,време постојања бува у животном и неживотном простору као и даљу профилаксу и превентиву након третмана како се буве не би више уносиле у објекту.

Таксономија и филогенија[уреди | уреди извор]

Историја[уреди | уреди извор]

Између 1735. и 1758. шведски природњак Царл Лине први је класификовао инсекте, чинећи то на основу структуре њихових крила. Један од седам редова на које их је поделио била је „Аптера”, што значи бескрилни, група у коју је поред бува укључивао пауке, мокрице и стоноге. Тек 1810. године француски зоолог Пјер Андре Латреј је поново класификовао инсекте на основу њихових усних органа као и њихових крила, поделивши Аптера на Тхyсанура (сребрна рибица), Аноплура (уши) и Сипхонаптера (буве), истовремено одвајајући пауке и љускаре у њихове сопствене подфиле.[7] Назив групе, Сипхонаптера, је зоолошки латински од грчког сипхон (цев) и аптера (без крила).[8]

Спољна филогенија[уреди | уреди извор]

Историјски је било нејасно да ли је Сипхонаптера сестрински род Мецоптера (мува-шкорпија и сродника) или се налазе унутар те групе, што „Мецоптера“ чини парафилетском. Ранија сугестија да Сипхонаптера има сестрински однос са породицом Бореидае (снежним мувама-шкорпионима)[9][10][11] није подржана. Једна генетска студија из 2020. опоравила је Сипхонаптера унутар Мецоптера, уз снажну подршку, као сестринску групу Нанноцхористидае, мале, реликтне групе мекоптерана пореклом са јужне хемисфере. Буве и нанохористиди деле неколико сличности једни са другима које се не деле са другим мекоптеранима, укључујући сличне усне органе као и сличну организацију пумпе за сперму.[12]

Односи реда Сипхонаптера према Тихелка ет ал. 2020.[12]

Антлиопхора

Диптера (праве муве)

Бореидае (снежне шкорпионске муве, 30 спп.)

Нанноцхористидае (јужне шкорпионске муве, 8 спп.)

Сипхонаптера (буве, 2500 спп.)

Пистиллифера (шкорпионске муве, висеће мушице, 400 спп.)

Историја фосила[уреди | уреди извор]

Псеудопулеx wанги, примитивна бува из ране креде у Кини

Буве вероватно потичу од инсеката који се хране течношћу и који су се вероватно хранили биљкама.[12] Фосили велике, бескрилне матичне групе бува са сифонатним (усисним) усним апаратом из средње јуре[13] до ране креде пронађени су у североисточној Кини и Русији, који припадају породицама Сауропхтхиридае и Псеудопулицидае, као и Тарwиниа из ране креде Аустралије. Већина породица бува настала је након краја креде (у палеогену и касније). Модерне буве су вероватно настале у јужном континенталном подручју Гондване и одатле су брзо мигрирале на север. Највероватније су еволуирале са сисарским домаћинима, да би тек касније прешле на птице.[14]

Сипхонаптера је релативно мали ред инсеката: припадници реда пролазе кроз потпуну метаморфозу и секундарно су без крила (њихови преци су имали крила која су савремени облици изгубили). Године 2005, Медведев је навео 2005 врста у 242 рода, и упркос накнадним описима нових врста, чиме је укупан број порастао на око 2500 врста,[9] ово је најкомплетнија доступна база података. Ред је подељен на четири инфрареда и осамнаест породица. Неке породице су ексклузивне за једну групу домаћина; ту спадају Малацопсyллидае (армадило), Исцхнопсyллидае (слепи мишеви) и Цхимаеропсyллидае (слонове ровке).[15]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Хуанг, Диyинг; Енгел, Мицхаел С.; Цаи, Цхенyанг; Wу, Хао; Нел, Андрé (2012). „Диверсе транситионал гиант флеас фром тхе Месозоиц ера оф Цхина”. Натуре. 483 (7388): 201—204. Бибцоде:2012Натур.483..201Х. ПМИД 22388812. С2ЦИД 4415855. дои:10.1038/натуре10839. .
  2. ^ Fleas, Florida pest control Accessed 20 January 2012
  3. ^ а б „Site | Ohioline”. 
  4. ^ „Plague Facts”. Архивирано из оригинала 2008-09-15. г. Приступљено 2008-10-20. 
  5. ^ „Endemic Typhus Fever (Flea-borne)”. Архивирано из оригинала 2008-09-17. г. Приступљено 2008-10-20. 
  6. ^ „Fleas: Humans”. Архивирано из оригинала 2009-10-10. г. Приступљено 2008-10-20. 
  7. ^ Gillott, Cedric (2005). Entomology. Springer Science & Business Media. стр. 97. ISBN 978-1-4020-3183-0. 
  8. ^ Meyer, John R. (28. 3. 2016). „Siphonaptera”. North Carolina State University. Архивирано из оригинала 25. 09. 2022. г. Приступљено 3. 12. 2016. 
  9. ^ а б Whiting, Michael F.; Whiting, Alison S.; Hastriter, Michael W.; Dittmar, Katharina (2008). „A molecular phylogeny of fleas (Insecta: Siphonaptera): origins and host associations”. Cladistics. 24 (5): 677—707. CiteSeerX 10.1.1.731.5211Слободан приступ. S2CID 33808144. doi:10.1111/j.1096-0031.2008.00211.x. 
  10. ^ Whiting, Michael F. (2002). „Mecoptera is paraphyletic: multiple genes and phylogeny of Mecoptera and Siphonaptera”. Zoologica Scripta. 31 (1): 93—104. S2CID 56100681. doi:10.1046/j.0300-3256.2001.00095.x. Архивирано из оригинала 2013-01-05. г. 
  11. ^ Wiegmann, Brian; Yeates, David K. (2012). The Evolutionary Biology of Flies. Columbia University Press. стр. 5. ISBN 978-0-231-50170-5. „Recently, a close affinity between Siphonaptera and Mecoptera has been convincingly demonstrated via morphology (Bilinski et al. 1998) and molecular data (Whiting 2002), rendering Mecoptera paraphyletic, but making the clade including Mecoptera and Siphonaptera monophyletic 
  12. ^ а б в Tihelka, Erik; Giacomelli, Mattia; Huang, Di-Ying; Pisani, Davide; Donoghue, Philip C. J.; Cai, Chen-Yang (2020-12-21). „Fleas are parasitic scorpionflies”. Palaeoentomology (на језику: енглески). 3 (6): 641—653—641—653. ISSN 2624-2834. S2CID 234423213. doi:10.11646/palaeoentomology.3.6.16. hdl:1983/8d3c12c6-529c-4754-b59d-3abf88a32fc9Слободан приступ. 
  13. ^ Huang, D.; Engel, M.S.; Cai, C.; Wu, H.; Nel, A. (8. 3. 2012). „Diverse transitional giant fleas from the Mesozoic era of China”. Nature. 483 (7388): 201—204. Bibcode:2012Natur.483..201H. PMID 22388812. S2CID 4415855. doi:10.1038/nature10839. 
  14. ^ Zhu, Qiyun; Hastriter, Michael; Whiting, Michael; Dittmar, Katherina (септембар 2015). „Fleas (Siphonaptera) are Cretaceous, and Evolved with Theria”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 90: 129—139. PMID 25987528. S2CID 13433327. doi:10.1016/j.ympev.2015.04.027. 
  15. ^ Krasnov, Boris R. (2008). Functional and Evolutionary Ecology of Fleas: A Model for Ecological Parasitology. Cambridge University Press. стр. 3—9. ISBN 978-1-139-47266-1. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]