CCL5

С Википедије, слободне енциклопедије
Хемокин (C-C мотив) лиганд 5
ПДБ приказ базиран на 1пми​.
Доступне структуре
1б3а​, 1еqт​, 1хрј​, 1ртн​, 1рто​, 1у4л​, 1у4м​, 1у4п​, 1у4р​
Идентификатори
Симболи ЦЦЛ5; Д17С136Е; МГЦ17164; РАНТЕС; СЦYА5; СИСд; ТЦП228
Вањски ИД ОМИМ: 187011 МГИ: 98262 ХомолоГене: 2244 ГенеЦардс: ЦЦЛ5 Гене
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 6352 20304
Енсембл ЕНСГ00000161570 ЕНСМУСГ00000035042
УниПрот П13501 Q5XЗФ2
РефСеq (мРНА) НМ_002985 НМ_013653
РефСеq (протеин) НП_002976 НП_038681
Локација (УЦСЦ) Цхр 17:
31.22 - 31.23 Мб		 Цхр 11:
83.34 - 83.35 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

ЦЦЛ5, хемокин (C-C мотив) лиганд 5, такође познат као РАНТЕС (енгл. Regulated upon Activation, Normal T-cell Expressed, and Secreted) је протеин који је код људи кодиран ЦЦЛ5 геном.[1][2]

Функција[уреди | уреди извор]

CCL5 је 8 kDa протеин који је класификован као хемотаксни цитокин или хемокин. CCL5 је хемоатрактант Т ћелија, еозинофила, и базофила. Он учествује у регрутовању леукоцита на места запаљења. Уз помоћ одређених цитокина (нпр., IL-2 и IFN-γ) који се ослобађају из Т ћелија, CCL5 такође стимулише пролиферацију и активацију појединих типова (NK) ћелија да формирају CHAK (CC-хемокин-активиране убице) ћелије.[3] ЦЦЛ5 је такође ХИВ-супресивни фактор који излучују ЦД8+ Т ћелије. Ген овог хемокина је лоциран на хромозому 17 код људи.[4]

RANTES је првобитно био идентификован у току потраге за "касно" израженим генима (3–5 дана) након Т ћелијске активације. Накнадно је било утврђено да је он CC хемокин и да је изражен у више од 100 људских болести. RANTES изражавање је регулисано у Т лимфоцитима Крупел сличним фактором 13 (KLF13).[5][6][7][8]

Интеракције[уреди | уреди извор]

За CCL5 се зна да формира интеракције са CCR3,[9][10] ЦЦР5[10][11][12] анд ЦЦР1.[10][12]

CCL5 такође активира Г-протеин спрегнути рецептор GPR75.[13]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Донлон ТА, Кренскy АМ, Wаллаце МР, Цоллинс ФС, Ловетт M, Цлаyбергер C (1990). „Лоцализатион оф а хуман Т-целл-специфиц гене, РАНТЕС (Д17С136Е), то цхромосоме 17q11.2-q12”. Геномицс. 6 (3): 548—53. ПМИД 1691736. дои:10.1016/0888-7543(90)90485-D. 
  2. ^ Мире-Слуис, Антхонy Р.; Тхорпе, Робин, ур. (1998). Цyтокинес (Хандбоок оф Иммунопхармацологy). Бостон: Ацадемиц Пресс. ИСБН 0-12-498340-5. 
  3. ^ Магхазацхи; et al. (1996). „ЦЦ цхемокинес индуце тхе генератион оф киллер целлс фром ЦД56+ целлс”. Еур Ј Иммунол. 26: 315—9. ПМИД 8617297. 
  4. ^ Донлон; et al. (1990). „Localization of a human T-cell-specific gene, CCL5 (D17S136E), to chromosome 17q11.2-q12.”. Genomics. 5: 548—553. PMID 1691736. 
  5. ^ Schall TJ, Jongstra J, Dyer BJ, Jorgensen J, Clayberger C, Davis MM, Krensky AM (1988). „A human T cell-specific molecule is a member of a new gene family”. J. Immunol. 141 (3): 1018—25. PMID 2456327. 
  6. ^ Krensky, Alan M. (1995). Biology of the Chemokine in Rantes (Molecular Biology Intelligence Unit). R G Landes Co. ISBN 978-1-57059-253-9. 
  7. ^ Song A, Chen YF, Thamatrakoln K, Storm TA, Krensky AM (1999). „RFLAT-1: a new zinc finger transcription factor that activates RANTES gene expression in T lymphocytes”. Immunity. 10 (1): 93—103. PMID 10023774. doi:10.1016/S1074-7613(00)80010-2. 
  8. ^ Song A, Nikolcheva T, Krensky AM (2000). „Transcriptional regulation of RANTES expression in T lymphocytes”. Immunol. Rev. 177: 236—45. PMID 11138780. doi:10.1034/j.1600-065X.2000.17610.x. 
  9. ^ Daugherty BL, Siciliano SJ, DeMartino JA, Malkowitz L, Sirotina A, Springer MS (1996). „Cloning, expression, and characterization of the human eosinophil eotaxin receptor”. J. Exp. Med. 183 (5): 2349—54. PMC 2192548 Слободан приступ. PMID 8642344. 
  10. ^ а б в Struyf S, Menten P, Lenaerts JP, Put W, D'Haese A, De Clercq E, Schols D, Proost P, Van Damme J (2001). „Diverging binding capacities of natural LD78beta isoforms of macrophage inflammatory protein-1alpha to the CC chemokine receptors 1, 3 and 5 affect their anti-HIV-1 activity and chemotactic potencies for neutrophils and eosinophils”. Eur. J. Immunol. 31 (7): 2170—8. PMID 11449371. doi:10.1002/1521-4141(200107)31:7<2170::AID-IMMU2170>3.0.CO;2-D. 
  11. ^ Slimani H, Charnaux N, Mbemba E, Saffar L, Vassy R, Vita C, Gattegno L (2003). „Interaction of RANTES with syndecan-1 and syndecan-4 expressed by human primary macrophages”. Biochim. Biophys. Acta. 1617 (1-2): 80—8. PMID 14637022. 
  12. ^ а б Proudfoot AE, Fritchley S, Borlat F, Shaw JP, Vilbois F, Zwahlen C, Trkola A, Marchant D, Clapham PR, Wells TN (2001). „The BBXB motif of RANTES is the principal site for heparin binding and controls receptor selectivity”. J. Biol. Chem. 276 (14): 10620—6. PMID 11116158. doi:10.1074/jbc.M010867200. 
  13. ^ Ignatov A, Robert J, Gregory-Evans C, Schaller HC (2006). „RANTES stimulates Ca2+ mobilization and inositol trisphosphate (IP3) formation in cells transfected with [[G protein spregnuti receptori|G protein-coupled receptor]] 75”. Br. J. Pharmacol. 149 (5): 490—7. PMC 2014681 Слободан приступ. PMID 17001303. doi:10.1038/sj.bjp.0706909.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Muthumani K; Desai BM; Hwang DS; et al. (2004). „ХИВ-1 Впр анд анти-инфламматорy ацтивитy.”. ДНА Целл Биол. 23 (4): 239—47. ПМИД 15142381. дои:10.1089/104454904773819824. 
  • Зхао РY, Елдер РТ (2005). „Вирал инфецтионс анд целл цyцле Г2/M регулатион.”. Целл Рес. 15 (3): 143—9. ПМИД 15780175. дои:10.1038/сј.цр.7290279. 
  • Зхао РY, Букринскy M, Елдер РТ (2005). „ХИВ-1 вирал протеин Р (Впр) & хост целлулар респонсес.”. Индиан Ј. Мед. Рес. 121 (4): 270—86. ПМИД 15817944. 
  • Ли L; Ли ХС; Пауза CD; et al. (2006). „Ролес оф ХИВ-1 ауxилиарy протеинс ин вирал патхогенесис анд хост-патхоген интерацтионс.”. Целл Рес. 15 (11-12): 923—34. ПМИД 16354571. дои:10.1038/сј.цр.7290370. 
  • Кренскy, Алан M. (1995). Биологy оф тхе Цхемокине ин Рантес (Молецулар Биологy Интеллигенце Унит). Р Г Ландес Цо. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=CCL5&oldid=27556827”