Gorka dinja

Горка диња
кувана, исцеђена без соли
Нутритивна вредност на 100 г (3,5 оз)
Енергија	79 кЈ (19 кцал)
Угљени хидрати	4,32 г
Шећери	1,95 г
Прехрамбена влакна	2 г
Масти	0,18 г
Протеини	0,84 г
Витамини
Витамин А екв. бета-каротен лутеин зеаксантин	(1%) 6 μг (1%)68 μг 1323 μг
Тиамин (Б1)	(4%) 0,051 мг
Рибофлавин (Б2)	(4%) 0,053 мг
Ниацин (Б3)	(2%) 0,28 мг
Витамин Б5	(4%) 0,193 мг
Витамин Б6	(3%) 0,041 мг
Фолат (Б9)	(13%) 51 μг
Витамин C	(40%) 33 мг
Витамин Е	(1%) 0,14 мг
Витамин К	(5%) 4,8 μг
Минерали
Калцијум	(1%) 9 мг
Гвожђе	(3%) 0,38 мг
Магнезијум	(5%) 16 мг
Манган	(4%) 0,086 мг
Фосфор	(5%) 36 мг
Калијум	(7%) 319 мг
Натријум	(0%) 6 мг
Цинк	(8%) 0,77 мг
Остали конституенти
Вода	93,95 г
	Веза на УСДА податке
	Јединице; μг = микрограми • мг = милиграми; ИУ = интернационалне јединице;
	Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. ; Извор: НДб УСДА

Горка диња
Научна класификација
Царство:	Плантае
(нерангирано):	Ангиоспермс
(нерангирано):	Еудицотс
(нерангирано):	Росидс
Ред:	Цуцурбиталес
Породица:	Цуцурбитацеае
Род:	Момордица
Врста:	M. цхарантиа
Биномно име
	Момордица цхарантиа; L.

Горка диња (карела, лат. Momordica charantia), егзотична је тропска азијска биљка, има изузетно горак укус (одакле потиче име воћа). Површина плода је веома храпава. Биљка има дуге расцепкане листове, жуте цветове, плодови су издужени, наборани и зелени облика сличном краставцу или тиквици.

Порекло[уреди | уреди извор]

Откривена је у Индији, где је средином 14. века пренета у Кину где је почело њено гајење. Припада породици Цуцурбитацеае.

Плод[уреди | уреди извор]

Плод је у зрењу зелен, а када сазре постане наранџасто-жут.Овај плод се сматра једним од најгорчијих плодова на свету.Када сазри долази до пуцања плода и из унутрашњости плода испада црвено семење.^[1] .Плод је јестив, обилује минералима и витаминима.

Лековита својства[уреди | уреди извор]

За конзумирање плод кареле је најпогоднији док је још зелен, јер тада садржи највисе витамина C, витамина А, такође фосфора и калијума. У 21. веку је почела да се користи у лабораторијама које се баве истраживањима о сузбијању карцинома.

Горка диња садржи гликопротеин и на тај начин смањује концентрацију нивоа шећера (глукозе) у крви, користе је особе које болују од шећерне болести, као и оне особе које имају повишен холестерол. Витамин C утиче на јачање имунитета.

Горка диња има антибактеријско дејство, регулише пробаву, убија паразите у цревима, помаже при зарастању рана и опекотина. Најважније дејство је у уништавању канцерогених ћелија. Најновија истраживања су показала да карела делује против ћелија рака јетре, простате, желуца, дојке, дебелог црева.^[2] Ову биљка је веома штетна приликом конзумирања у трудноћи и током дојења због горчине плода која доводи до токсичности млека.

Чај[уреди | уреди извор]

Чај од листова кареле који се пресују и суше, такође утиче на сузбијање канцерогеног обољења, али помаже и код гојазности. Користе га особе које се опорављају од хемотерапије и они које већ дуже време користе антибиотике.Чај је користан у превенцији и лечењу маларије.

Горка диња у исхрани[уреди | уреди извор]

Карела је веома заступљена у Индијској кухињи где се припрема на различите начине. Конзумира се кувана, печена и пржена на уљу, пуњена белим луком, а веома често као додатак леблебијама. Заступљена је и у кинеској кухињи, јер даје горак укус и обично се меша са кромпиром. Конзумирају је вегетаријанци, помешану са разним поврћем. Од ове воћке се праве и горки сосеви. Семе горке диње се ставља у мед, што има многобројна лековита својства.

Узгој и садња[уреди | уреди извор]

Ова биљка расте у земљана југоисточне Азије, највише у Индији и Кини. Карела се гаји и наменски за потребе светског тржишта. Успева у топлим и влажним местима са доста светлости. У државама умереног појаса, ова биљка се узгаја из семена. Обично се сади око неког другог нижег дрвета или винове лозе пошто се гране кареле обавијају око друге биљке или предмета. Одговара јој плодно земљиште хумус.