Хем Б

С Википедије, слободне енциклопедије
Хем Б
Називи
Други називи
Гвожђе протопорфирин IX,
протохем IX
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.114.904
МеСХ Хеме+б
  • OC(=O)CC/C6=C(\C)/C=3/N=C6/C=C2/C(/CCC(O)=O)=C(/C)\C1=C\C5=N\C(=C/c4n([Fe]N12)c(C=3)c(C=C)c4C)C(\C=C)=C5\C
Својства
C34H32O4N4Fe
Моларна маса 616,487
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Хем Б (хаем Б, протохем IX) је најраспростањенији хем.[3] Хемоглобин и миоглобин су примери транспортних молекула кисеоника који садрже хем Б. Фамилија пероксидазних ензима такође садржи хем Б. COX-1[4][5] и COX-2[6] ензими (циклооксугеназе) садрже хем Б у једном од два активна места.

Хем Б је генерално везан за окружујући матрикс (апопротеин) путем једне координатне везе између гвожђа хема и аминокиселинског бочног ланца.

Хемоглобин и миоглобин имају координатну везу са еволуционо конзервираним хистидином, док синтаза азот оксида и цитохром П450 имају координацину везу са еволуционо конзервираним цистеином.

Гвожђе протеина који садрже хем Б је вазано за четири азота порфирина (који формирају раван) и једним електрон донирајућим атомом протеина. Стога је гвожђе обично у пентакоординираном стању. Кад се кисеоник или токсични угљен-моноксид вежу, гвожђе постаје хексакоординирано.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Rae, T.; Goff, H. (1998). „The heme prosthetic group of lactoperoxidase. Structural characteristics of heme l and heme l-peptides”. The Journal of Biological Chemistry. 273 (43): 27968—27977. PMID 9774411. doi:10.1074/jbc.273.43.27968. 
  4. ^ Yokoyama C, Tanabe T (1989). „Cloning of human gene encoding prostaglandin endoperoxide synthase and primary structure of the enzyme”. Biochem. Biophys. Res. Commun. 165 (2): 888—94. PMID 2512924. doi:10.1016/S0006-291X(89)80049-X. 
  5. ^ Funk CD, Funk LB, Kennedy ME, Pong AS, Fitzgerald GA (1991). „Human platelet/erythroleukemia cell prostaglandin G/H synthase: cDNA cloning, expression, and gene chromosomal assignment”. FASEB J. 5 (9): 2304—12. PMID 1907252. 
  6. ^ Hla, T.; Neilson, K (1992). „Human Cyclooxygenase-2 cDNA”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 89 (16): 7384—8. PMC 49714Слободан приступ. PMID 1380156. doi:10.1073/pnas.89.16.7384. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]