Јелисавета Пјаст Котроманић

С Википедије, слободне енциклопедије
Јелисавета Пјаст Котроманић
Датум рођења(1315{{month}}{{{даy}}})1315.
Датум смрти22. август 1345.(1345-08-22) (42/43 год.)
ДинастијаПјастови
ОтацЦасимир II оф Куyавиа
СупружникСтефан II Котроманић
ПотомствоЈелисавета Котроманић

Јелисавета Пјаст Котроманић (130223. август 1345) била је баница Босне као трећа супруга бана Стефана II.[1][2]

Поријекло[уреди | уреди извор]

Јелисавета је била кћерка кујавског војводе Казимира II Пјаста. Име њене мајке није познато. Припадала је династији Пјаст која је владала Пољским краљевством. Поред Елизабете, Казимир је имао сина Владислава Пољског.

Брак[уреди | уреди извор]

Јелисаветина кћерка Јелисавета Котроманић на реплици ковчега Светог Симеуна, чије је стварање наручила.

Брак између Јелисавете и Стефана, који је већ био два пута ожењен (ортенбуршком грофицом Јелисаветом и бугарском царском принцезом Теодором Шишман), аранжирао је Карл I Роберт, 1323. године. Јелисавета је била имењакиња и рођака Карлове супруге, краљице Јелисавете, а Карло I Роберт је желио овим браком стећи већу контролу над Стефаном. Као вјенчани дар, Стефан је од Карла Роберта добио западне земље које је претходно контролирао Младен I Шубић Брибирски.

Брак је био озакоњен 1339. године. До тада је Стефанов брак с Теодром, ћерком бугарског цара још био сматран валидним. Од њене четворо дјеце, преживјело су двије кћерке:

Баница Јелисавета је умрла за вријеме живота свог мужа, тачније 23. августа 1345, узрок смрти била је куга. Сматра се да је сахрањена у Бобовцу, у истој гробници као и њен супруг Стефан, Стефанов брат Владислав и Владиславова супруга Јелена.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Елзбиета оф Кујаwиен, Генеалогицс - Лео ван де Пас
  2. ^ Цаwлеy, Цхарлес, ПОЛАНД, Медиевал Ландс, Фоундатион фор Медиевал Генеалогy, Приступљено Аугуст 2012  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |аццесс-дате= (помоћ)
  3. ^ Mandić, Doninik: Franjevačka Bosna: razvoj i uprava Bosanske vikarije i provincije, 1340-1735, Hrvatski povijesni institut, (1968). стр. 231.