Пређи на садржај

Бродар (тврђава)

С Википедије, слободне енциклопедије

Бродар је средњовјековни град у Републици Српској подигнут на бријегу, изнад десне обале Дрине и Лима у Бродару, општини Вишеград. Град је припадао српској племићкој породици Павловић. Спомиње се 29. септембра 1442. године у повељи Иваниша Павловића. Из Бродара се извозила оловна руда.[1]

Положај и одлике

[уреди | уреди извор]

Градска тврђава се налази на ушћу Лима у Дрину, гдје му се и данас виде остаци. Бродар је био према данас доступним подацима врло издуженог неправилног облика, чији су бедеми пратили ток теренских слојница. Дужина тврђаве у правцу сјеверозапад-југоисток износи неких 80 метара и ширине 12 метара. На сјеверозападном крају постоји кула. Обор утврђења је испреграђиван, а у унутрашњости тврђаве се виде темељи неколико зграда. Крај града се налазила варош на локалитету Варошишта. [2]

Тврђава је смјештена узводно од Вишеграда, на крашком гребену на литицама кањона ријеке Дрине, на њеној лијевој страни, код ушћа Лима у Дрину у Републици Српској, БиХ. На десној обали Дрине и Лима је брдо Бујак. Бродар је осигуравао пријелаз преко Дрине. У близини је насеље Варошиште које асоцира на његово подграђе.[3] Бродар се спомиње 1442. године као посјед војводе Иваниша Павловића, где је сачињена једна његова повеља (на планини на Бујаку, према нашем граду Бродара).[4] Подграђе Бродара споменуто је 1449. године (лат. sub locum dictum Brodar) у тужби усмјереној против Вукића Муржића, службеника Иваниша Павловића (лат. Vuchich Mursich officialem vauuode Iuanis Paulouich).[5]

Нахија Бродар се спомиње од 1469. до 18. вијека. У Бродару је 1485. године био тимар вишеградског кадије.[6]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Шево 2004, стр. 25.
  2. ^ Реџић 2009, стр. 73.
  3. ^ Хамдија Крешевљаковић, Стари босански градови, Наше старине 1, Сарајево 1953. године, 11-12. стр.; Павле Анђелић, Бродар, Вишеград, Археолошки лексикон Босне и Херцеговине, Том III, Земаљски музе Босне и Херцеговине, Сарајево 1988. година, 92. стр.; Марко Поповић, Утврђења Земље Павловића, „Земља Павловића. Средњи вијек и период турске владавине”, Зборник радова са научног скупа, Рогатица, 27-29. јуна 2002. година, Академија наука и умјетности Републике Српске и Универзитет Српско Сарајево, Научни скупови 5, Одјељење друштвених наука 7, Бања Лука – Српско Сарајево 2003. година, 98. стр.
  4. ^ „на планини на Бујаку према нашем граду Бродару“ (29. септембар 1442. године), Љубомир Стојановић, Старе српске повеље и писма, I/2, Српска краљевска академија, Зборник за историју, језик и књижевност српског народа, Прво одељење, Споменици на српском језику 24, Београд-Сремски Карловци, 1934. година, 103. стр.
  5. ^ Десанка Ковачевић-Којић, Градска насеља средњовјековне босанске државе, Сарајево 1978. година, 101. стр.; лат. „Ser Michael de Proculo et socii coram domino vicerectoris ser Marino Mich. de Bona sedente loco ser Damiani de Sorgo Rectoris non valentis sedere quia eset ipse unius ex sociis dicti ser Michaelis fecit lamentum supra Vuchich Mursich officialem vayuode Iuanis Paulouich, dicens quod istis diebus proximus de una garauana que eundo in Sclauoniam transibat sub locum dictum Brodar dictus Vuchich accepit unam salmam pannorum que dictus Vuchich accepit unam salmam pannorum que dicitur esse ser Paladini de Lucaris. [Testes:] Vuchaz Miobratouich, Pribio Tolilouich” (8. септембар 1449. године), Државни архив у Дубровнику, Серија: Lamenta de foris, Свезак: XXII, Фолија: 192. стр.
  6. ^ Хазим Шабановић, Босански пашалук – Постанак и управна пођела, Свјетлост, Сарајево 1982. година, 131. стр.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Реџић, Хусреф (2009). Средњовјековни градови у Босни и Херцеговини. Сарајево: Сарајево-паблишинг. ISBN 978-9958-21-511-7. 
  • Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine. 
  • Шево, Љиљана (2004). Културна баштина Републике Српске. Нови Сад: Православна реч. ISBN 978-86-7530-116-5. 
  • Павле Анђелић, Бродар, Вишеград, Археолошки лексикон Босне и Херцеговине, Том III, Земаљски музе Босне и Херцеговине, Сарајево 1988. година, 92. стр.
  • Атанасовски, Вељан (1979). Пад Херцеговине. Београд: Историјски институт. 
  • Десанка Ковачевић-Којић, Градска насеља средњовјековне босанске државе, Сарајево 1978. година
  • Хамдија Крешевљаковић, Стари босански градови, Наше старине 1, Сарајево 1953. година, 11-12. стр.
  • Марко Поповић, Утврђења Земље Павловића, „Земља Павловића. Средњи вијек и период турске владавине”, Зборник радова са научног скупа, Рогатица, 27-29. јуна 2002. година, Академија наука и умјетности Републике Српске и Универзитет Српско Сарајево, Научни скупови 5, Одјељење друштвених наука 7, Бања Лука – Српско Сарајево 2003. година
  • Љубомир Стојановић, Старе српске повеље и писма, I/2, Српска краљевска академија, Зборник за историју, језик и књижевност српског народа, Прво одељење, Споменици на српском језику 24, Београд-Сремски Карловци, 1934. година
  • Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]