Луковска бања

Луковска бања зими

Луковска бања се налази на југу Србије, на источним падинама Копаоника (на надморској висини од 681 м). Удаљена од Београда око 300 km.

Географски положај Луковске бање, значајна надморска висина и атрактивна природа, чине је добрим климатским лечилиштем погодним за одмор, рекреацију и опоравак.

По броју извора термоминералних вода температуре 56-69°Ц и њиховој издашности (100 литара у секунди), спада у ред најбогатијих у земљи.

Бања у прошлости

Лековите воде Луковске бање користили су још стари Римљани, о чему сведоче остаци цеви и грађевина откривени у горњем делу бањског насеља.

Постоје остаци купатила које је користио краљ Милутин за време свог боравка у овим крајевима и газдовања над рудницима. I у средњем веку коришћене су лековите воде са ових извора, а такође и у време Турака, о чему сведочи податак да се ово место у Крушевачком дефтеру Н° 567 из 1575. године, зове "Бања Лукова" и има једно купатило - хамам. После ослобођења од Турака 1878. године, у бањи је уређен један базен, који је коришћен за купање и лечење болесника. Прво купатило је од дасака урађено око 1900. године. Међутим, без обзира што није било више купатила народ је долазио и купао се у вировима, па је бања до Првог светског рата била добро посећена и у њој је годишње боравило око 1.500 гостију.

Прво савременије купатило са мушким и женским базеном изграђено је 1948. године. Интензиван развој бање почиње 1999. године изградњом хотела "Копаоник", од када се уврстила у ред познатијих бања у Србији.

Богат и разноврстан биљни свет је омогућио да у Луковском крају живе разни крупни сисари, перната дивљач и др. Према народном предању овде је често боравио краљ Милутин због изванредних услова за лов.

Црква Светог Мине

Црква Светог Мине налази се у центру села Штава, на 5,5 km од Луковске Бање или око сат времена пешачења (42 km од Куршумлије). По народном веровању, преци садашњих становника пренели су при досељавању своју славу Светог Мину и саградили цркву за владавине краља Милутина. Црква светог Мине (у народу позната и као Мркшина црква), налази се у центру села Штава, на сеоском гробљу, са десне стране пута Луковска Бања-Лепосавић. Турци су порушили цркву у првом налету после Косовске битке, која је обновљена 37 година после боја на Косову, али су је Турци поново порушили.

Црква је у основи једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом и припратом. Спољне димензије цркве су 9,35м (дужина) и 5,80 м (ширина). Кров је на две воде а покривена је каменим плочама. Грађена је од ломљеног и тесаног камена и профилисане сиге употребљене за завршни кровни венац. Наос је осветљен са по једним уским прозором са северне и јужне стране, као и отвором испред апсидијалне конхе (Радовић А. и др., 1983, бр.28). У тексту наоса на самом надвратку, пише да је црква освећена за време патријарха Пајсија, тј. између 1614. и 1647. године. Црква има све одлике споменика ове врсте грађене у време турске доминације, после обнове Пећке патријаршије, па представља најзначајнији објекат из тог периода у Топлици.

Унутрашњост цркве је била у целини живописана али су у пожарима поједини делови живописа страдали, делимично или потпуно. Фреске су исликане постојаним бојама у византијском стилу. На основу сачуваних слика може се закључити да је осликавање веома зналачки осмишљено. На релативно малом простору представљен је уобичајени тематски и иконографски садржај, који обрађује најважније догађаје из хришћанске историје

Црква Светог Ђорђа

Црква Светог Ђорђа налази се на каменом вису Ненадов камен (975 м надморске висине) који представља изванредан видиковац, до којег се од хотела "Копаоника" долази на два начина. Лакшом стазом у дужини од 1900 м и краћом али тежом у дужини од 900 м. Црква је саграђена 2002. године. Предање каже да је Свети Сава на овом месту поставио крст и аманет да се ту изгради црква. Поред културне и историјске вредности, обилазак ове цркве има и природни и здравствени значај - сви који до ње дођу сведоче о томе да се после тога осећају знатно боље, не само духовно, већ и физички.

Бања данас

Луковска Бања је у саставу села Лукова, које је око 1,5 km низводно од ње. Бања је локални административно-управни, привредни, образовни, здравствени и спортски центар за осам села у веома ретко насељеном (880 становника на 134 км²) југоисточном делу Копаоника тзв. Луковском крају.

Планинске реке су настањене пастрмкама и богате речним раковима а нарочито Штавска, Требињска и Луковска река.

Треска

Највећу пажњу туриста и природњака, својом бизарношћу и оригиналношћу, привлачи Штавска треска (1.439 м), огранак Копаоника, на северу од Штаве. Она се издиже између између Штавске реке (на југу), Блажевске реке (на западу) и Ђерекаруше (на северу). Њу је још пре 110 година истакао Тихомир Р. Ђорђевић, са "два камена рога (Велика и Мала треска) на врху, који, окићени шумом са свију страна, као каквом бујном гривом, изгледаху у вечерњој румени ненадмашно чаробно".

Треска представља најбољи видиковац у читавој Топлици. У непосредној близини врха су неистражена пећинска црква, остаци неке грађевине и камени крстови. Стара букова шума богата је гљивама, лековитим биљем (које мештани беру 7. јула, на Ивандан) и изворима хладне и питке воде. Од локалитета Јагњило у селу Штава преко засеока Тречњице, до врха Треске, треба да се препешачи око 4,5 km и савлада висинска разлика од 535 м, а за то треба око сат и по напорног хода.

Друга и боља (обложнија) стаза је од цркве Св.Мине у Штави преко засеока Жељево (Сува Чесма - Глог - Треска).

Црква светих апостола Петра и Павла

Црква светих апостола Петра и Павла је на сеоском гробљу Лукова (Бабића). По народном предању цркву је подигао краљ Милутин, који је ту имао руднике и ливнице за прераду олова, бакра, сребра и злата. Порушена је за време Турака. Обнављана је 1871, 1895. и 1983. године, после земљотреса.

Дужина цркве са олтаром је око 10 м а ширина и висина по 5м. унутрашњост цркве је живописана али фреске немају неке посебне уметничке вредности. До ње се стиже асфалтним путем из Луковске Бање ка Куршумлији после 15 минута умереног хода, а од Куршумлије је удаљена 34 km.

Удаљена је од Ниша 101 km, Крушевца 107 km и Београда 297 km.