Научне студије

С Википедије, слободне енциклопедије
Социологија
Теорије
Методи
Подобласти
Индекс

Научне студије су интердисциплинарна истраживачка област која настоји да позиционира научне експертизе у широком друштвеном, историјском и филозофском контексту. Она користи разне методе за анализу производње, представљања и рецепције научних сазнања и његове епистемске и семиотичке улоге.

Слично културолошким студијама, научне студије су дефинисане предметом њиховог истраживања и обухватају велики распон различитих теоријских и методолошких перспектива и пракси. Интердисциплинарни приступ може укључивати и позајмљивати методе из хуманистичких, природних и формалних наука, од наукометрије до етнометодологије или когнитивне науке. Научне студије имају одређени значај за евалуацију и научну политику. Преклапајући се са пољем науке, технологије и друштва, практичари проучавају однос науке и технологије и интеракцију стручних и лаичких знања у јавном домену.

Поље[уреди | уреди извор]

Поље је иницијално било изузетно самосвесно у својој генези и применама.[1] Након почетног учешћа у научном дискурсу, практичари су се ускоро почели бавити односом научне стручности према политици и лаицима.[1] Практични примери укључују биоетику, спонгиформну енцефалопатију говеда (БСЕ), загађење, глобално загревање,[2][3] биомедицинске науке, физичке науке, предвиђања природних опасности, (наводни) утицај Чернобиљске катастрофе у Великој Британији, стварање и преглед научне политика, и управљањем ризиком у историјском и географском контексту.[1] Док су научне студије задржале карактер дисциплине са више метанаратива, оне се превасхоно баве улогом перципираног стручњака у пружању информација владама и локалним властима на основу којих се могу доносити одлуке.[1] Приступ поставља разна важна питања о томе шта чини особу стручњаком, како се стручњаци и њихов ауторитет требају разликовати од лаичке популације, и о интеракцијама са вредностима и процесом креирања политика у либералним демократским друштвима.[1]

Практичари испитују пруступе којима научници истражују специфичне појаве као што су:

Историја поља[уреди | уреди извор]

Марија Осовска и Станислав Осовски започели су са увођењем концепта током 1930-тих.[10] Томас Кунова Структура научне револуције (1962) довела је до повећаног интереса у не само историју науке, него и њену филозофску подлогу. Куново дело је утврдило да је историја науке била у мањој мери линеарна сукцесија открића, већ концепт парадигми према филозофији науке. Парадигме су шири, социо-интелектуални констракти који одређују које су врсте тврдњи о истини допустиве. Научне студије покушавају да идентификују кључне дихотомије као што су наука и технологија, природа и култура, теорије и експерименти; наука и ликовна уметност, које воде раздвајању разних научних области и пракси. Социологија научних сазнања развијена је на Универзитету у Единбургу, где су Дејвид Блур и његове колеге развили оно што се назива снажни програм. Снажни програм предложио је да се „истинске” и „лажне” научне теорије третирају на исти начин.[11] Обе су узроковане социјалним факторима или условима, попут културног контекста и користољубља.[12] Сва људска сазнања, као нешто што постоји у људској спознаји, морају садржати неке друштвене компоненте у процесу њиховог формирања.[13]

Међутим, показало се да је тешко бавити се темама природних наука социолошким методама, што доказују и амерички научни ратови.[14] Употреба деконструктивног приступа (као у радовима о уметности или религији) на природним наукама носи са собом ризик угрожавања не само „солидних чињеница” природних наука, већ и објективност и позитивистичку традицију саме социологије.[14] Разматрање продукције научног знања као (бар делимично) друштвеног констракта није лако прихваћено.[1] Латур и други су идентификовали кључну дихотомију за модерност, поделу између природе (ствари, предмета) као трансцендентног аспекта, што омогућава њену детекцију, и друштва (субјекта, државе) као иманентног аспекта који је вештачки, конструисан. Дихотомија је омогућила масовну продукцију ствари (техничких-природних хибрида) и глобална питања великих размера која су у међувремену угрозила дистинкцију као такву. На пример књига Никада нисмо били модерни настоји да поновно повеже друштвени и природни свет враћајући се премодерној употреби „ствари”[15] - адресирајући објекате као хибриде који су направљени и помно испитивани јавном интеракцијом људи, ствари и концепата.[16]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ Амy Донован, Цливе Оппенхеимер, Мицхаел Браво. Социал студиес оф волцанологy: кноwледге генератион анд еxперт адвице он ацтиве волцаноес. Буллетин оф Волцанологy, Спрингер Верлаг (Германy), 2012, 74 (3), пп.677-689. . дои:10.1007/с00445-011-0547-зинсу-00691620.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  2. ^ Мартелло M (2004) Глобал цханге сциенце анд тхе Арцтиц цитизен.Сци Публиц Полицy . 31 (2): 107—115.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  3. ^ Јасанофф С (ед) (2004) Статес оф кноwледге: тхе цо-продуцтион оф сциенце анд социал ордер. Роутледге, Абингдон
  4. ^ МцАллистер, Јамес W. (2002). „Рецент wорк он аестхетицс оф сциенце”. Интернатионал Студиес ин тхе Пхилосопхy оф Сциенце. 16: 7—11. С2ЦИД 121344533. дои:10.1080/02698590120118783. 
  5. ^ Зеицхен фüр Кунст: Зур Органисиербаркеит вон Креативитäт Детлев Нотхнагел, ЗфС, Банд 29, Хефт 4/2007 ЗфС, Банд 29, Хефт 4/2007 ISBN 978-3-86057-887-2
  6. ^ Органисиерте Креативитäт: Дие виелен Гесицхтер дер Инноватион, Рене Ј.Јорна, ин Зеицхен фüр Кунст: Зур Органисиербаркеит вон Креативитäт Детлев Нотхнагел, ЗфС, Банд 29, Хефт 4/2007 ЗфС, Банд 29, Хефт 4/2007 ISBN 978-3-86057-887-2
  7. ^ Траwеек, Схарон (1992). Беамтимес анд лифетимес: тхе wорлд оф хигх енергy пхyсицистс. Цамбридге, Массацхусеттс: Харвард Университy Пресс. ИСБН 9780674044449. 
  8. ^ Марио Биагиоли: Тхе сциенце студиес реадер. Роутледге, Неw Yорк (1999) ISBN 0-415-91867-7
  9. ^ Дерек де Солла Прице: Литтле Сциенце, Биг Сциенце. Вон дер Студиерстубе зур Гроßфорсцхунг. Сухркамп, (1982) ISBN 978-3518076484.
  10. ^ Matthias Kölbel: Wissensmanagement in der Wissenschaft Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јул 2020), Берлин: Геселлсцхафт фüр Wиссенсцхафтсфорсцхунг е.V. ц/о Инст. ф. Библиотхекс- унд Информатионсwиссенсцхафт дер Хумболдт-Университäт зу Берлин, 2002, електронисцхе Береитстеллунг 2011.
  11. ^ Давид Блоор, "Тхе стренгтхс оф тхе стронг программе." Сциентифиц ратионалитy: Тхе социологицал турн (Спрингер Нетхерландс, (1984), пп. 75–94.
  12. ^ Wиебе Е. Бијкер, ет ал. Тхе социал цонструцтион оф тецхнологицал сyстемс: Неw дирецтионс ин тхе социологy анд хисторy оф тецхнологy (МИТ пресс, 2012)
  13. ^ Харрy M. Цоллинс, "Интродуцтион: Стагес ин тхе емпирицал программе оф релативисм." Социал студиес оф сциенце (1981): 3-10. ин ЈСТОР
  14. ^ а б Латоур, Бруно (март 2000). „Wхен тхингс стрике бацк: а поссибле цонтрибутион оф 'сциенце студиес' то тхе социал сциенцес” (ПДФ). Бритисх Јоурнал оф Социологy. 51 (1): 107—123. дои:10.1111/ј.1468-4446.2000.00107.x. 
  15. ^ Ин премодерн тимес (анд вариоус лангуагес) тхе терм ботх меант ан објецт анд ан ассемблy
  16. ^ Ласх, Сцотт (1999). Објецтс тхат јудге: Латоур'с парлиамент оф тхингс, ин анотхер модернитy, а дифферент ратионалитy. Оxфорд: Блацкwелл. ИСБН 9780631164999. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Научне студије на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Naučne_studije&oldid=27675844”