Проширена породица

С Википедије, слободне енциклопедије

Проширена породица је породица која се проширује изнад граница нуклеарне породице, а састоји се од родитеља, тетки, ујака, и рођака, при чему сви живе у близини или у истом домаћинству. Пример овакве породице је брачни пар који живи са мужевљевим или жениним родитељима. Породица се мења од ужег до проширеног домаћинства.

У неким околностима, проширена породица долази да живи са или уместо неког члана нуклеарне породице. Овакве породице обухватају, у једном домаћинству, блиске рођаке као додатак ужој породици. Пример би био старији родитељ који се усељава код своје деца због старости. У модерним западним културама, у којим доминирају конструкције уже породице, овај термин се генерички користи односећи се на бабе и деде, тетке, ујаке, било да они живе у истом домаћинству или не.[1] Међутим, такође се може односити на породичну заједницу која већ неколико генерација живи у истом домаћинству. У неким културама, термин проширена породица се користи као синоним за истокрвну породицу.

У матичним породицама, тип проширене породице, који је први предствавио Фредерик Ле Плеј, родитеји ће живети са једним дететом и његовим или њеним супружником, као и њихова деца, док ће друга деца отићи из куће или остати у њој невенчани. Матична породица се некад повезује са неправедном праксом наслеђивања, као у Јапану и Кореји, али се овај термин такође користи и у контексту у коме описује тип породице у коме родитељи живе са дететом које је у браку и његовим или њеним супружником и децом, али пренос земљишта  и покретне имовине је више-мање једнако, као у случају традиционалне Румуније,[2] североисточног Тајланда[3] или народа Средње Америке.[4] У овим случајевима, дете које се брине о родитељима углавном добија кућу уз додатак његовог или њеног дела земље и покретне имовине.

У проширеној породици, родитељи и породице њихове деце често живе испод истог крова. Овај тип заједничке породице често укључује више генерација у породици. Од културе до културе, варијације овог термина могу имати различита значења. На пример, у Индији породице је патријархално друштво у којој синовљеве породице остају под истим кровом.

У заједничкој породици, оптерећење је подељено међу члановима, угавном неједнако. Улога жене је често огранична на домаћинство, и углавном укључује кување, чишћење и организовање читаве породице. Глава породице (често старији мушки члан) поставља правила и разрешава спорове. Остали старији чланови домаћинства чувају децу у случају да њихове мајке раде. Они су, такође, одговорни да уче најмлађе матерњем језику, понашању и правилима. Деде и бабе често ту преузимају водећу улогу, због тога штп они имају највише искустава са родитељством и руковођењем домаћинством.

Еми Гојер, ААРП мултигенерални стручњак за проблеме, каже да најчешће мултигенерално домаћинство оно са дедама и бабама који руководе тим домаћинством и њиховом одраслом децом који су се ту доселили са својом децом, и који су направили договор подстакнут потребама једне или обе стране да споје ресурсе и штеде новац. Друга популарна врста домаћинства је када је деде и бабе уселе код породице своје одрасле деце, углавном ради пружања помоћи. Она је приметила да 2,5 милиона деда и баба одговорни за основе потребе својих унука са којима живе.[5]

Кућа често има широку дневну собу и заједничку кухињу. Свака породице има своју спаваћу собу. Чланови домаћинства, такође, брину једни о другима кад је неки члан породице болестан.

Социологија[уреди | уреди извор]

Често се претпостављало да проширене породице, које живе у истој кући, уживају одређене предности, као што су вићи осећај сигурности и припадности, јер поседују ширу мрежу чланова који служе као ресурси током кризе и више узора који подстичу пожељно понашање и културне вредности. Међутим, чак и у културама у којима се очекује да одрасли напусте свој дом након склапања брака и оснују своју нуклеарну породицу, проширена породица често представља важну мрежу подршке која нуди сличне предности. Нарочитно у заједницама које чини радничка класа, одрасли имају тенденцију да оснују своја домаћинства у оквиру истог подручја као и њихови родитељи, бабе, деде и рођаци. Ови чланови проширене породице се често окупљају ради породичних догађаја и како би помогли и подржали једни друге, и емотивно и финансијски.[6]

Док се свремене породице могу сматрати генерално мобилнијима него оне у прошлости, социолози сматрају да то није нужно резултирало распаду проширених породица. Уместо тога, технологија, као што су интернет и друштвене мреже, попут Фејсбука, са сада најчешће користе како би се задржао контакт и одржале ове породичне везе.[6]

Нарочито у случају домаћинства са једним родитељем, може бити корисно за чланове проширене породице да деле исто домаћинство како би поделили терет трошкова. С друге стране, дељење домаћинства може представљати недостатак у зависности од величине и броја породица које су укључене, посебно када само неколико чланова сноси одговорност за покриће основних трошкова породице.[7]

Процењује се да 49 милиона Американаца (што чини 16,1% укупне светске популације) живи у кућама које обухватају три или више генерација, за разлику од 42 милиона 2000. године. Оваква ситуација је слична и у Западној Европи. Још 34% живи на километар од своје деце.[8]

Широм света[уреди | уреди извор]

У многим културама, као што су азијска, блискоисточна, афричка, источноевропска, јужноевропска, аутохтона латиноамеричка и култура пацифичких острва, проширене породице чине основну породичну јединицу. Чак и у Западној Европи проширене породице (углавном оне матичног типа) јасно преовладавају. Редак изузетак представља Енглеска.[9] Неки су изјавили да је релативна „једноставност“ традиционалне енглеске породице (која представља искључиво нуклеарну породицу), бар делимично одговорна за рођење индустријализације, слободно-тржишног капитализма и либерализма у тој земљи.

Данас је уобичајено да, у нуклеарним породицама, деца досегну пунолетство пре него што упознају чланове проширене породице. Географска изолација је уобичајена за породице средње класе који се селе на основу професионалних могућности, док породичне гране "задржавају [своју] основну независност".[10] Неке проширене породице држе редовна породична окупљања, обично око празника, како би поново успоставили и интегрисали јаче породичне везе. Ово омогућава индивидуалним нуклеарним породицама да се повежу са проширеним члановима породице.

Аустралијски абориџини су још једна група у којима се концепт породице протеже далеко изван нуклеарног модела. Непосредне породице Абориџина укључују тетке, ујаке и низ других сродника који би се сматрали „даљим рођацима“,

Тамо где се породице састоје од више генерација које живе заједно, на челу породице обично се налази најстарији мушкарац. Оне се најчешће састоје од баба, деда, њихових синова и породица њихових синова. Проширене породице имају заједничке расправе и тако решавају проблеме.

Јужна Азија[уреди | уреди извор]

Историјски гледано, Јужна Азија генерацијама има преовлађујућу традицију заједничког породичног система или неподељених породица. Заједнички породични систем је аранжман проширене породице који преовладава широм индијског потконтинента, нарочито у Индији, који се састоји од много генерација које живе у истој кући, повезани заједничким односима.[11] По очевој линији, заједничка породица састоји се од старијег мушкарца и његове супруге, њихових синова и неудатих кћерки и жена и деце његових синова. На челу породице је патријарх, обично најстарији мушкарац, који доноси одлуке о економским и социјалним питањима у име целе породице. Жена патријарха обично контролише читаво домаћинство, мање верске обичаје и често руководи значајним домаћим питањима. Породична примања уливају се у заједнички фонд, из ког се узимају средства, која задовољавају потребе свих чланова, која контролишу главе породице.[12] Међутим, са урбанизацијом и економским развојем, у Индији долази до раздвајања заједничких породица у мање-више нуклеарне породице, и сада традиционалне заједничке породице у Индији чине мали проценат индијских домаћинстава.[13][14]

Скорашњи трендови у Сједињеним Америчким Државама[уреди | уреди извор]

У раној фази двадесетог века, није се често могло приметити много породица са проширеном родбином у свом домаћинству, а разлог је могао бити то што су млади људи у овом времену прво чекали да успоставе своје домаћинство, па тек онда да се венчају и формирају породицу. Како животна очекивања постају старија и програми као што су Социјално друштво дају корист старијим особама, стари су сада почели да живе дуже него предходне генерације, што може довести до мешања генерација.[15] Према резултатима студија Пеw Истраживачки центар у 2010. Години, приближно 50 милиона (скоро сваки шести) Американац, укључујући и повећан број старијих особа, живе у домаћинству са макар две одрасле генерације, а често и са три. То је постао сталан тренд да се старије генерације уселе и живе са својом децом, а он им помажу у свакодневном животу. Главни разлог који се наводи за ову промену јесу повећање незаспослености и опадање цена кућа и долазак нових имиграната из Азије и јужноамеричких земаља.[16] У 2003, број америчких „породични група“ где једна или више потфамилија живи у једном домаћинству (на пример, домаћинова ћерка добије дете, веза мајка-дете је потфамилија)  је била 79 милиона. 2,6 америчких мултигенерацијских породичних домаћинстава у 2000 са домаћином, његовом децом и унуцима. То је 65 посто мултигенерацијских породичних домаћинстава у Америци. Тако да је то дупло висе него уобичајено да деда буде домаћин него да његово одрасло дете доведе своје родитеље у свој дом.[17] Повећање броја мултигенерациских домаћинстава је створио комплексан проблем, као на пример, ко у том домаћинству поседује ауторитет да да пристанак полицији да претражује приватне просторије у кући.[18]

Мексико[уреди | уреди извор]

Мексичко друштво је подељено у три генерацијске јединице које се састоје од деда и баба, деце и унучића. Даље ближе везе су сачуване са праочевима ових породица и познати су на родбина или рођаци. Када се једно роди оно се рађа у две проширене породице, а у сродству са понекад и до 70 људи. Група традиционално делује као кохезивна јединица која са собом носи ресурсе и утицај. Проширена породица такође садржи супружнике и браћу и сестре. Ово је у супротности са две америчке генерацијске нуклеарне породице.[19]

Неки научници су употребили термин „велика породица“ да опишу блиску везу између деда и баба, њихове деце и унучића у мексичком друштву.[20][21] Лариса Ломниц и Марисол Перез-Лизаур, на пример, описују велику породицу као „ основну јединицу породичне солидарности у Мексику“, где основе породичне обавезе између деда и баба, њихове деце и унучића укључују и финансијску потпору, учешће у породичним ритуалима и друштвеном признању.[20] Кејт Вилис и Кети Меквејн су такође запазиле да су велике породице специгична обележја ниских примања, средњих примања, као и елитног сектора у Мексику.[22]

Економска позадина[уреди | уреди извор]

Економска позадина је постала важан фактор од кога зависи да ли ће се живети у проширеној породици. Многе породице које живе у подручјима са ниским приходима почињу да живе заједно ради финансијске и емоционалне подршке. Релативно економско лишавање расних и етничких мањина доводи до већег ангажовања проширених породица; пре свега зато што црнци и Латиноамериканци имају мање новца и образовања од белаца и већа је вероватноћа да они дају и добијају помоћ од родбине.[23] Имати породицу на коју можеш да се ослониш је јако важно у време економске кризе, нарочитно ако постоје и деца. Живот у проширеној породици обезбеђује сталну бригу о деци и пордшку другим члановима породице. Анализа националног истраживања породице и домаћинстава указује на разлике између белаца и других етничких група због економских разлика међу расним групама: црнци и Латиноамериканци ређе имају економске ресурсе који дозвољавају врсту приватизације коју нуклеарна породица подразумева. Шире сродство је стратегија преживљавања у сред економске кризе.[24] Могућност ослањања не само на родитеље, већ и на бабе, деде, ујаке, тетке, браћу, сестре помаже при стварању система подршке који за узврат зближавају породице.живот у проширеној породици пружа мног погодности, за разлику од нуклеарне породице.

Број вишегенерацијских домаћинастава је у сталном порасту због економских потешкоћа које људидоживљавају. Према Америчком удружењу пензионера, вишегенерацијска домаћинства су порасла са 5 милиона у 2000. години на 6,2 милиона у 2008. години.[25] АУП-ов Гинзлер каже: „Нема сумње да је са неким етничким групама које се развијају у Америци, више мејнстрим и традиционално имати вишегенерацијска домаћинства.[25] Тај пораст ћемо такође видети и генерално у светској популацији.“ Иако висока стопа незапослености и стамбене хипотеке рецесије играју кључну улогу у тренду, извршни потпредседник Истраживачки центар Пеw и коаутор њене вишегенерацијске студије домаћинства Пол Тејлор је рекао да је у порасту током неколико деценија, подстакнута демографским и културним променама као што је све већи број имиграната и све веће просечне старости људи који ступају у брак.[26] Значај проширене породице многи људи не могу да схвате, али имати систем подршке и много облике прихода, данас може да помогне људима због потешкоћа у проналажењу посла и зарађивања довољно новца.

Сложена породица[уреди | уреди извор]

„Сложена породица“ је општи термин који се користи за било коју структуру породице која укључује више од две одрасле особе. Термин се може односити на било коју проширену породицу, полиаморију или полигамију било ког типа. Често се користи за групни брак као облик полигамије.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Андерсен, Маргарет L анд Таyлор, Хоwард Францис . Тхе еxтендед фамилy маy ливе тогетхер фор манy реасонс, суцх ас то хелп раисе цхилдрен, суппорт фор ан илл релативе, ор хелп wитх финанциал проблемс. Социологy: Ундерстандинг а диверсе социетy.  2007. ISBN 978-0-495-00742-5. стр. 396.
  2. ^ Gender & Well-Being Interactions between Work, Family and Public Policies COST ACTION A 34 Second Symposium: The Transmission of Well-Being: Marriage Strategies and Inheritance Systems in Europe (17th-20th Centuries) 25th -28th April 2007 University of Minho Guimarães-Portugal http://www.ub.edu/tig/GWBNet/MinhoPapers/Constanta%20Ghitulescu.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016)
  3. ^ Давид I. Кертзер; Тхомас Еарл Фрицке (15 Јулy 1997). Антхропологицал Демограпхy: Тоwард а Неw Сyнтхесис. Университy оф Цхицаго Пресс.  . стр. 62. ИСБН 978-0-226-43195-6 https://books.google.com/books?id=NTk-o1tn6CwC&pg=PA62.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  4. ^ Robichaux, David Luke (21/1997). „Residence Rules and Ultimogeniture in Tlaxcala and Mesoamerica”. Ethnology. 36 (2): 149. doi:10.2307%2F3774080 Проверите вредност параметра |doi= (помоћ).  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  5. ^ Bulik, B. (2010). We Are Family-And More Of Us Are Living Under One Roof. (Cover story). Advertising Age, 81(30), 1-20.
  6. ^ а б Browne, Ken . Introduction to Sociology.  2011. ISBN 978-0-7456-5008-1. стр. 107.
  7. ^ Пиллиттери, Аделе . Матернал анд Цхилд Хеалтх Нурсинг: Царе оф тхе Цхилдбеаринг анд Цхилдреаринг Фамилy.  2009. ISBN 978-1-58255-999-5. стр. 42.
  8. ^ "The Return of the Multi-Generational Family Household | Pew Research Center's Social & Demographic Trends Project". pewsocialtrends.org. 2010-03-18. Retrieved August 8, 2014.
  9. ^ Family Types and the Persistence of Regional Disparities in Europe http://eprints.lse.ac.uk/33152/1/sercdp0009.pdf
  10. ^ Меyерхофф, Мицхаел. Дисцоверy Фит анд Хеалтх. Ундерстандинг Фамилy Струцтуре анд Дyнамицс: Тхе Еxтендед Фамилy. Дисцоверy Цоммуницатионс, ЛЛЦ. 2012. Wеб. [1]
  11. ^ Талwар, Сwати. "Меанинг оф ХУФ (Хинду Ундивидед Фамилy)" Архивирано на сајту Wayback Machine (2. мај 2021). Таxпаиса.цом. Ретриевед Јуне 29, 2014.
  12. ^ Хенрy Оренстеин анд Мицхаел Мицклин. "Тхе Хинду Јоинт Фамилy: Тхе Нормс анд тхе Нумберс". Пацифиц Аффаирс. 39 (3/4): 314–325. ЈСТОР 2754275. Аутумн, 1966
  13. ^ Рагхувир Синха . Дyнамицс оф Цханге ин тхе Модерн Хинду Фамилy. Соутх Асиа Боокс. 1993. ISBN 978-81-7022-448-8.
  14. ^ "Indian Families" Архивирано на сајту Wayback Machine (30. јул 2011). Фацтс Абоут Индиа. Ретриевед 11 Оцтобер 2011.
  15. ^ Цхерлин, Андреw Ј. (2010). Публиц анд Привате фамилиес. МцГраw Хилл.
  16. ^  Сурге ин Мултигенератионал Хоусехолдс, У.С. Неwс (Марцх 21, 2010).
  17. ^ Бронсон, По. Мултипле Генератион/Еxтендед Фамилy Хоусехолдс. Тхе Фацтбоок: еyе-опенинг мемос он еверyтхинг фамилy. 2000 [2] Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јул 2017)
  18. ^ Wхен ис а Парент'с Аутхоритy Аппарент? Рецонсидеринг Тхирд Партy Цонсент Сеарцхес оф ан Адулт Цхилд'с Привате Бедроом анд Пропертy, Цриминал Јустице, Вол. 24. стр. 34–37, Wинтер 2010.
  19. ^ Тхе Фамилy он тхе Тхресхолд оф тхе 21ст Центурy: Трендс анд Имплицатионс Бy Соллy Дреман
  20. ^ а б Ломнитз, Ларисса А.; Перез-Лизаур, Марисол . "Дyнастиц Гроwтх анд Сурвивал Стратегиес: Тхе Солидаритy оф Меxицан Гранд Фамилиес". Ин Цхеал, Давид. Фамилy: Цритицал Цонцептс ин Социологy. Псyцхологy Пресс. п. 377.  . 2003. ИСБН 978-0-415-22632-5 https://books.google.com/books?id=H86sRSfV6oMC&pg=PA377.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ) Retrieved March 13, 2016.
  21. ^ Jelin, Elizabeth . Family, Household and Gender Relations in Latin America. Kegan Paul International.  . 1991. ISBN 978-92-3-102657-7 https://books.google.com/books?id=JEOaAAAAIAAJ.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  22. ^ Willis, Katie; Mcilwaine, Cathy . Challenges and Change in Middle America: Perspectives on Development in Mexico, Central America and the Caribbean. Routledge.  . 2014. ISBN 978-1-317-87688-5 https://books.google.com/books?id=VUGgBAAAQBAJ&pg=PT69.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  23. ^ Gerstel, Naomi (март 2011). „Rethinking Families and Community: The Color, Class, and Centrality of Extended Kin Ties 1”. Sociological Forum. 26 (1): 1—20. doi:10.1111/j.1573-7861.2010.01222.x. 
  24. ^ Gerstel, Naomi (март 2011). „Rethinking Families and Community: The Color, Class, and Centrality of Extended Kin Ties 1”. Sociological Forum. 26 (1): 1—20. doi:10.1111/j.1573-7861.2010.01222.x. 
  25. ^ а б Metcalf, E. R. (2010). "The Family That Stays Together". Saturday Evening Post. 282 (1): 39.
  26. ^ Bulik, B (2010). "We Are Family-And More Of Us Are Living Under One Roof. (Cover story)". Advertising Age. 81 (30): 1–20.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Proširena_porodica&oldid=26688786”