Пређи на садржај

Рвање грчко-римским стилом

С Википедије, слободне енциклопедије
Грчко-римско рвање (Lutte Gréco-Romaine)
Такође познат каоФранцуско рвање (Lutte française), грчко, рвање равних руку
ФоцусРвање
Земља пореклаАнтичка Грчка, Римско царство, Италија[1]
Олимпијски спортДа, од 1896

Грчко-римско или класично рвање (Европа)[2] или француско рвање (у Русији до 1948)[3] стил је рвања који се практикује широм света. Овај стил се користио на првим модерним Олимпијским играма 1896. године и био је укључен у свим летњим Олимпијским игарама одржаним од 1904. године.[4] Овај стил рвања забрањује хватање испод струка, што је главна карактеристика која га разликује од рвања слободним стилом (други облик рвања који се користио на Олимпијским играма). Ово ограничење резултира нагласком на бацања, јер рвач не може да користи излете како би спустио противника на земљу или га закачио/ухватио за ногу како би избегао бацање.

Грчко-римско рвање је један од неколико облика аматерског такмичарског рвања које се практикује на међународном нивоу. Остале рвачке дисциплине које санкционише Уједињено светско рвање су: мушко рвање у слободном стилу, рвање у слободном стилу за жене, граплинг (рвање подношењем), панкратион, алиш (појасно рвање), пехливанско рвање и рвање на плажи.[5]

Историја[уреди | уреди извор]

Назив „грчко-римски” примењен је за овај стил рвања као начин указивања да је сличан рвању које се некада практиковало у древним цивилизацијама које су окруживале Средоземно море, посебно на древним Грчким олимпијским играма. У то време спортисти су у почетку носили тесне шорцеве, али су се касније рвали голи.[6]

Претпоставља се да су многи стилови европског народног рвања можда подстакли порекло грчко-римског рвања.[7] Према Уједињеном свету рвања, наполеонски војник по имену Жан Ексбраја први је развио овај стил.[8] Ексбраја је наступао на сајмовима и свој стил рвања назвао је „равно ручно рвање” како би га разликовао од осталих облика борбе прса у прса који су дозвољавали ударање. Године 1848, Ексбраја је успоставио правило да се не сме држати испод појаса; нису била дозвољена ни болна држања, ни торзије које би наудиле противнику. „Равно рвање” или „француско рвање” (како је стил постао познат) развило се широм Европе и постало популаран спорт. Италијански рвач Басилио Бартолети први је сковао термин „грчко-римски” за овај спорт да би нагласио интересовање за „древне вредности”.[1] Многи други у 18. и 20. веку су покушали да побољшају спорт својим савременим атлетским праксама проналазећи неке од веза са древним колегама. У делу Гимнастика за младе из 18. века, Јохан Кристоф Фридрих Гутс Мутс, описао је облик дечачког рвања назван „ортопал” (који је Платон користио за опис стајаћег дела рвања), а није помињао ниједан доњи део тела.[7] Право древно рвање било је сасвим другачије;[9] погледајте грчко рвање.[1]

Чак и на струњачи, рвач грчко-римског стила и даље мора наћи начин да окрене рамена свог противника на струњачу за пад без употребе ногу.

Британци никада нису уживали у грчко-римском рвању у поређењу са мање рестриктивном варијантом, слободним стилом, а нису то учинили ни Американци, упркос напорима Вилијама Малдуна (успешног рвача слободним стилом из Њујорка, који је служио у Француско-пруском рату и научио овај стил у Француској) да га промовише у Сједињеним Државама након Грађанског рата. Међутим, на европском континенту стил је у знатној мери промовисан. Готово сви главни градови континенталне Европе били су домаћини међународних грчко-римских турнира у 19. веку, са великим бројем новчаних награда које су добијали победници. На пример, цар Русије је рвачима платио 500 франака да тренирају и такмиче се на његовом турниру, а 5.000 франака доделио је као награду победнику турнира. Грчко-римско рвање је убрзо постало престижно у континенталној Европи[7] и било је први стил регистрован на модерним Олимпијским играма, почевши са Атином 1896. године, једном борбом у тешкој категорији,[10] и популарност је расла током 20. века. Оно је увек било заступљено на Олимпијским играма, осим током Олимпијских игара у Паризу 1900. године[1] и Олимпијских игара у Сент Луису 1904. године, када се слободни стил први пут појавио као олимпијски спорт.

Можда најпознатији од грчко-римских рвача у 19. веку био је Георг Хакеншмит рођен у Дорпату, Руско царство, са надимком „Руски лав”. Хакеншмит је 1898. године у својој 21 години и са 15 месеци тренинга победио искусног Пола Понса у мечу у Санкт Петербургу у Русији. Године 1900, он је освојио професионалне турнире у Москви и Санкт Петербургу и низ међународних турнира након тога. Након победе над Томом Џенкинсом (из Сједињених Држава) и у мечевима слободног и грчко-римског стила у Енглеској, Георг Хакеншмит се рвао искључиво слободним стилом како би се боље такмичио против енглеских, аустралијских и америчких противника. Освојивши више од 2.000 победа у грчко-римском и слободном стилу, Хакеншмит је служио као саветник за физичко васпитање у Дому лордова након пензионисања.[11]

Класе тежине[уреди | уреди извор]

Сва припадника Америчког ратног ваздухопловства се рву грчко-римским стилом.
Главни чланак: Тежинске категорије у рвању

Тренутно је међународно грчко-римско рвање подељено у четири главне старосне категорије: школарци, кадети, јуниори и сениори.[12] Школарци (младићи од 14 до 15 година или од 13 година са лекарским уверењем и одобрењем родитеља) рву се у 10 тежинских разреда у распону од 29 до 85 кг.[13] Кадети (младићи од 16 до 17 година или од 15 година са лекарским уверењем и одобрењем родитеља) рву се у 10 тежинских разреда у распону од 39 до 100 кг.[13] Јуниори (младићи узраста од 18 до 20 година; или узраста од 17 година са лекарским уверењем и одобрењем родитеља) рву се у осам категорија тежине у распону од 46 до 120 кг.[13] Сениори (мушкарци од 20 и више година) рву се у седам тежинских категорија у распону од 50 до 120 кг.[13] За мушкарце постоји и посебна категорија за нека грчко-римска такмичења, „Ветерани”, за мушкарце старије од 35 година, који углавном имају исте категорије тежине као и сениори.[12] Такође, све мушке старосне категорије и категорије тежине могу се применити на рвање слободним стилом.[14] Рвачи се након вагања могу рвати само у својој категорији тежине. Рвачи у сениорској старосној категорији могу се рвати у вишој тежинској категорији, осим у тешкој категорији (која код мушкараца започиње са тежином већом од 96 кг).[15] Различите нације могу имати различите категорије тежине и различите старосне категорије за своје нивое грчко-римског такмичења.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г „Грчко-римско рвање”. ФИЛА. Архивирано из оригинала 2011-07-11. г. Приступљено 2008-10-28. 
  2. ^ Хисторy оф Wрестлинг фром тхе Унитед Wорлд Wрестлинг Оффициал Wеб-сите.
  3. ^ „Греко-римская борьба: описание, история, правила, экипировка”. ру.спорт-wики.орг. Приступљено 2020-06-06. 
  4. ^ ФИЛА Wрестлинг Хисторy оф Грецо-Роман Wрестлинг Архивирано 2011-07-11 на сајту Wayback Machine
  5. ^ „Disciplines”. UWW. Архивирано из оригинала 20. 09. 2014. г. Приступљено 23. 9. 2020. 
  6. ^ Boyle, A. „The Everyman Encyclopædia - Volume 12”. J.M. Dent & sons Limited - 2008. Приступљено 1. 8. 2017. „At first the wrestlers wore tight-fitting shorts - a girdle - but in later times they wrestled naked...” 
  7. ^ а б в "Wrestling, Greco-Roman" by Michael B. Poliakoff from Encyclopedia of World Sport: From Ancient Times to the Present, Vol. 3, p. 1194, eds. David Levinson and Karen Christensen (Santa Barbara, California: ABC-CLIO, Inc., 1996).
  8. ^ May, William. „Wrestling 101: Origins and Facts about Greco-Roman Wrestling”. United World Wrestling. Приступљено 4. 5. 2017. 
  9. ^ Greek Wrestling Research Article
  10. ^ "Wrestling, Freestyle" by Michael B. Poliakoff from Encyclopedia of World Sport: From Ancient Times to the Present, Vol. 3, p. 1190, eds. David Levinson and Karen Christensen (Santa Barbara, California: ABC-CLIO, Inc., 1996).
  11. ^ "Wrestling, Greco-Roman" by Michael B. Poliakoff from Encyclopedia of World Sport: From Ancient Times to the Present, Vol. 3, p. 1195, eds. David Levinson and Karen Christensen (Santa Barbara, California: ABC-CLIO, Inc., 1996).
  12. ^ а б „Article 7 - Age, Weight and Competition Categories” (PDF). International Wrestling Rules: Greco-Roman Wrestling, Freestyle Wrestling, Female Wrestling. United World Wrestling (then FILA). јул 2014. стр. 8. Приступљено 2015-09-30. 
  13. ^ а б в г „Article 7 - Age, Weight and Competition Categories” (PDF). International Wrestling Rules: Greco-Roman Wrestling, Freestyle Wrestling, Female Wrestling. United World Wrestling (then FILA). јул 2014. стр. 9. Приступљено 2015-09-30. 
  14. ^ „Article 7 - Age, Weight and Competition Categories” (PDF). International Wrestling Rules: Greco-Roman Wrestling, Freestyle Wrestling, Female Wrestling. United World Wrestling (then FILA). јул 2014. стр. 9—10. Приступљено 2015-09-30. 
  15. ^ „Article 7 - Age, Weight and Competition Categories” (PDF). International Wrestling Rules: Greco-Roman Wrestling, Freestyle Wrestling, Female Wrestling. United World Wrestling (then FILA). јул 2014. стр. 10. Приступљено 2015-09-30. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Rvanje grčko-rimskim stilom на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rvanje_grčko-rimskim_stilom&oldid=27677394”