Течни нафтни гас

С Википедије, слободне енциклопедије

Течни нафтни гас (ТНГ или ЛПГ од енгл. Liquefied Petroleum Gas), односно ауто плин или у домаћинству зван плин, је смеша угљоводоничних гасова, која се користи као гориво за аутомобиле или друге потрошаче. То је савремени назив за пропан-бутан (који се, између осталог, продаје у "бутан боцама").

Течни нафтни гас је смеша угљоводоника са 3 и 4 угљеникова атома (пропан, н-бутан, изо-бутан, пропен, бутен, ...). Они су карактеристични (а и добили су име) по томе што (на нормалној температури) лако, тј. на малом притиску (2-8бар, ређе 16бар) прелазе у течно стање. Прецизније, на температури од 70 °Ц њихов притисак није виши од 31бар, а густина течне фазе на температури од 50 °Ц није мања од 0,4kg/дм³.

Добија се утечњавањем смеше гасова добијене издвајањем из рафинеријских гасова (насталих прерадом нафте) нафте, односно гасова добијених прерадом природних гасовитих горива (у поступку званом дегазолинажа).

Својства[уреди | уреди извор]

ТНГ је безбојан, веома запаљив и експлозиван гас, карактеристичног мириса. Пошто је 1,9× тежи од ваздуха, задржава се на најнижим местима, са којих својим присуством истискује кисеоник. Зато спада у групу загушљиваца. Није отрован већ само у веома великим концентрацијама има лако наркотично дејство.

Сагорева бурно, ослобађајући велику количину топлоте, а продукти сагоревања су угљендиоксид и водена пара. Највиша температура пламена сагоревања (са ваздухом) је око 1900 °Ц. Са ваздухом ствара експлозивне смеше које се лако могу запалити у присуству отвореног пламена. Међутим, у односу на друге запаљиве гасове, границе експлозивности смеше ТНГ-а су веома уске: границе запаљивости су 2 ÷ 9 вол% (за смешу пропан-бутан 35:65). (За пропан - 2,1 ÷ 9,5, а за бутан - 1,9 ÷ 8,5.) То значи, да ако у просторији или одређеном простору има мање од 2% или више од 9% смеше пропана и бутана неће доћи до експлозије чак и ако постоји извор паљења (због вишка, односно мањка кисеоника)[тражи се извор]!

Његов октански број се креће у распону 90 ÷ 110, а (горња) топлотна моћ му је између 25,5МЈ/дм³ (за чисти пропан) и 28,7МЈ/дм³ (за чист бутан) - у зависности од састава.

Употреба[уреди | уреди извор]

Користи се као енергент у домаћинствима, пре свега за кување (за грејање ређе због потребе за релативно великим количинама). У домаћинствима се ТНГ користи у облику плинских (пропан-бутан) боца, чија се величина обично исказује у килограмима.

Једнократно пуњење (боца) за горионик или лампу

Користи се у и туристичке сврхе, односно за кување и осветљење при боравку у природи.

Последње деценије све се више користи и на аутомобилима.

У свету је 2002. године укупно потрошено око 200 милиона тона ТНГ, од чега као погонско гориво око 16 милиона тона ТНГ (што је око 8%). Те године је у Европи укупна потрошња ТНГ била 18 милиона тона, од чега је 3,4 милиона тона (19%) потрошено као аутомобилско гориво (остатак за потребе домаћинстава и индустрије). Годишња стопа раста светске потрошње ТНГ је 12-15%.

Потрошња ТНГ-а (у хиљадама тона) у Европи према АЕГПЛ (31.12.2002) у домаћинствима и као аутогас (редослед према учешћу аутогаса у укупној потрошњи).

Држава домаћинства аутомобили аутомоб. [%] укупно
(Ондашње) чланице ЕУ
Холандија 114 494 81,3% 608
Италија 2 387 1 326 35,7% 3 713
Белгија 274 94 25,6% 368
Данска 57 11 16,2% 68
Уједињено Краљевство 1 041 73 6,6% 1 114
Француска 2 773 188 6,3% 2 961
Аустрија 125 1 0,2% 126
Грчка 362 13 3,5% 375
Португал 930 18 1,9% 948
Ирска 133 2 1,5% 135
Шпанија 2 399 28 1,2% 2 427
Немачка 1 552 15 1,0% 1 567
Шведска 443 0 0,0% 443
Финска 239 0 0,0% 239
Укупно (ондашње) чланице ЕУ 12 829 2 263 15,00% 15 092
Норвешка 138 3 2,1% 141
Швајцарска 92 0 0,0% 92
Укупно ЕЕП + Швајцарска 13 059 2 266 14,79% 15 325
Касније чланице ЕУ
Пољска 590 960 61,9% 1 550
Чешка Република 74 68 47,6% 142
Мађарска 204 41 16,7% 245
Румунија 252 32 11,3% 284
Словенија 83 0 0,0% 83
Укупно (ондашње) не-чланице ЕЕП 1 203 1 101 47,79% 2 304
Укупно (садашњи ЕЕП) 14 262 3 367 19,10% 17 629

Безбедност[уреди | уреди извор]

ТНГ за широку потрошњу се одорише, тј. додају му се материје препознатљивог мириса (нпр. етил-меркаптан, органско једињење које садржи сумпор), тако да се веома мале концентрације гаса у ваздуху могу намирисати. Максимално дозвољена концентрација у радној околини износи 1800 мг/м³, односно 1900 мг/м³ (за пропан, односно бутан).

С обзиром да је ТНГ тежи од ваздуха, он се скупља на најнижим местима (у сливницима и сл.) па се то мора имати у виду при пројектовању проветравања просторија где се може јавити ТНГ (као и при експлоатацији радионица за уградњу оваквих система). Из истог разлога, забрањено је паркирање возила са ТНГ системом у подземним гаражама, а у надземним су за потребно проветравање довољна два отвора изнад пода гараже која обезбеђују природну циркулације ваздуха.

ТНГ на аутомобилима[уреди | уреди извор]

ТНГ вс моторни бензин[уреди | уреди извор]

ТНГ се користи као гориво за ото моторе, како због цене која је знатно нижа од цене моторног бензина, тако и из еколошких разлога, а има и одређена позитивна техничка својства: знатно већи октански број, нижа тачка испаравања - боље прављење смеше са ваздухом, која има ширу границу упаљивости, што омогућава рад мотора са знатно сиромашнијом смешом; не ствара кондензацију горива по зидовима цилиндра чиме посредно продужава радни век мотора. С обзиром на мању топлотну моћ ТНГ у односу на моторни бензин, потребна је нешто већа количина горива (за око 10%).

Неке земље, управо због еколошких разлога, административно стимулишу употребу плина, било финансијским мерама (цена горива, пореске олакшице, јефтинији паркинг...), било чисто административним мерама (дозвола уласка у иначе забрањену централну градску зону, посебна паркинг места за оваква возила...).

ТНГ системи[уреди | уреди извор]

Да би се ТНГ користио на ото моторима (тј. оним који иначе користе бензин), потребно је уградити додатни плински систем. Плински систем мора бити прилагођен технологији рада мотора и конструктивним особинама мотора.Тренутно није могуће конвертовати моторе који имају тзв. ГДИ (гасолине дирецт ињецтион) стратегију убризгавања.

Пошто се ТНГ може на ото моторима користити практично без икаквих интервенција на самом мотору, ТНГ системи принципијелно обезбеђују само складиштење и испаравање ТНГ. Њихова уградња је стога релативно једноставна и јефтина.

Један плински систем се састоји од следећих елемената:

  • резервоар, са следећим елементима:
    • вентил сигурности - испушта гас из резервоара, ако притисак порасте преко 25бар
    • вентилом против лома цеви (поставља се на прикључку за пражњење) - затвара се ако при наглом притиска у одводном цевоводу
    • прикључци за пуњење и пражњење,
    • показивач нивоа течности (са ознаком највеће дозвољеног нивоа пуњења - 80% запремине!)

Изнад набројани вентили могу бити појединачно уграђени на резервоар или могу бити подсклопови(подсистеми) дела који се назива МУЛТИВЕНТИЛ или АРМАТУРА РЕЗЕРВОАРА. Сви ови вентили или мултивентил морају бити смештени у тзв.систем за вентилацију чија је улога да у случају цурења гасне смеше спречи продор гаса у кабину возила и да омогући отицање гаса ван возила.

  • пречистач - поставља се на вод течне фазе, тј. иза резервоара а испред вентила
  • електро вентил - поставља се на вод течне фазе, после пречистача (може бити израђен заједно са пречистачем), а пре испаривача
  • испаривач
  • редуктор/регулатор притиска - поставља се што ближе карбуратору или другим уређају који уводи гас као гориво у мотор (може бити израђен заједно са испаривачем)
  • водови - од челичних или бакарних цеви, причвршћују се бар на сваких 50cm, морају бити приступачни за визуелну контролу
  • Командни уређај са електричном инсталацијом(прекидач, електронска контролна јединица и друге електронске или електромеханичке компоненте).


Радни притисак у резервоару, у нормалним околностима, само је мало виши од притиска у бојлеру за топлу воду (за смесу пропан-бутан 50%:50%: на 0 °Ц - 3бар, на 20 °Ц - 5,8бар). Резервоари се праве од челичног лима дебљине 2,5 ÷ 4 mm, испитују се на знатно више притиске, а постоје и сигурносни вентили који ефикасно управљају ризиком.

ТНГ системи се углавном уграђује накнадно (ретрофитинг), мада је у свету све више произвођача аутомобила који у своја возила фабрички уграђују плинске системе (ОЕМ - Оригинал Еqуипмент Мануфацтурерс). Плински системи су обично двогориви (енгл. bi fuel) - омогућавају прекључивање врсте горива која се користи, али могу бити и чисто плински (енгл. mono fuel). Рено, Вауxхалл, Форд, Волво, ФИАТ, Даимлер Црyслер, ГМ и Ровер уграђују двогориве системе, док Нисан и Тојота праве и чисто плинске системе.

Распрострањеност ТНГ система[уреди | уреди извор]

Процена је да данас има преко 10 милиона аутомобила који могу да користе ТНГ, а овај број расте стопом од 12-15% годишње.

ТНГ системи се углавном уграђују у путничка и доставна возила.

Преглед европских земаља са највише возила са ТНГ системима (2004. година):

Земља Број возила
Италија 1 400.000
Пољска 600.000
Норвешка 400.000
Холандија 360.000
Француска 210.000
Регион
Србија 10 100; процена: 150.000
Хрватска процена: 15 000 ÷ 20.000

Такође у Грчкој велика већина таксиста користи ТНГ, ток је то у Јапану око 90% таксиста.

Тешка возила (пре свега градски аутобуси, али и камиони и др.) углавном користе земни гас, и то компримовани, мада се све више ради и на развоју мотора и ТНГ система за оваква возила (нпр. ДАФ и ОАФ, као део МАН-а). (Нпр. у Бечу се овакви аутобуси користе већ више од 40 година.)

Преглед броја аутобуса на ТНГ погон по АЕГПЛ-у 2002. године:

Земља Број аутобуса
Аустрија 550
Данска 270
Холандија 150
Француска 130
Шпанија 98
Пољска 85
Чешка 80
Италија 25
Финска 7

Подстицајне мере за употребу ТНГ[уреди | уреди извор]

I Европска унија и Савет Европе подржавају масовнију употребу ТНГ: 29. новембра 2000. године Европска комисија усвојила је такозвану Зелену књигу о сигурном снабдевању - (енгл. Green paper: Towards a European strategy for the security of energy supply), у којој је као један од циљева наведена потреба замене 20% горива у друмском превозу алтернативним горивом до 2020. године. (Сада је учешће алтернативних горива на нивоу неколико процената.) Под алтернативним горивом се у ширем смислу сматрају горива која су у стању да замене постојећа класична горива за погон моторних возила, као што су моторни бензин и дизел гориво.

Сједињене Америчке Државе такође подржавају популаризацију ТНГ. Пропане Едуцатион Анд Ресеарцх Ацт који је потврђен од стране Конгреса 1996. године, даје дозволу да се средствима оствареним продајом пропана врши његова промоција као еколошки чистог горива. Конституисан је и Савет за образовање и истраживање пропана (Пропане Едуцатион Ресеарцх Цоунцил) - ПЕРЦ, зарад спровођења истраживачких, развојних, едукативних и сигурносних активности у вези са коришћењем гаса као еколошког горива.

Аустралија дотира сваки новоуграђени ТНГ уређај, са 1000АУД, што је око 50% трошкова уградње.

Италија дотира ТНГ уређаје са 650 ЕУР, а оваквим возилима дозвољено је кретање у 18 подручја у којим конвенционална возила на бензин/дизел имају забрану кретања.

Велика Британија: Краљица као и премијер користе возила са уграђеним ТНГ системом. У Лондону, власници оваквих возила ослобођени су плаћања таксе за улазак у централну градску зону (у времену од 7 ујутру до 18:30 поподне радним даном).

Холандија разним мерама јако успешно подстиче ширење ТНГ система. Процена је да у Холандији има преко 400.000 оваквих возила, што је чини другом земљом у Европи, по броју конвертованих возила по глави становника.

Немачка власницима возила на ТНГ даје пореске олакшице.

Јапан: Чак 95% таксиста користи ТНГ.

Хрватска такође популарише ТНГ. Процењује се да у Хрватској има 15 000 до 20.000 возила на ТНГ.

Шпанија, Норвешка, Белгија, Француска, Пољска, Нови Зеланд, па и Кина и земље Латинске Америке и Африке такође разним методама популаришу употребу ТНГ-а

Србија нема јасну стратегију нити правац развоја по овом питању. Једина директна олакшица коју држава даје је попуст при плаћању еколошке таксе: возила на плин се третирају као и возила са ЕВРО 4 моторима, тј. плаћају 62,5% износа који се плаћа за возила на безоловни бензин или еуродизел. Међутим, ради се о минималном износу, који се у зависности од радне запремине мотора креће у распону од 120÷380дин (1,5÷5€). Цену самог горива држава регулише да буде повољнија у односу на цену моторног бензина, али тенденција је да се ова разлика смањује.

Регулатива[уреди | уреди извор]

До сада није било ангажовања државе у прихватању европског пакета стандарда нити доношења домаће регулативе.

Правилници 67 и 115 Економске комисије Уједињених нација за Европу (ЕЦЕ), који се односе на уређаје за ТНГ, нису ратификовани у Србији, домаћи прописи који се односе на примену ТНГ на возилима су застарели (прописи о уградњи земног гаса и не постоје), тако да у овој области углавном влада стихија, увоз (махом шверц) неконтролисаних делова и уградња оваквих система у нелиценцираним сервисима. Већ уграђени уређаји се могу атестирати у једној од 7 организација овлашћених за испитивање возила, али то се обично не ради, пошто опасност од кажњавања за сада није реална, с обзиром да како полиција, тако и предузећа овлашћена за обављање техничког прегледа то обично не контролишу.

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]