Триамцинолон ацетонид
 | |
| IUPAC име | |
|---|---|
(4аС,4бР,5С,6аС,6бС,9аР,10аС,10бС)- 4б-флуоро-6б-глyцолоyл-5-хyдроxy-4а,6а,8,8-тетраметхyл- 4а,4б,5,6,6а,6б,9а,10,10а,10б,11,12-додецахyдро-2Х-напхтхо [2',1':4,5]индено[1,2-д][1,3]диоxол-2-оне | |
| Идентификатори | |
| CAS број | 76-25-5  |
| ATC код | H02AB08 (WHO) |
| PubChem | CID 6436 |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C24H31FO6 |
| Моларна маса | 434.497 г/мол |
| |
Триамцинолон ацетонид је потентнији тип Триамцинолона. Он је око 8 пута ефективнији од преднизона. Триамцинолон ацетонид не треба да се користи у случајевима туберкулозе, или нетретираних фунгалних, бактеријских, виралних (нпр. херпес)[1][2] инфекција без лекарског прегледа. Веома мали број нуспојава је уочен у току клиничких истраживања.[3][4] Негде 5% пацијената је имало упаљено грло, и 2% је имало проблема са појачаним кашљем. Предозирање је мало вероватно, и ефекти таквог једног предозирања су углавном ограничени на гастроинтестиналне проблеме. Максимална доза за одрасле и децу (узраста 6-12) је 220 мг дневно.
Серија ињекција са триамцинолон ацетонидом или неким другим кортикостероидом може смањити раст ткива ожиљака на местима хируршког засека.[5]
Триамцинолон ацетонид се исто тако користи у ветеринарској медицини[6] као састојак топичких масти.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Смитх, ЈФ (1963). „Тхе цлиницал усе оф триамцинолоне ацетониде ин тхе треатмент оф херпес симплеx оф тхе орал муцоус мембранес”. Орал Сург Орал Мед Орал Патхол. 16: 150—3. ПМИД 13989463.
- ^ Кеитх Паркер; Лауренце Брунтон; Гоодман, Лоуис Санфорд; Лазо, Јохн С.; Гилман, Алфред (2006). „Цхаптер 59. Адреноцортицотропиц хормоне; адреноцортицал стероидс анд тхеир сyнтхетиц аналогс; Инхибиторс оф тхе сyнтхесис анд ацтионс оф адреноцортицал хормонес”. Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (11. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071422803.
- ^ Диабетиц Ретинопатхy Цлиницал Ресеарцх Нетwорк (2008). „А рандомизед триал цомпаринг интравитреал триамцинолоне ацетониде анд фоцал/грид пхотоцоагулатион фор диабетиц мацулар едема”. Опхтхалмологy. 115 (9): 1447—9. ПМИД 18662829.
- ^ Бонини-Филхо МА, Јорге Р, Барбоса ЈЦ, Цалуцци D, Цардилло ЈА, Цоста РА (2005). „Интравитреал ињецтион версус суб-Тенон'с инфусион оф триамцинолоне ацетониде фор рефрацторy диабетиц мацулар едема: а рандомизед цлиницал триал”. Инвест Опхтхалмол Вис Сци. 46 (10): 3845—9.
- ^ Хоцхман Б, Лоцали РФ, Матсуока ПК, Ферреира ЛМ (2008). „Интралесионал Триамцинолоне Ацетониде фор Келоид Треатмент: А Сyстематиц Ревиеw”. Ј. Аестхетиц Пластиц Сургерy. 32 (4): 705—709. дои:10.1007/с00266-008-9152-8.
- ^ „НАДА 138-869 Триамцинолоне Ацетониде Ињецтион, 2 мг/мл & 6 мг/мл - оригинал аппровал”.
Литература[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
