Владислав Котроманић

С Википедије, слободне енциклопедије
Владислав Котроманић
Пуно имеВладислав Котроманић
Датум рођења1295.
Мјесто рођењаБосна
Датум смрти1354.
Мјесто смртиБобовац
Босна
ДинастијаКотроманићи
ОтацСтефан I Котроманић
МајкаЈелисавета Немањић
СупружникЈелена Шубић Котроманић
ПотомствоСтефан Вук III Котроманић, Стефан Твртко I Котроманић, Стефан Дабиша
Бан Босне
Период1353 — 1354.
ПретходникСтефан II
НасљедникСтефан Твртко I

Владислав Котроманић (1353-1354) био је син бана Стефана I (III) Котроманића, брат бана Степана II (IV). Имао је титулу кнеза. После смрти његовог брата бана Степана у другој половини 1353. године сабор босанске властеле титулу бана предао је Владиславовом сину младом Твртку I, али кнез Владислав Котроманић, као старешина владарске породице, је владао до смрти у 1354.[1]

Порекло[уреди | уреди извор]

Био је син бана Стефана I (III) Котроманића и Јелисавете Немањић, кћерке краља Драгутина и угарске принцезе Катарине. Владислав је имао двије сестре и петоро браће:

Биографија[уреди | уреди извор]

Није познато када се родио Владислав Котроманић. Према Ћоровићу, када је бан Степан умро, Јелисавета “негова удовица са малолетном децом Степаном, Владиславом и Нинославом морала је бежати из земље,” а склонила се почетком 1314. године у Дубровник.[2]

После повратка бана Степана II (IV) у Босну као његов најближи сарадник јавља се кнез Владислав. У ћириличној повељи издатој око 1322. пише: Бан Степан син господина бана Степана по милости Божијој господин всим земљам босанским и Соли и Усори и Долним Крајем и Хлемске земље господин и брат мој кнез Владислав ... дадосмо кнезу Вукославу за његову верну службу две жупе Бањицу и Врбању[3][4][5][а]

Трогирани су у једном упутству заповеднику њихове војске у јулу 1324. године дали писмено упутство како да поступи ако дође до рата “против кнеза босанског Степоша и брата Степошева и његова народа”.[б]

Кнез Владислав је оженио Јелену Шубић Брибирску, кћерку кнеза Ђуре Шубића из племићке породице Шубића 1338. године.[7][в] Из тог брака рођени су Твртко I Котроманић, Стефан Вук III Котроманић и кћерка Марија Котроманић Хелфенштајн[9] Неки сматарају да је Владислав с Јеленом имао још једну могућу кћи: Катарину Котроманић

Вјенчање Владислава и Јелене је опет зближило моћне породице Котроманића и Шубића,[10] а обавио га је трогирски бискуп Ламприди.[11] Како су Владислав и Јелена били у другом и трећем кољену сродства, био је потребан отпуст од папе како би брак био ваљан у очима Римокатоличке цркве. За тај отпуст се нико није побринуо, иако је папа раније дао отпуст за брак Владиславова брата и ортенбуршке грофице Елизабете на захтјев бана Младена II Шубића, што је Владиславов брак с Јеленом чинило неисправним према канонском закону.[10][11] Као и већина Котроманића, Владислав није био вјеран својој супрузи, те је добио ванбрачног сина, будућег краља Стефана Дабишу, након што је његова супруга родила сина Твртка.[11]

Владиславов старији брат бан Степан II (IV) умро је у другој половини 1353. године,[12] а сабор босанске властеле титулу бана предао је Степановом синовцу младом Твртку I, али власт је узео Твртков отац кнез Владислав Котроманић, као старешина владарске породице.[1] Насупрот томе према неким писцима, Због погоршаног здравља, Владислав се 1353. године одрекао насљедних права у корист свога петнаестогодишњег сина Твртка, који је наслиједио Владиславова брата Стјепана као бан, а касније се окрунио за првог босанског краља.[13][14]

Кнез Владислав је кратко управљао Босном и из једне повеље из 1354. године видимо да је већ умро.[1] Претпоставља се да је умро у владарској тврђави Бобовцу, или на подручју Високог.

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Од око 1222. године кнез Владислав се јавља у повељама старијег брата бана Степана II (IV) у којим бана са братом, скоро као савладаром, дарује поседе феудалцима, али повеље је издавао само владар бан и само он је потписан на крају повеље
  2. ^ Трогирани су за Степоша (Степана) написали да је кнез, али он је био бан, а његов брат кнез у Босни[6]
  3. ^ Према Клаићу брак је склопљен у августу 1338. године, а из тога брака будући бан Твртко могао се родити најраније 1339. године[8]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Логос 2017, стр. 316.
  2. ^ Ћоровић 1940, стр. 238 и напомена 1.
  3. ^ Соловјев 1926, стр. 105.
  4. ^ Ћоровић 1940, стр. 240–241.
  5. ^ Логос 2017, стр. 292-293.
  6. ^ Ћоровић 1940, стр. 247.
  7. ^ Ћоровић 1940, стр. 261.
  8. ^ Клаић 1900, стр. 64.
  9. ^ Ћоровић 1940, стр. 261, 273 и 276.
  10. ^ а б Крунослав Драгановић, Повиест хрватских земаља Босне и Херцеговине, Хрватско културно друштво "Напредак", 1942.[непоуздан извор?]
  11. ^ а б в Доминик Мандић, Сабрана дјела Др. О. Доминика Мандића : Босна и Херцеговина : Св. 1. Државна и вјерска припадност средовјечне Босне и Херцеговине, Зирал, 1978.
  12. ^ Ћирковић 1964, стр. 121.
  13. ^ Фине, Јохн Ван Антwерп, Тхе Босниан Цхурцх: Итс Плаце ин Стате анд Социетy фром тхе Тхиртеентх то тхе Фифтеентх Центурy, Саqи ин ассоциатион wитх Тхе Босниан Институте, 2007.
  14. ^ Анте Чувало, Хисторицал дицтионарy оф Босниа анд Херзеговина, Сцарецроw Пресс, 2007.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Vladislav_Kotromanić&oldid=26079572”