Зелени чај

С Википедије, слободне енциклопедије

Зелени чај
Појава зеленог чаја у три различите фазе (с лева на десно): натопљени листови, суви листови и течност.
ТипЧај
Земља пореклаКина
Регион пореклаИсточна Азија
бојаЗелена
СастојциЛистови чаја
Сродни продуктиЧај
Листови зеленог чаја
Поља зеленог чаја.

Зелени чај се прави од лишћа дрвенасте биљке Camellia sinensis распрострањене на Далеком истоку, посебно у Кини[1] и Јапану. Од 19. века узгој ове биљке је проширен на остале тропске и суптропске пределе. Биљка израсте до 3 м високо и обрасла је дугуљастим, зимзеленим лишћем. У лишћу су заступљене биоактивне материје: теин, теобромин, теофилин и етерично уље, ради којих се гаји ова биљка.[2][3]

Прерада листа зеленог чаја[уреди | уреди извор]

Зелени чај се производи тако што се процес оксидације зауставља загревањем одмах након брања листова (печењем или парењем). Листови се затим хладе, увијају и раздвајају. То се понавља неколико пута, све док из листа не престане да излази зеленкаст сок.

Чај се може вештачки намирисати. То се ради тако што се танак слој разног мирисног цвећа (јасмин, гарденија и сл.) остави извесно време, па се уклони, а на његово место рашири се слој сушеног чаја. Поступак се понавља неколико дана док чај не прими мирис цвећа.

Теизам - хронично тровање чајем[уреди | уреди извор]

Претераним и дужим уживањем чај изазива несаницу, опстипацију (затвор и лењост црева), отежано варење, губитак апетита и систематско слабљење организма. Ове последице су запажене у Кини, Енглеској и северној Африци. Ипак, сматра се да је чај мање токсичан у односу на кафу и да је зелени чај (неферментисан) мање шкодљив.

Лековитост зеленог чаја[уреди | уреди извор]

Дејство чаја је утолико јаче, уколико чај има више кофеина, јер је кофеин главни састојак чаја који дражи мождане центре. Тиме се објашњава и повећање способности учења, памћења и разумевања и. Чај сузбија и смањује замор и сањивост, особито ако је замор настао од интензивног умног напрезања. Чај помаже, бодри и крепи, јавља се бољи рад мишића и рефлекси су бржи и потпунији. Чај кофеином побољшава дисање, повећава вентилацију плућа, па се лакше дише и пријатније осећа. Чај позитивно делује на крвоток, услед чега је срчани рад правилнији, јачи и бољи. Због огромне количине танина и других сродних полифенолских једињења чај делује и као типична танинска лековита биљка против пролива, упале слузнице и коже, опекотина, за јачање организма итд. Чај је важан противотров у случају тровања алкалоидима и тешким металима (танин их везује у нерастворљива једињења која се нешкодљиво одстрањују природним путем из организма).

Екстракти[уреди | уреди извор]

Полифеноли који се налазе у зеленом чају укључују епигалокатехин галат (ЕГЦГ), епикатехин галат, епикатехине и флаваноле,[4] који су под лабораторијским истраживањима због њихових потенцијалних ефеката ин виво.[5] Остале компоненте укључују три врсте флавоноида, познате као кемпферол, кверцетин и мирицетин.[6] Иако је средњи садржај флавоноида и катехина у шољи зеленог чаја већи од оног у истој количини других намирница и пића за које се традиционално сматра да промовишу здравље,[7] флавоноиди и катехини немају доказано биолошко дејство на људе.[8][9]

Листови зеленог чаја се у почетку обрађују натапањем у алкохолни раствор, који се даље може концентрисати на различите нивое; нуспроизводи процеса се такође пакују и користе. Екстракти се продају у слободној продаји у облику течности, праха, капсула и таблета,[5][10] и могу да садрже до 17,4% своје укупне тежине у кофеину,[11] иако су доступне и верзије без кофеина.[12]

Утицаји на здравље[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Здравствени ефекти чаја
Кувани, редовни зелени чај
Нутритивна вредност на 100 г (3,5 оз)
Енергија4 кЈ (0,96 кцал)
0 г
0 г
0,2 г
Витамини
Тиамин (Б1)
(1%)
0,007 мг
Рибофлавин (Б2)
(5%)
0,06 мг
Ниацин (Б3)
(0%)
0,03 мг
Витамин Б6
(0%)
0,005 мг
Витамин C
(0%)
0,3 мг
Минерали
Калцијум
(0%)
0 мг
Гвожђе
(0%)
0,02 мг
Магнезијум
(0%)
1 мг
Манган
(9%)
0,18 мг
Калијум
(0%)
8 мг
Натријум
(0%)
1 мг
Остали конституенти
Wатер99.9 г
Цаффеине12 мг
Линк то Фулл УСДА Нутриент Репорт
Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.

Регуларни зелени чај садржи 99,9% воде, обезбеђује 1 кцал на порцију од 100 мЛ, лишен је значајног садржаја хранљивих материја (табела) и садржи фитокемикалије као што су полифеноли и кофеин.

Бројне су тврдње о здравственим предностима зеленог чаја, али клиничка истраживања на људима нису нашла добре доказе о користи.[13][8][14] Године 2011, група научника објавила је извештај о тврдњама о утицају на здравље на захтев Европске комисије: генерално су открили да тврдње о зеленом чају нису поткријепљене довољним научним доказима.[8] Иако зелени чај може побољшати менталну будност због свог садржаја кофеина, постоје само слаби, неуверљиви докази да редовна конзумација зеленог чаја утиче на ризик од рака или кардиоваскуларних болести, а нема доказа да помаже губитку тежине.[13]

Рак[уреди | уреди извор]

Истраживања су показала да нема добрих доказа да зелени чај помаже у превенцији или лечењу рака код људи.[14]

Веза између конзумирања зеленог чаја и ризика од одређених карцинома као што су рак желуца и немеланомски рак коже је нејасна због недоследних или неадекватних доказа.[15][16]

Зелени чај омета хемотерапијски лек бортезомиб (Велцаде) и друге инхибиторе протеасома засноване на боронској киселини, и треба да га избегавају људи који узимају ове лекове.[17]

Кардиоваскуларне болести[уреди | уреди извор]

Мета-анализа опсервационих студија показала је да је повећање конзумирања једне шоље зеленог чаја дневно у корелацији са нешто нижим ризиком од смрти од кардиоваскуларних узрока.[18] Конзумација зеленог чаја може бити повезана са смањеним ризиком од можданог удара.[19][20] Мета-анализе рандомизованих контролисаних студија откриле су да конзумација зеленог чаја током 3-6 месеци може довести до малих смањења (око 2-3 мм Хг свако) у систолном и дијастолном крвном притиску.[20][21][22][23] Одвојени систематски преглед и мета-анализа рандомизованих контролисаних студија открили су да је конзумација 5-6 шољица зеленог чаја дневно повезана са малим смањењем систолног крвног притиска (2 ммХг), али није довела до значајне разлике у дијастолном крвни притисак.[24]

Контрола гликемије[уреди | уреди извор]

Конзумација зеленог чаја снижава ниво шећера у крви наташте, али у клиничким студијама ефекат напитка на хемоглобин А1ц и ниво инсулина наташте је био недоследан.[25][26][27]

Хиперлипидемија[уреди | уреди извор]

Конзумација зеленог чаја или узимање додатака од зеленог чаја смањује концентрацију укупног холестерола у крви (око 3–7 мг/дЛ), ЛДЛ холестерола (око 2 мг/дЛ) и не утиче на концентрацију ХДЛ холестерола или триглицерида.[24][25][28] Кохранова мета-анализа дугорочних рандомизованих контролисаних студија из 2013. (трајање >3 месеца) закључила је да конзумација зеленог чаја смањује концентрацију укупног и ЛДЛ холестерола у крви.[25]

Упала[уреди | уреди извор]

Систематски преглед и мета-анализа 11 рандомизованих контролисаних студија из 2015. године открили су да конзумација зеленог чаја није значајно повезана са нижим нивоима C-реактивног протеина у плазми (маркер упале).[29]

Губитак тежине[уреди | уреди извор]

Нема добрих доказа да зелени чај помаже у губитку тежине или одржавању тежине.[13][30]

Потенцијал за токсичност јетре[уреди | уреди извор]

Прекомерна конзумација екстракта зеленог чаја повезана је са хепатотоксичношћу и отказивањем јетре.[31][32][33] У 2018. години, научни панел Европске агенције за безбедност хране прегледао је безбедност конзумације зеленог чаја у ниском и умереном опсегу дневног уноса ЕГЦГ од 90 до 300 мг дневно, и са изложеношћу високој потрошњи зеленог чаја за коју се процењује да ће обезбедити до 866 мг ЕГЦГ дневно.[34] Додаци исхрани који садрже ЕГЦГ могу да обезбеде до 1000 мг ЕГЦГ и других катехина дневно.[34] Панел је закључио да се ЕГЦГ и други катехини из зеленог чаја у ниским и умереним дневним количинама генерално сматрају безбедним, али у неким случајевима прекомерне конзумације зеленог чаја или употребе суплемената са високим садржајем ЕГЦГ може доћи до токсичности јетре.[34]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Греен Теас: А (верy) Бриеф Хисторy, теагуардиан.цом, Архивирано из оригинала 23. 12. 2010. г., Приступљено 20. 12. 2010 
  2. ^ Реицх, Еике; et al. (2006), „HPTLC methods for identification of green tea and green tea extract”, Journal of Liquid Chromatography & Related Technologies, 29 (14): 2141—2151, doi:10.1080/15512160600760293 
  3. ^ Quality Basics 1: Various Plants, Various Qualities, teaguardian.com, Архивирано из оригинала 05. 02. 2011. г., Приступљено 20. 12. 2010 
  4. ^ Khan N, Mukhtar H (2013). „Tea and health: studies in humans”. Current Pharmaceutical Design (Literature Review). 19 (34): 6141—7. PMC 4055352 Слободан приступ. PMID 23448443. doi:10.2174/1381612811319340008. 
  5. ^ а б I.T. Johnson & G. Williamson, Phytochemical functional foods, Cambridge, UK: Woodhead Publishing, 2003, pp. 135-145
  6. ^ Committee on Diet, Nutrition, and Cancer, Assembly of Life Sciences, National Research Council, Diet, nutrition, and cancer, Washington: D.C National Academies Press, 1982, p. 286.
  7. ^ USDA Database for the Flavonoid Content of Selected Foods, Release 2.1 (2007)
  8. ^ а б в „Scientific Opinion on the substantiation of health claims related to Camellia sinensis (L.) Kuntze (tea), including catechins in green tea, and improvement of endothelium-dependent vasodilation (ID 1106, 1310), maintenance of normal blood pressure (ID 1310, 2657), maintenance of normal blood glucose concentrations (ID 1108), maintenance of normal blood LDL cholesterol concentrations (ID 2640), protection of the skin from UV-induced (including photo-oxidative) damage (ID 1110, 1119), protection of DNA from oxidative damage (ID 1120, 1121), protection of lipids from oxidative damage (ID 1275), contribution to normal cognitive function (ID 1117, 2812), "cardiovascular system" (ID 2814), "invigoration of the body" (ID 1274, 3280), decreasing potentially pathogenic gastro-intestinal microorganisms (ID 1118), "immune health" (ID 1273) and "mouth" (ID 2813) pursuant to Article 13(1) of Regulation (EC) No 1924/2006”. European Food Safety Authority. 8. 4. 2011. Приступљено 9. 11. 2014. 
  9. ^ . EFSA Panel on Dietetic Products, Nutrition and Allergies (NDA)2, 3 European Food Safety Authority (EFSA), Parma, Italy. „Scientific Opinion on the substantiation of health claims related to various food(s)/food constituent(s) and protection of cells from premature aging, antioxidant activity, antioxidant content and antioxidant properties, and protection of DNA, proteins and lipids from oxidative damage pursuant to Article 13(1) of Regulation (EC) No 1924/20061”. EFSA Journal. 8 (2): 1489. 2010. doi:10.2903/j.efsa.2010.1489 Слободан приступ. 
  10. ^ A. Bascom, Incorporating herbal medicine into clinical practice, Philadelphia: F.A. Davis Company, 2002, p. 153.
  11. ^ Seeram, Navindra P.; Henning, Susanne M.; Niu, Yantao; Lee, Rupo; Scheuller, H. Samuel; Heber, David (2006-03-01). „Catechin and Caffeine Content of Green Tea Dietary Supplements and Correlation with Antioxidant Capacity”. Journal of Agricultural and Food Chemistry. 54 (5): 1599—1603. ISSN 0021-8561. PMID 16506807. doi:10.1021/jf052857r. 
  12. ^ „Update on the USP Green Tea Extract Monograph” (на језику: енглески). USP. 10. 4. 2009. 
  13. ^ а б в „Green tea”. National Center for Complementary and Integrative Health, US National Institutes of Health. септембар 2016. Приступљено 12. 8. 2018. „Green tea extracts haven't been shown to produce a meaningful weight loss in overweight or obese adults. They also haven't been shown to help people maintain a weight loss.” 
  14. ^ а б Filippini, T; Malavolti, M; Borrelli, F; Izzo, AA; Fairweather-Tait, SJ; Horneber, M; Vinceti, M (март 2020). „Green tea (Camellia sinensis) for the prevention of cancer.”. Cochrane Database of Systematic Reviews. 3 (11): CD005004. PMID 32118296. doi:10.1002/14651858.CD005004.pub3. 
  15. ^ Hou IC, Amarnani S, Chong MT, Bishayee A (јун 2013). „Green tea and the risk of gastric cancer: epidemiological evidence”. World J Gastroenterol (Review). 19 (24): 3713—22. PMC 3699047 Слободан приступ. PMID 23840110. doi:10.3748/wjg.v19.i24.3713. 
  16. ^ Caini, S; Cattaruzza, MS; Bendinelli, B; Tosti, G; Masala, G; Gnagnarella, P; Assedi, M; Stanganelli, I; Palli, D; Gandini, S (фебруар 2017). „Coffee, tea and caffeine intake and the risk of non-melanoma skin cancer: a review of the literature and meta-analysis”. European Journal of Nutrition (Systematic Review & Meta-Analysis). 56 (1): 1—12. PMID 27388462. S2CID 24758243. doi:10.1007/s00394-016-1253-6. 
  17. ^ Jia L, Liu FT (децембар 2013). „Why bortezomib cannot go with 'green'?”. Cancer Biol Med (Review). 10 (4): 206—13. PMC 3860349 Слободан приступ. PMID 24349830. doi:10.7497/j.issn.2095-3941.2013.04.004. 
  18. ^ Tang J, Zheng JS, Fang L, Jin Y, Cai W, Li D (јул 2015). „Tea consumption and mortality of all cancers, CVD and all causes: a meta-analysis of eighteen prospective cohort studies”. Br J Nutr (Meta-analysis). 114 (5): 673—83. PMID 26202661. doi:10.1017/S0007114515002329 Слободан приступ. 
  19. ^ Zhang C, Qin YY, Wei X, Yu FF, Zhou YH, He J (фебруар 2015). „Tea consumption and risk of cardiovascular outcomes and total mortality: a systematic review and meta-analysis of prospective observational studies”. Eur J Epidemiology (Systematic Review and Meta-Analysis). 30 (2): 103—13. PMID 25354990. S2CID 22529707. doi:10.1007/s10654-014-9960-x. 
  20. ^ а б Kromhout, D; Spaaij, CJ; de Goede, J; Weggemans, RM (август 2016). „The 2015 Dutch food-based dietary guidelines”. European Journal of Clinical Nutrition (Review). 70 (8): 869—78. PMC 5399142 Слободан приступ. PMID 27049034. doi:10.1038/ejcn.2016.52. 
  21. ^ Liu G, Mi XN, Zheng XX, Xu YL, Lu J, Huang XH (октобар 2014). „Effects of tea intake on blood pressure: a meta-analysis of randomised controlled trials”. Br J Nutr (Meta-Analysis). 112 (7): 1043—54. PMID 25137341. doi:10.1017/S0007114514001731 Слободан приступ. 
  22. ^ Khalesi S, Sun J, Buys N, Jamshidi A, Nikbakht-Nasrabadi E, Khosravi-Boroujeni H (септембар 2014). „Green tea catechins and blood pressure: a systematic review and meta-analysis of randomised controlled trials”. Eur J Nutr (Systematic Review and Meta-Analysis). 53 (6): 1299—1311. PMID 24861099. S2CID 206969226. doi:10.1007/s00394-014-0720-1. 
  23. ^ Mozaffarian, D (јануар 2016). „Dietary and Policy Priorities for Cardiovascular Disease, Diabetes, and Obesity: A Comprehensive Review”. Circulation (Review). 133 (2): 187—225. PMC 4814348 Слободан приступ. PMID 26746178. doi:10.1161/CIRCULATIONAHA.115.018585. 
  24. ^ а б Onakpoya, I; Spencer, E; Heneghan, C; Thompson, M (август 2014). „The effect of green tea on blood pressure and lipid profile: a systematic review and meta-analysis of randomized clinical trials”. Nutrition, Metabolism and Cardiovascular Diseases (Systematic Review & Meta-Analysis). 24 (8): 823—36. PMID 24675010. doi:10.1016/j.numecd.2014.01.016. 
  25. ^ а б в Larsson SC (јануар 2014). „Coffee, tea, and cocoa and risk of stroke”. Stroke (Review). 45 (1): 309—14. PMID 24326448. doi:10.1161/STROKEAHA.113.003131 Слободан приступ. 
  26. ^ Liu K, Zhou R, Wang B, Chen K, Shi LY, Zhu JD, Mi MT (август 2013). „Effect of green tea on glucose control and insulin sensitivity: a meta-analysis of 17 randomized controlled trials”. Am J Clin Nutr (Meta-Analysis). 98 (2): 340—8. PMID 23803878. doi:10.3945/ajcn.112.052746 Слободан приступ. 
  27. ^ Zheng XX, Xu YL, Li SH, Hui R, Wu YJ, Huang XH (април 2013). „Effects of green tea catechins with or without caffeine on glycemic control in adults: a meta-analysis of randomized controlled trials”. Am J Clin Nutr (Meta-Analysis). 97 (4): 750—62. PMID 23426037. doi:10.3945/ajcn.111.032573 Слободан приступ. 
  28. ^ Zheng XX, Xu YL, Li SH, Liu XX, Hui R, Huang XH (август 2011). „Green tea intake lowers fasting serum total and LDL cholesterol in adults: a meta-analysis of 14 randomized controlled trials”. Am J Clin Nutr (Meta-Analysis). 94 (2): 601—10. PMID 21715508. doi:10.3945/ajcn.110.010926 Слободан приступ. 
  29. ^ Serban C, Sahebkar A, Antal D, Ursoniu S, Banach M (септембар 2015). „Effects of supplementation with green tea catechins on plasma C-reactive protein concentrations: A systematic review and meta-analysis of randomized controlled trials”. Nutrition (Systematic review & meta-analysis). 31 (9): 1061—71. PMID 26233863. doi:10.1016/j.nut.2015.02.004. 
  30. ^ Jurgens TM, Whelan AM, Killian L, Doucette S, Kirk S, Foy E (2012). „Green tea for weight loss and weight maintenance in overweight or obese adults”. Cochrane Database Syst Rev (Systematic review). 2012 (12): CD008650. PMID 23235664. doi:10.1002/14651858.CD008650.pub2. 
  31. ^ Green Tea. LiverTox: Clinical and Research Information on Drug-Induced Liver Injury. National Institutes of Health. 2012. „Green tea extract and, more rarely, ingestion of large amounts of green tea have been implicated in cases of clinically apparent acute liver injury, including instances of acute liver failure and either need for urgent liver transplantation or death.” 
  32. ^ Mazzanti, Gabriela; Di Sotto, Antonella; Vitalone, Annabella (2015). „Hepatotoxicity of green tea: An update”. Archives of Toxicology. 89 (8): 1175—1191. PMID 25975988. S2CID 14744653. doi:10.1007/s00204-015-1521-x. 
  33. ^ Javaid A, Bonkovsky HL (2006). „Hepatotoxicity due to extracts of Chinese green tea (Camellia sinensis): a growing concern”. J Hepatol. 45 (2): 334—336. PMID 16793166. doi:10.1016/j.jhep.2006.05.005. 
  34. ^ а б в EFSA Panel on Food Additives and Nutrient Sources added to Food (2018). „Scientific opinion on the safety of green tea catechins”. EFSA Journal. 16 (4): e05239. ISSN 1831-4732. PMID 32625874. doi:10.2903/j.efsa.2018.5239 Слободан приступ. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Zeleni čaj na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zeleni_čaj&oldid=27602970”